Прославили смо литургијски и недељу Антипасхе, која је у народу познатија као Томина недеља. 

Док у нашем народу скептичне и сумњичаве особе до данашњег дана обично називају “неверним Томама” често се заборавља чињеница да је овај свети апостол Христов све оставио попут других ученика Господњих и за Спасом пошао и предао сав живот свој безрезервно служећи Господу.

Читали смо још  у Јеванђељу на Лазареву суботу на светој Литургији како је баш свети апостол Тома звани близанац (грчки Дидимос) позвао остале да заједно пођу за Господом па и чак сви одреда умру са Њиме и за Њега и како га онда олако осуђивати. (упореди Јеванђеље по Јовану 11, 16.)

Није се поколебао и посумњао само Тома како неки површно мисле. Св. апостол Петар га се три пут одрекао, али и други ученици су се разбежали. Јуда га је чак за новце издао.

Знамо да су се ученици разбежали и закључали због страха страха од Јудеја. Били су првобитно врло сумњичави према сведочењу жена мироносица, које су прве виделе Васкрслог Христа, а баш тим неустрашивим светим женама, дивним благовесницама васкрсења Христова Црква посвећује следећу недељу одмах након Томине недеље.

Дакле апостол Тома је био сумњичав, али ипак и  трезвен (данас би неки рекли врло рационалан), а промисао Божији хтео је да баш он не буде ту када су остали ученици видели Васкрслог Спаса и уверили се да сведочење мироносица није било бајковито и неистинито бунцање, да би се седам дана касније и сам Тома на најнепосреднији начин уверио у истинитост васкрсења и исповедио из свег срца и душе као очевидац Васкрслога оно свеистинито вјерују :“ Господ мој и Бог мој.”

Могли бисмо рећи да је баш ово Томино вјерују један од првих хришћанских Символа вере, наравно уз оно претходно Петрово исповедање још пре распећа и васкрсења Христовог.

Свети апостол, призван да опипа лично ране Господње којим се ми  сви исцелисмо и без да је то учинио (Јеванђеље не помиње да их је и опипао већ одмах кад је видео Спаса Васкрслога) посведочи је да је Господ Исус Христос ваистину,  савршени и истинити Бог, али и савршени и истинити човек. Дакле истинити и савршени Богочовек.

Узалуд се упињу неки који Духа Божијег немају и неправилно тумаче Свето Писмо да у томе виде тобоже знак чуђења, као да је Тома рекао “ох Боже мој” и тиме слично. Тако само мисле они лакомислени и површни који незнавено и натегнуто говоре, јер не знају смисао Писма и силе Божије немају.

Речи светог апостола Томе су конкретно исповедање вере у Васкрслог Богочовека, коју ће тек потоњи свети оци и особито 4. Васељенски сабор у Халкидону 451. године богодолионо изложити и прецизно формулисати.

За крај ваља рећи и то да позив Господњи упућен лично светом апостолу Томи да приђе и опипа ране и метне прст свој у живоносно ребро из ког истече крв и вода спасења нашега ради је заправо позив не само апостолу Томи него и свима нама појединачно. Тај позив важи и данас. Није реч о нечему што је било упућено само Томи “во времја оно.”

Дакле приђи и ти брате и ти сестро и окуси и види да је благ Васкрсли Господ. 

Приђимо сви чашу спасења примимо и име Господње призовимо кличући Алилуија и утврдимо се у живој вери у Распетог и Васкрслог Богочовека Христа. 

Приђи и ти душо моја и поклони се Сину Божијем Васкрслом из мртвих појући му Алилуија. 

Приђите и примите тело Христово и крв Његову еда бисмо имали удела са Богочовеком Христом и примили дар живота вечног.

Приђимо сви и окусимо од источника Бесмртност смирено са непоколебљивом вером тврдом.

Није мили моји Христос позвао само ученика свога  светог Тому онда, већ позива и све нас, а нека би дао Господ да и ми ушима срца и душе чујемо тихи глас Господњи не будемо неверни него верни, те да заједно са светим апостолом Томом и свим светима похитамо у сваки недељни и празнични дан на свету Литургију и окусимо и видимо да је Благ Господ, те да потом свима посведочимо да ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ ГОСПОД И НАМА ДАРОВА ЖИВОТ ВЕЧНИ. Амин .