У време оно, дође Јосиф, из Ариматеје, угледан савјетник, који и сам Царство Божије чекаше, и усуди се те уђе Пилату и заиска тијело Исусово. А Пилат се зачуди да је већ умро; и дозвавши капетана, запита га: Је ли давно умро? И дознавши од капетана, даде тијело Јосифу. И он купивши платно и скинувши га, обави платном, и положи га у гроб који бјеше исјечен у камену, и навали камен на врата гроба. А Марија Магдалина и Марија Јосијина гледаху гдје га полагаху. И пошто прође субота, Марија Магдалина и Марија Јаковљева и Саломија купише мирисе да дођу да га помажу. И врло рано у први дан недјеље дођоше на гроб око изласка сунца. И говораху међу собом: Ко ће нам одвалити камен од врата гроба? И погледавши видјеше да камен бјеше одваљен; а бјеше врло велики. И ушавши у гроб, видјеше младића обучена у бијелу хаљину гдје сједи с десне стране; и уплашише се. А он им рече: Не плашите се. Исуса тражите Назарећанина, распетога. Устаде, није овдје; ево мјеста гдје га положише. Него идите и кажите ученицима његовим и Петру, да ће пред вама отићи у Галилеју; тамо ћете га видјети, као што вам рече. И изишавши побјегоше од гроба, јер их ухвати страх и трепет, и ником ништа не казаше, јер се бојаху. (Марко 15, 43-47; 16, 1-8).

Пажљивим читањем примећујемо да се жена појављује на самом почетку Јеванђеља када Архангел Гаврило благословеном међу женама јавља радосну и благу вест, али и на самом крају Јеванђеља када се Васкрсли Господ Мироносицама које дођоше врло рано на гроб Његов обраћа речима: РАДУЈТЕ СЕ! (Мт.28,9).

Благовешћу дакле о рођењу Христа почиње Јеванђеље и опет радосном благовешћу о Васкрсењу Његовом се завршава, а сведоци обеју надумних, неизрецивих, и сверадосних благовести су заправо жене које нам показују шта то значи бити безрезервно веран и предан Господу до краја.

Пресвета Богородица је чула речи: ,,не бој се и радуј се,, од Архангела, а ево сад након таме среброљубивог издајства и разбежалог кукавичлука пред страшним распећем, верне жене мироносице слушају и ангелску благовест, али и утеху Самог Васкрслог Богочовека.

 Тако се испуни обећање Господње: “нећу вас оставити сироте доћи ћу вам … и радоваће се срце ваше и радост вашу нико неће одузети од вас”(Јн.14,18; 16,22).

Пример светих жена мироносица које литургијски прослављамо у трећу по Пасхи, је заправо подсећање, позив и суд.

Подсећање на то шта значи искрена и нелажна љубав и безрезервна верност, јер оне за Христом иђаху од Галилеје служећи му (Мт. 27,55-56) све време док је благовестио Јеванђеље о Царству које није од овога света, затим остадоше са Њим под крстом када се ученици разбежаше (ср. Мт.26,56) изузев љубљеног ученика Јована и оне бејаху те које код гроба плакаху (ср.Јн.20, 11) и гледаху где положише измучено и распето Тело Господње.

Таква верност и љубав суди сваком лицемерју, кукавичлуку и христоиздајству кроз све векове, па ево и у ове наше дане подсећајући нас на шта смо призвани да будемо, и каквом радошћу треба да се радујемо и какву радост да сведочимо ненаметљиво али и неустрашиво.

Дакле једноставна и нелажна љубав и истинска верност је прва постала сведок васкрсења и управо њој би Богом дато да се увери “да устаје за нераспадљивост” (1.Кор. 15, 42).

Жене мироносице нам показују шта значи служити Господу не очекујући никакву плату или награду и баш тог јутра рано када је Васкрсло ” Сунце правде” Христос Бог наш изашло из гроба и предухитрило створено сунце које је требало да обасја тај први дан недеље у који жене мироносице  дођоше на гроб Спасов збило се оно што би данас назвали “теологијом изненађења”. Изненађење над изненађењима и радост над радостима се обзнанише речима наде и утехе које се чују од Самог Распетог и Васкрслог Господа Исуса:“РАДУЈТЕ СЕ!”

Треба нагласити да оне нису очекивале никакву награду или плату за то што су Господу служиле још од почетка Његове проповеди у Галилеји. Нису очекивале ништа ни због тога што су остале верне под Његовим крстом када су се ученици разбежали а мужевни Петар три пута одрекао и среброљубиви Јуда га за новце издао. Нису сматрале да им Небо ишта дугује зато што су плакале код гроба.

Оне су једноставно из чисте љубави дошле на гроб са намером да помажу пречисто Тело Христово и гле чуда постале неочекивано први сведоци тродневног и славног Васкрсења Спасовог.

Није ли то подсећање свима на то шта је љубав, верност и суд нашој малодушности, страху, кукавичлуку и издајству?!

То је управо оно о чему треба и ми да се поучимо размишљајући о светим женама Мироносицама.

Свака душа која данас у сред смрада смртног и греховног мирише бар мало миомиром васкрсле радости и светли свету као светиљка правде нека благовести даноноћно, неуморно да Христос васкрсе и радост донесе и тугу  однесе.

Зато и данас као и сваког недељног јутра , јер је, да поновимо, свака je недеља мала Пасха (тј. мали Васкрс) одјекују речи сверадости утешне и свепобедне: РАДУЈТЕ СЕ!!!

Ето зашто је свети баћушка Серафим Саровски сваког дана и сваког часа свакога кога је сретао у Господу поздрављао речима:”ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ РАДОСТИ МОЈА!”

И ти душо моја маловерна и уплашена носи смирено крст свој, држи ум свој у Аду и не очајавај и радуј се и весели се јер ВАИСТИНУ ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ и нама дарова живот вечни.

Заповедио си мироносицама да се радују, а плач праматере Еве си умирио Васкрсењем Твојим, Христе Боже, и Апостолима Твојим си наредио да проповедају: Спаситељ је Васкрсао из гроба. (кондак)

Честити Јосиф са Крста је скинуо Твоје пречисто тело и плаштаницом чистом обавио, и прелио мирисима и у нови гроб положио, као тридневан Васкрсао јеси Господе, дарујући нам велику милост. (тропар)

Зашто се васкрсење прво објавило женама?