Четврто блаженство гласи:

„Блажени су гладни и жедни праведности, јер ће се наситити.“ (Матеј 5:6).

Потреба за храном и пићем је основна људска потреба. Нажалост, и данас у 21. веку људи и даље умиру од глади и жеђи. Док једни уживају у обиљу, расипају храну, користе воду за пиће за свој луксуз, други данима не окусе ни корицу хлеба, нити попију ни кап воде. Преко 16.000 деце умире од глади сваког дана.

У Христово време многи су били на ивици глади, а вода за пиће је била право благо. Његови слушаоци су добро знали шта значи бити гладан и жедан. Гладни и жедни су у потреби.

О каквој потреби Христос овде говори? Христос говори о потреби за Богом, о тежњи за Богом. Псалмиста каже: „Жедна је душа моја Бога, Бога живога!“ (Пс. 42,3). Они који су гладни и жедни праведности заправо су у сталној, свакодневној потреби за Богом.

За неке је Бог „брза храна“. Он им је потребан само понекад, у журби, да задовољи тренутну празнину или да хитно одговори на неку од њихових потреба.

За неке је Бог као „дезерт“. Најели су се свега, а онда мало пожеле и Бога, па наврате у цркву, некад нешто прочитају и помоле се мислећи да су тиме задовољили своје „духовне потребе“ или „обавезе“.

Бог нам је потребан сваки дан као што нам је потребна храна и пиће. Само Бог може задовољити потребе наше духовне глади и жеђи. Преко пророка Исаије Бог поручује свом народу да не троши на оно што није храна и што га не задовољава, већ да у Њему нађе храну и воду за душу (Исаија 55, 1-3). Човек тежи да храни своју душу ђубретом и пије са мутних, прљавих извора (Јеремија 2, 13).

Зато смо позвани да се хранимо Божјом Речју. Неки су се наситили са пет хлебова и две рибе. Али Његови ученици схватају да Христос има драгоценију духовну храну: „Господе, коме да идемо? Ти имаш речи вечнога живота” (Јован 6, 68). Пророк Амос каже: „Ево, дани долазе”, говори Господ Господ, „кад ћу пустити глад на земљу, не глад хлеба, ни жеђ воде, него слушања речи Господњих.“ (Амос 8,11).

Требало би да будемо гладни сусрета са Богом у молитви, било у нашем личном или у литургијском прослављању Бога. Његовом речју и молитвом срећемо Бога. А реч срећан долази од речи сусрет (старословенски = сретење). И рекли смо да благословен значи срећан. Дакле, истинско блаженство је у свакодневном сусрету са Богом.

Св Августин о четвртом блаженству каже да Спаситељ говори о љубитељима истинског и непролазног добра. Они ће се наситити оном храном за коју сам Господ каже: „Јело је моје да творим вољу Оца свога“, која је правда; и оном водом, за коју Господ каже, да ће у свакоме који од ње пије она бити извор воде која тече у живот вечни (Јн. 4, 34. 14)”.

“Праведност о којој Исус говори је сам Бог (Бог је наша праведност), али и вршење Божје воље. Ова праведност није усмерена само на наше потребе. Ми људи тежимо да спроводимо „нашу правду“. Библијска правда укључује социјалну правду, „… бави се тражењем човековог ослобођења од угњетавања, унапређењем грађанских права, правдом у судству, поштењем у пословним поступцима и части, у односима у кући и породици. Тако се хришћани обавезују да буду гладни правде у целој људској заједници, а то је управо оно што је угодно праведном Богу”. (Џон Стот, Хришћанска контра-култура, стр. 39).

Они који су гладни и жедни праведности биће задовољни. Ако је наша потрага за Богом и Његовом праведношћу свакодневна, свакодневно ћемо задовољити потребе духовне глади и жеђи. Међутим, када сте сити, поново постајете гладни, а када се напијете, поново постајете жедни. Тако наша душа непрестано чезне за Господом.

Аутор: др Јасмин Милић

Прво блаженство: Блажени сиромашни духом

Друго блаженство: Блажени који плачу, јер ће се утешити

Треће блаженство: Блажени кроткi, јер ће наследити земљу