Ово писмо Јан Хус је написао у затвору доминиканског манастира у Констанци, у ноћи уочи Св. Вида (15.06.) 1415. године, неколико дана пре његовог спаљивања (6.07.1415)

ЊЕГОВИМ ВЕРНИМ следбеницима КОД КУЋЕ У ЧЕШКОЈ

1415

Ја, Јан Хус, у нади, слуга Божији, желим да они који живе у Чешкој, који љубе Господа, живе и умру у благодати, и коначно добију вечни живот.

Ви који сте високи у достојанству, ви који сте богати и ви који сте сиромашни, ви сви који сте верни и љубљени ученици Господњи, заклињем вас да се покоравате Богу, да славите реч Његову и да се сами уздижете слушајући његове заповести. Призивам вас све да се држите божанске речи, коју сам проповедао по закону и по сведочанству светих; Призивам вас, ако је неко од вас, било на јавним састанцима или у приватним разговорима, чуо било коју реч од мене, или прочитао било које моје списе супротно Божијој истини, да се не везујете за такве, иако ме моја савест не гризе с тим што сам рекао или написао било шта од тога на шта се позивам. Призивам вас уколико сте са стране приметили било шта банално, било у мојим беседама или мојим списима, не да ме у томе опонашате, већ да се молите Богу да опрости моју лакомисленост; Призивам вас да волите свештенике доброг морала и да поштујете, понајвише, оне који се труде да шире реч Божију; Заклињем вас да се чувате лукавих људи, посебно безбожних свештеника, за које је Господ рекао, да су споља одевени у овчију кожу, а унутра су вуци грабљиви; Позивам моћне да се љубазно понашају према својим јадним слугама и да им заповедају праведно; Призивам грађане да чувају чисту савест у својој професији, занатлије да се пажљиво баве својим позивима и да држе пред очима страх Божији, а домаћице да верно служе својим господарима; Призивам мајсторе уметности да живе поштено, да верно поучавају своје ученике; пре свега, поучавајући их да се боје Бога, а затим се трудећи у славу Божију, на добро своје земље, и сопственог спасења, а не да се чврсто везују за пука правила пристојности, било због богатства, било због световних почасти; Призивам ученике јавне школе и све учене да слушају своје учитеље у свему што је законито и да се труде са највећом ревношћу, како би једног дана задобили царство Божије, своје спасење и спасење других.  

Позивам вас све да захвалите великодушним племићима Вацлаву Дуби, Јовану од Хлума, Хенрију Плумловићу, Вајлему Загију, Николи и осталим чешким, моравским и пољским господарима, који су се, као ревносни браниоци Божије истине, противили овоме савету свим силама, покушавајући да ме ослободе. Посебно помињем Вацлава Дубу и Јована Хлумског. Верујте у све што би могли да вам кажу, јер су били присутни на Савету у дане када сам одговорао. Они знају који су Чеси устали против мене; они су упознати са недостојним делима која су ми од стране њих приписана; они су свесни како је цео сабор викао против мене док сам одговарао на сва постављена питања.

Зазивам вас да се молите за Краља Римљана, и за своје драге, и за Краљицу, како би Бог милосрђа пребивао са њима и са вама, сада и заувек. Пишем вам ово писмо у свом затвору и својом окованом руком, очекујући након сутрашњег дана своју смртну казну, и потпуно уверен у Бога да ме Он неће напустити; да ми неће дозволити да се одрекнем Његове речи, или се одрекнем лажних грешака које су ми злобно приписали лажни сведоци. Када се поново сретнемо у блаженој вечности, знаћете са каквим милосрђем се Господ удостојио да ми помогне у мојим окрутним искушењима.

Не знам ништа о Јерониму, мом верном пријатељу, осим да је заточен у бедном затвору, чекајући, као и ја, смрт, због те вере коју је тако храбро ширио Чешком.  Али Чеси, наши најокрутнији противници, предали су нас у власт других непријатеља и у њихове окове. Молите се Богу за њих. И призивам вас, становнике Прага, да пре свега волите моју Витлејемску капелу и да се тамо настави  проповедати реч Божија, ако Бог то дозволи. Бес сотоне се подиже на то место. Видевши да је у њему ослабила сила таме, сотона је подстакао парохијско свештенство против тог храма. Надам се да ће га Бог заштитити и да ће се ту Његова реч са више успеха проповедати неголи када сам ја слаб и немоћан човек то чинио. На крају, призивам вас да волите једни друге, да никога не заклањате са пута божанске истине и да пазите да праведни не буду притиснути насиљем. Амин.

Написано у ноћи понедељка уочи Светог Вида, а послао добар и веран Немац.

Писма Јана Хуса, Емила де Бонечоза, превео Кембел Мекензи, B. A. Edinburg: Villiam Vhite & Co., MDCCCKSLVI.

Објављено у: Great voices of the Reformation an anthology, Harry Emerson Fosdick, 1952 Random House New York str 63-65

Превела с енглеског: Анђела Стевановић