У Јеванђељу по Матеју, од 5. до 7. главе, забележена је Христова „Беседа на гори“. Почетак и средиште овe беседе односно проповеди су изјаве које називамо Блаженства, јер почињу са „блажени су… “ Ова блаженства су „срце јеванђеља“.

Блажен можемо превести и као срећан. А потрага за срећом је уграђена у сваког човека. Сви желе да буду срећни. А где је срећа? Блаженства су степенице које нас воде у висине праве среће.

Прво блаженство гласи:

„Блажени сиромашни духом, јер је њихово Царство небеско“ (Мт. 5, 3).

У Христово време, бити сиромашан значило је не имати ништа. Сиромашан је онај ко је заиста у материјалној потреби. Такви јадници тражили су уточиште у Богу. Отуда се некада за највеће сиромахе каже “убоги сиромах”. Сва нада сиромашних и њихово уточиште је у Богу (убог). Сиромах је скроман и потпуно зависан од Бога.

Зато је сиромаштво временом почело да добија духовно значење. Сиромах духом је онај ко је свестан свог стања пред Богом. Он нема чиме да задовољи праведност Божиу, духовно је потпуно сиромашан, у стању потпуне пропасти. Он зна да на основу својих поступака заслужује само Божји суд.

“Онај који види пад свој кадар је да призна неопходност спасења, Спаситеља, у стању је да поверује у Јеванђеље живом вером” (св. Игњатије Брјанчанинов).

Свестан је да је потпуно зависан од Бога, односно од његове милости, и зато се смерно, смирено и скрушено моли „Господе Исусе Христе, сине Божији, помилуј ме грешног“.

Таквом сиромаху који је наг пред Богом, који стоји пред њим смирено и смерно, Бог ће дати највеће богатство, право на Царство Небеско.

Управо о томе говори псалмопевац:

„Жртва је Богу дух скрушен; срце скрушено и смерно Бог неће одбацити“ (Пс. 50, 19)

Они који мисле да су богати, да су сами по себи свети, да им не треба ни благодат Божија ни његова правда јер себе сматрају праведнима, Бог нема шта дати јер умишљају да имају све. Такви су горди, сујетни и самољубиви. То су карактеристике човека који, мислећи да има због неке своје вањске побожности посебан статус пред Богом, заправо дубоко тоне у греху самоправедности. Пример таквих у Христово време били су фарисеји. Веровали су да имају велико духовно богатство и да су бољи и светији од свих других. Појава савремених фарисеја није ретка. Налазимо их у Цркви, на друштвеним мрежама и сл. Желе да нам се прикажу као духовно богати, често гледају са висине на друге, чиме себи затварају врата Царства небеског.

Само они који разумеју да ништа не поседују, да су „убоги“, који су понизни пред Богом, спремни су да приме благослове из ризнице Божијег богатства. За такве се отварају врата Царства небеског.

“Онај, Који је нас ради осиромашио, царује над васцелом творевином. Ако и ти осиромашиш заједно с Осиромашеним, знај да ћеш и са Царем заједно царевати” (Св. Григорије Нисијски).

Аутор: др Јасмин Милић

Ако желите својом донацијом да помогнете раду Удружења Ипостас, то можете да учините уплатом на рачун:

ДИНАРСКИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
Број рачуна: 205000000053018251
Сврха: Донација

ДЕВИЗНИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
IBAN RS35205007080007045523
SWIFT KOBBRSBG