Свети Јован Златоусти тумачећи реч апостола Павла ,,да позна Њега и силу васкрсења Његова (Флп 3,10), пита: ,,Шта значи силу васкрсења Његова? Показа неки нови начин васкрсења…јер многи мртви су васкрсавали и пре Христа али ни један није васкрсао као Он. Сви други који су васкрсли опет су се враћали у земљу и, ослободивши се привремено од владавине смрти, поново су се подвргавали њеној власти, а тело Господа по васкрсењу се није вратило у земљу, него се вазнело на небо, срушило сву власт непријатеља и васкрснуло са Собом сву Васељену,,.

Апостол нас уверава: ,,Христос уставши из мртвих, више не умире, смрт више не влада њиме (Рим 6,9). Стога је светлоносно Христово Васкрсење било победа не само над Његовом смрћу, него над смрћу уопште. Ослобођење од вечне смрти свих оних који су поверовали и верују у Васкрслог Господа је непосредно. Ослобођење пак од телесне смрти је посередно. Јер, отров смрти, грехом уливен у људску природу, још циркулише у нашем ткиву и нашем телу. Ми људи, настављамо да умиремо телесном смрћу. Али страх и очајање пред смрћу сада су укинути. Укинута је владавина распадљивости. Сада живимо у нади на васкрсење и нови живот.

Апостол Павле нам не оставља никакву сумњу. Он пише да ако нема васкрсења мртвих то ни Христос није устао, узалуд је вера ваша…и бесадржајна је (1 Кор 15,13,16-17). Овим речима богонадахнути Павле хоће да нас поучи да би Васкрсење Христово било несхватљиво и бесциљно, а и узалудно, ако не би предстојало васкрсавање са Њим свих оних који верују у Њега и оних који чине тајанствено тело Његове Свете Цркве. Али, Христос је васкрсао из мртвих дарујући и нама благодат васкрсења- Он је васкрсао пре свих осталих и уверава Својим васкрсењем да ће затим уследити и васкрсење свих осталих мртвих. (1 Кор 15, 20-22).

Дакле телесна смрт била је побеђена силаском Богочовека у ад, али васкрсење наших сопствених тела и њихово поновно сједињење са душама десиће се за време Другог и славног Доласка Господњег. То није произвољна вера. Јеванђелист Матеј пише да се одмах после смрти Спаситеља и Његовог силаска у ад ,,и гробови отворише, и устадоше многа тела светих који су помрли, изашавши из гробова по васкрсењу Његову, уђоше у свети град и показаше се многима,, (Мт 27, 52-53).

Дакле, прворођени из мртвих (Кол 1,18) био је васкрсли Господ, за Којим су следили они које је Он ослободио. Вескрсли није био један: Он је имао саваскрсле пријатеље, чије васкрсење се догодило одмах пошто је Владика устао, да би се доказало да је Христос заистa уништио силу смрти и царство ада. Јеванђелски одломак не говори одређено шта се догодило са васкрслима и коме су се они показали, међутим већина тумача се слаже у томе да је њихово васкрсење било коначно и да су они заједно са Господом ,,ушли,, у ,, свети град,, земаљски а и небески.

У сваком случају, сви они које је Васкрсли Христос ,,у један трен,, пренео у светле рајске сенице, јесу јамство нашег сопственог васкрсења. Све што је Господ учинио је било страшно и запрепашћујуће: ,,Уништена је смрт, разорен ад, отворен Рај, откривено небо, обуздани злодуси…,оживела нада у васкрсење, очекивање бесмртности и окушање неизрецивих добара,, (Свети Јован Златоусти, беседа на псалам 44).

Аутор: Никола Василијадис

Извор: Тајна смрти, шта нас чека у вечности, Београд, 2019.