У временима страшних бољшевичких прогона у некадашњој царској Русији,а тада већ безбожнoм Совјетском Савезу проповедници нове “антирелигије” без Бога старали су се на све могуће начине да убију живу веру у благочестивим Руском народу.

Сваког дана, као што је познато затваране су цркве и манастири, те претваране у радионице, фабрике или чак музеје атеизма, као што је то био случај са великом и знаменитом Троице-Сергиевом лавром у подмосковљу, а била је затворена и најдревнија Кијевско-печерска лавра.

Било је оних који су безбожну пропаганду врло ревносно проповедали делећи литературу и неблагословена штива на шта се у својим сећањима из детињства осврће преподобни Силуан Атонски, говорећи како је на њихова врата дошао неки очев познаник нудећи им безбожну литературу и да му је отац рекао да тог безумника не треба узимати за озбиљно.

Но ипак овај занимљиви и истинити догађај који следи збио се у једној од совјетских области где се бољшевичка “религија” без Бога проповедала врло ревносно и надасве наметљиво.

Наиме један такав проповедник безбожја седмицама је малтретирао становнике једног села. Безумник би убеђен да ће добро обавити свој нечасни задатак па је у сред села испред школе и цркве насилно сабрао све мештане међу којима је  уз учитеља морао бити присутан и прости сеоски свештеник, за кога бисмо могли рећи да није био нарочито школован али очигледно врло образован човек. Школован и образован овде нису исто јер је образован ко има образа Божијег макар му школска спрема и била скромна и припроста као код овог сеоског баћушке.

Када је горди и умишљени проповедник антитеизма окончао своје демонско “плетеније словес” бацио је поглед по уморним лицима становника овог села и угледавши простог сеоског свештеника  рекао му је подругљиво и наредбодавно: “Ајде попе и ти сад стани овде поред мене и реци нешто на све ово што говорих.”

Баћушка се бранио и одбијао да улази у апологетске спорове, али како је био принуђен да се попне на позорницу пред читавим селом, погледао их је смирено,а потом се окренуо и тихо рекао овом неблагословеном бољшевичкој комесару:“ Кад већ наваљујете рећи ћу само две речи, на све ово што сте нам ви данима и часовима овде говорили тврдећи да Бога и светих нема, да Црква лаже и да је васкрсења мртвих обмана.”

Бољшевички комесар се савоуверено и презрено церекао и рекао:“ Па да те чујемо попе!“

Побожни руски баћушка тада из свег срца и све душе, како то благочестиви Руси и данас о Пасхи чине, громогласно са живом вером узвикну:“ХРИСТОООООС ВОСКРЕСЕЕЕЕЕ!!!“ на шта је сво оно село такође громогласно узвратило :“ВОИСТИНУУУУ ВОСКРЕСЕЕЕЕЕ!!!“

Тако су са само две најмоћније  речи које изражавају сву суштину наше вере и наде у Васкрслог Богочовека Христа поражене све демонске бољшевичке лажи и обмане којима су наметљиво били изложени јадни мештана овог села.

Ваистину те две најмоћније и највдицније речи ево већ вековима све до данас одјекују васељеном, као што је то и ових радосних дана по Пасхи случај, те и ја вас у Христу возљубљени моји, као и сво Небо и земљу, људе, ангеле и све свете поздрављам овим речима радости, победе, вере, наде, љубави и утехе: ХРИСТОС ВАСКРЕСЕ!

Знам наравно да ће те и ви на њих громогласно узвратити из свег срца и све душе са: ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ ГОСПОД!!!

Слава Христе крсту Твоме часноме и светом васкрсењу Твоме. Амин

Приредио: протојереј-ставрофор мр Слађан С. Васић