19.А кад би увече онога првога дана седмице, и док су врата била затворена, гдје се бијаху ученици његови сакупили због страха од Јудејаца, дође Исус, и стаде на средину и рече им: Мир вам! 20. И ово рекавши, показа им руке и ребра своја. Тада се ученици обрадоваше видјевши Господа. 21. А Исус им рече опет: Мир вам! Као што је Отац послао мене, и ја шаљем вас. 22. И ово рекавши, дуну и рече им: Примите Дух Свети! 23. Којима опростите гријехе, опраштају им се; и којима задржите, задржани су. 24. А Тома, звани Близанац, један од Дванаесторице, не бјеше са њима када дође Исус. 25. А други му ученици говораху: Видјели смо Господа. А он им рече: Ако не видим на рукама његовим ране од клинова, и не метнем прст свој у ране од клинова, и не метнем руку своју у ребра његова, нећу вјеровати. 26. И послије осам дана опет бијаху унутра ученици његови и Тома с њима. Дође Исус кад бијаху врата затворена, и стаде на средину и рече: Мир вам! 27. Затим рече Томи: Пружи прст свој амо и види руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја, и не буди невјеран него вјеран. 28. И одговори Тома и рече му: Господ мој и Бог мој!Рече му Исус: Зато што си ме видио, повјеровао си; блажени који не видјеше а вјероваше. 30. А и многа друга знамења учини Исус пред ученицима својим која нису записана у књизи овој. 31. А ова су записана да вјерујете да Исус јесте Христос, Син Божији, и да вјерујући имате живот у име његово. (Јован 20, 19-31).

Прве недеље по Васкрсењу Господњем, наша Црква поштује успомену на светог славног апостола Тому и у црквама се чита релевантни одломак о Томином додиривању Господњег ожиљка.

Овај избор није случајан. Он долази да потврди, чувши  многа друга сведочанства, да је Господ заиста васкрсао из мртвих.

Тома је, по Божијем Промислу, затражио да доживи опипљиво искуство Васкрсења Христовог. Да положи руке „у ребра “ и да поверује у врховни догађај.

Његово име на арамејском језику „Теома“ значи близанац. У Светом Јеванђељу он је заиста добио надимак „Близанац“ (Јн. 11,16).

Хагиографских података о Томи има релативно мало и зато су с времена на време постављана произвољна тумачења о његовој личности.

Покушали су да уђу у траг чији је он заправо био брат близанац. Неки га поистовећују са Јудом, Господњим братом кога спомиње Матеј (13.55). У ствари, писци који се противе Христу тврде да је Тома заиста био брат близанац Господњи, упркос супротним сведочанствима Јеванђеља, желећи да оповргну натприродно Оваплоћење Речи Божије.

Према древном предању, које наша Црква прихвата, Тома је био брат близанац извесне Лидије или Лисије. Неки други извор каже да је он био брат близанац неког Елеазара.

Тома беше из Антиохије, за разлику од већине ученика, који су били Галилејци (Јован 21:2). Позван је од Господа да га следи и он је послушао (Мт.10,3.Мк.3,18.Лк.6,15). Генерално, био је један од најпосвећенијих ученика, одликован храброшћу.

Када су остали ученици покушали да спрече Христа да оде у Витанију и васкрсне Лазара, из страха да га фанатични Јевреји не нападну, Тома им је, пркосећи опасности, рекао: „Идемо и ми да умремо с њим“ (Јн. 11). ,16). То је био први пут да се описује како Христов ученик тражи да умре са Господом! Истовремено, Томе беше и релативно рационалистички настројен.

На Тајној вечери није се либио да упита Господа: „Господе, не знамо куда идеш, и како можемо  пут знати?“ (Јован 14:5). Био је и скептичан и сумњичав. Да би поверовао у Васкрсење Господње, тражио је опипљиву потврду, да сопственим рукама опипа ране свог учитеља. Након додиривања он је са одушевљењем и спонтаношћу признао: „Господ мој и Бог мој“ (Јн. 20,28).

Древна традиција каже да је проповедао Јеванђеље у Персији и огромној земљи Индији. До данас се сматра просветитељем ових земаља. Крај његовог живота је био мученички. Фанатични пагани су га убили копљем. Његов спомен празнује се 6/19 октобра.

Под Томиним именом сачувана су три апокрифна текста другог века нове ере. Ово су несумњиво псеудоепиграфи древних јеретичких гностика, који су их, желећи да дају ауторитет својим јеретичким уверењима, приписали апостолу Томи.

Ови текстови садрже озбиљне заблуде и малверзације и стога верници не треба да им верују, јер их хришћански непријатељи користе да наруше кредибилитет хришћанског учења, а посебно Божанске Личности нашег Искупитеља Христа.

Многи апостола Тому називају неверником. Ова његова карактеризација није тачна. Тома није био неверник, већ скептик. Тражио је доказе да би био сигуран и веровао, као што је и учинио. Господ му није ускратио ту жељу, што значи да наша вера у учење наше Цркве није, и не треба да буде пасивна и потпуно некритичка, већ производ слободног избора.

Апостол Филип, када је свом пријатељу Натанаилу говорио о Христу, рекао му је оно чувено: „дођи и види“ (Јн. 1, 47), „дођи пријатељу мој и види својим очима шта ти говорим о Њему“.

Дакле, нема штете у истрази у доброј намери. Лоше је задржати став лоше вере, који ће нас на крају удаљити од истине. Апостол Тома је био верник и зато је, задовољивши своја чула, смело исповедио: „Господ мој и Бог мој“ (Јн. 20,28)!

Колико је било великана у историји који нису поверовали ни истраживањем! Безброј правих научника открило је своју веру кроз научна истраживања, јер су у својим чудесним налазима видели нестворене енергије Божије као присутне, стваралачке и кохезивне силе света! Напротив, постоје и други научници, који нису дирнути чињеницом Божије свеприсутности, јер они од почетка хрле са слепим неверјем као водичем. Они никада неће пронаћи истину и никада неће срести Бога.

Наш критеријум треба да буде чињеница слободе, која је одређујући услов личности. Слободан човек је истинска икона Божији, саобразан икони Божијој, кроз Христа (Филипљанима 3:23). То је учинио и апостол Тома!

Аутор: професор Ламброс К. Сконтзу теолог

Са грчког превела: Анђела Стевановић, теолог

Извор: romfea.gr