Никада не заборавимо да је један од најбољих лекова и један од најлековитијих мелема труд да се чини добро другима и буде користан. Трудимо се да туга буде мања, а радост већа у овом грехом оптерећеном свету. Увек постоји нешто добро што се може учинити у кругу од неколико метара од наших врата. Нека сваки хришћанин настоји да учини ово како би олакшао тело или ум других.

Утешити и благослови,

наћи помаст за јад;

бринути о усамљеним и сиромашним –

анђеоски је посао сад-

Себично храњење сопственим невољама и доколица над сопственом тугом једна је од тајни тужног јада у којем многи проводе живот. Ако се уздамо у крв Исуса Христа, не заборавимо његов пример. Увек је „ходио чинећи добро“ ( Дела апостолска 10, 38 ). Није дошао да му служе, него да служи, као и да да свој живот као откуп за многе.

Трудимо се да будемо као он! Хајдемо стопама доброг Самарићанина и пружимо помоћ где год је заиста потребна. Чак је и љубазна реч изговорена у право време често велики благослов. То старозаветно обећање није потрошено: „Блажен је онај који брине за сиромаха, Господ ће га избавити у време невоље.” (Пс. 41,2).

Аутор: Џ.Ч. Рајл

Извор: Хоризонти вјере