Психологија има доста тога да каже о узроцима депресивности са генетско-биолошког становишта. На основу самопосматрања, знамо да физичка димензија човека утиче на његову духовну димензију, а духовна на физичку. Депресија може дејствовати, независно, у обе димензије људског постојања. Према томе, излечење душе не мора нужно да излечи депресију коју проузрокује тело и обрнуто.

Врло је важно имати на уму да депресија која је изазвана телесном болешћу, у већини случајева, захтева медицинску интервенцију. Проблем са којим се клир суочава јесте диференцијација депресија. Када неки мирјанин дође и каже да пати од депресије, како разликовати да ли је у питању депресија која долази од духовнога узрока, или, пак, од физичког?

Депресија је једно пролонгирано стање жалости које траје дуже од 15 дана праћено губитком воље за било каквом активношћу. Наука каже да је то један триас међузависних неуробиолошких, психосоцијалних и генетских фактора. Много подела постоји а најпознатијe су таказване ендогене (унутрашње-генетске) и егзогене (спољашње-ситуационе) депресије. Ендогене депресије су много теже за лечење, наследне, генетски условљене или узроковане васкуларним, ендокриним или, метаболичким поремећајима. Све су то фактори који могу да доведу до депресије.

Чувени психијатар др Трејси Маркс, сматра да не мора постојати специфичан разлог за осећање депресивности јер је оно узроковано генетичком предиспозицијом, док екстерни фактори могу да утичу на погоршање исте, као што је уосталом у случају наследног дијабетеса или високог крвног притиска. Неко се напросто роди са могућношћу да развије депресију уколико у породици већ постоји неко са менталном болешћу или уколико се појави неки губитак или траума касније у животу, те се та предиспонираност развије у депресију. Даље, она тврди да иако је постало клише говорити о хемијском дисбалансу у мозгу да је то заправо тачно. (Норепинефрин, серотонин, и допамин се доводе у везу са расположењем).

И духовници и световни лекари депресију сматрају болешћу. Оци Цркве сматрају да сви типови човекових патологија настају као последица човековог одвајања од Бога. Сама реч ,,депресија,, се не појављује у Светом Писму. Оно нам говори о томе да је извор свих човекових болести-грехопад. Депресију сасвим сигурно у неким случајевима треба лечити медикаментима.  Међутим, лечити је без подстицања оболеле особе на молитвени напор и духовну борбу, само лековима, није довољно. Наше излечење увек бива благодаћу Божијом, јер нас Бог воли. Све што чинимо, требамо чинити и на духован начин. То се, наравно, односи и на медицинско лечење. Човек је сложено биће које има и душу и тело и зато када оболи, треба лечити и тело и душу истовремено.