Нови завет нам говори да је поред мушкараца, Христових ученика, било и жена које су га следиле. Путовалe су са ученицима, финансијски подржавали њихову службу и служиле Христу целим својим бићем (Лука 8, 1-3). Неке од тих жена, биле су привилеговане да прве чују вест од анђела како је Христос васкрсао. Ову нам чињеницу потврђују сва четири јеванђеља (Матеј 28, 5-8, Марко 16, 1–8, Лука 24,-21-8, Јован 20, 1-2).
Сва три синоптичка јеванђеља (Матеј, Марко, Лука) наводе да су жене посматрале Христову сахрану. Овај континуитет између затвореног и запечаћеног гроба и отвореног васкршњег гроба најјасније је изражен код Луке:
“За њим су пошле и жене које су дошле са Исусом из Галилеје, па видеше гроб и како је стављено његово тело. Затим се вратише и спремише мирисе и миро. У суботу пак осташе у миру – по закону.” (Лк. 23, 55-56).
У недељно јутро, дошле су врло рано на гроб како би обавиле погребне обичаје, односно помазале тело (зато их се назива и мироносицама). Али налазе празан гроб:
“А у први дан недеље, врло рано, дођоше на гроб носећи мирисе које су спремиле. Али нађоше камен одваљен од гроба и, кад су ушле, не нађоше тело Господа Исуса. И док су биле у недоумици због тога, гле, два човека у сјајној одећи стадоше пред њих. Пошто су биле уплашене и обориле лице земљи, они им рекоше: „Што тражите живога међу мртвима? Нема га овде, него је васкрсао… “ (Лк. 24, 1-6)
Некоме овај детаљ, дакле да се Христос јавио прво женама, може изгледати небитан, с обзиром да нам Христово славно васкрсење треба бити у фокусу нашег размишљања док читамо ове јеванђелске текстове о у васкрсењу. Али, управо је ова чињеница, о јављању радосне вести о васкрсењу женама снажан доказ истинитости васкрсења Христовог.
У времену у којем је Христос деловао, умро и васкрсао, реч мушкарца је била она којој се више веровало. Зато би, с обзиром на историјски и културолошки контекст, било логичније да се вест о васкрсењу прво објавила мушкарцима (нпр. апостолу Петру). Али није. Познато нам је из јеванђеља да су мушкарци били уплашени, да се чак и увек храбри и велики ап. Петар дистанцирао од Христа пред другима (одрекао Христа). Апостоли, непосредно након Христове смрти нису били хероји.
Жене нису биле само први очевици празног гроба. Оне су прве донеле уплашеним мушкарцима радосну вест: Васкрсао је!
Чињеница да је, супротно од грчко-римске културе у којој су само мушкарци били друштвено признати и сматрани за веродостојне сведоке, Христос одабрао жене за прве веровеснике свога васкрсења, снажан је доказ Христовог васкрсења. Јер да су јеванђелисти хтели да забележе измишљени догађај, сигурно у свој извештај не би укључили жене и њихово сведочанство. Велики британски теолог Ц. Х. Дод (Charles Harold Dodd) сматра да је доказ аутентичности Јовановог јеванђеља тај да “нико не би измислио информацију да се Христос први објавио жени попут Марије Магдалене”.
Дакле, не може се тврдити да се ради о измишљеном наративу јер спомињање жена сигурно не би ишло у прилог веродостојности Христовог васкрсења. Занимљиво да жене не спомиње ни апостол Павле када наводи редослед јављања Васкрслог Христа:
“Јер сам вам пре свега предао што сам и примио: да је Христос умро за наше грехе – по Писму, и да је сахрањен, и да је васкрснут трећега дана – по Писмима, те се јави Кифи, затим Дванаесторици. Потом се одједном јави више од пет стотина браће, од којих већина живи до данас, а неки умреше. Затим се јави Јакову, па онда свима апостолима ((1 Кор 15,3-7).
Христос је за сведоке узео оне за које је друштво рекло да нису веродостојни и учинио их најпоузданијим сведоцима највећег догађаја у историји човечанства. Ишао је против друштвених норми тог времена како би показао да је дошао да тражи и спаси све који су изгубљени, укључујући жене. У Христу Исусу мушкарци и жене постају апсолутно једнаки (Усп. Гал 3, 28).
“Жене које у оновременом верско-културном контексту нису никада биле предвиђене да буду прве, сада су прве и једине које прате Исуса, јер су Му оне и у најтежим моментима остале верне. Дакле, будући са Њим од почетка и остајући верне све време, оне стичу Господње поверење које их узводи у достојанство равноапостолних ученица и Благовјесница. (Епископ Григорије).
Приредио: др Јасмин Милић

