Гостујући у емисији Агапе, 16.04.2023., епископ новобрдски Иларион проговорио је и о површном и дубоком односу ближњих те о повређености као благослову за властито преиспитивање:

Смрт не можемо да победимо ако не уђемо заиста у једну дубоку драму са другим човеком, односа са другим и да га прихватимо са свим његовим слабостима.

Када смо љубазни успостављамо заправо један површан однос, свесно, да бисмо избегли да будемо повређени. Што дубљи и искренији однос успоставимо са другим, већа је могућност да будемо повређени, али живота без тога нема. Нема зато што је живот заправо остваривање једне заједнице, конкретне заједнице, са конкретним људима којима се дајемо без остатка или колико можемо и које примамо у себе. А када пустиш неког у себе, пустиш га и са оним добрим и лошим. Оно што је добро, то те радује и ослобађа, то те надахњује, а оно што је лоше то је оно бреме о којем говори Христос: ,,Носите бремена један другога и тако испуните закон Христов.,,

Ствар је у томе како човек прихвата живот, ако ти неку непријатност која долази од ближњега доживљаваш као нешто лоше, трагично, нешто што те уназађује, нешто што те уништава, урушава интегритет, што ти узима слободу, онда ти од тога бежиш. Затвараш се у тај свој свет у коме се осећаш пријатно и различити су психолошки механизми које ми од детињства развијамо не би ли се заштитили од тако непријатних искустава.

Нас Црква охрабрује, вера у Васкрслога Господа Исуса Христа који је и тај пут страдања прошао да би преславно Васкрсао. Са вером у Васкрслога ми се заправо враћамо почетку стварања света, враћајући се ка почетцима сећамо се да је све било ,,добро, веома,, од почетка, а посебно је све добро од када је Господ Васкрсао, победио смрт, победио зло и болести, преславно се вазнео на небеса и посадио људску природу са десне стране нашега Небеског Оца. Када тако посматрамо наш живот, онда је све заправо добро чак и оно што је непријатно, што је последица пале природе, човека, греха, то заправо може да буде прилика да се ми још више приближимо Богу, да још више проширимо своје биће, да кроз стрпљење са добром вером, заправо своје капацитете љубави стално ширимо.

То је као нека врста билдинга духовног-без напора не може да се увећа ,,мишићна маса,, Иако је напорно и непријатно, ако то човек ради са свешћу да му то чини добро, онда постаје пријатно. Тако у духовном животу када трпимо увреду, клевету, тескобу, болест, било какве неспоразуме са људима, када имамо добру веру и када знамо да је Бог моћан да све то постави на своје место, да превазиђе све наше неке заблуде и када тако идемо у живот, са таквом вером, онда заправо прихватамо те ударце и схватамо да то што ми је непријатно није јер ми други чини непријатност већ се питам зашто ми је непријатно и осећам тескобу због чињенице да ме неко вређа, дакле тражим узрок у себи.

Извор: Агапе ( 16.04.2023).

Foto: Pexels