Шесто блаженство гласи:

„Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети“ (Матеј 5,8).

У Библији је срце често слика човековог унутрашњег стања, човекових осећања, мисли и намера. Срце је дакле слика наше душе. За разлику од тела које је пропадљиво, пролазно и смртно, наша душа је створена за вечност. Вечност у коју верујемо има своја два стања: вечност у присуству Божијем где ћемо „видети лице Божије“ (рај) и вечност без Бога, што значи вечно одвајање од вечне Љубави, од вечног Добра (пакао).

Да бисмо стекли вечност у којој ћемо се радовати Божијем присуству, односно видети лице Божије, морамо имати чисто срце. Дакле, стање нашег унутрашњег човека мора бити припремљено за сусрет са Пречистим, Светим Богом. Али чињеница је да наше срце није чисто само по себи. Ово не би требало одмах да нас обесхрабри. Али требало би озбиљно да се запитамо где је решење за наш проблем? Сетимо се цара Давида. Његово срце је било озбиљно оскврњено разним гресима. Зато је завапио Богу: „Учини ми, Боже, чисто срце…“ (Псалам 51, 10). Чистота срца дакле долази од Бога. Извор на коме перемо своје срце, нашег духовног човека, јесте крв Христова.

Како да дођемо до извора где се чистимо од нечистоте душе?

На првом месту је покајање. А да бисмо се покајали, морамо бити свесни свог стања. Морамо да уочимо нашу прљавштину. Библија је наше духовно огледало. Када „станемо“ пред њу, сазнајемо шта је Божија воља. Постаје нам јасно да то не живимо увек, и да смо прекршили заповести Господње. Када у молитви дођемо пред Светог Бога, и она постаје огледало наше душе. Светост Божија нас обасјава и тада себе видимо у правом светлу. Ово нас води ка покајању.

Да би наше тело било чисто, није довољно да га повремено перемо, већ чистоћу тела треба одржавати свакодневно. Исто важи и за наш дом. Колико пута смо се нашли у ситуацији да нам се изненада појаве гости или једноставно дођу на врата и да се осећамо непријатно јер нам дом није уредан или можда нисмо у најбољем стању у погледу физичке чистоће.

Ситуација је још озбиљнија када је у питању наш духовни човек. Наше срце је свакодневно изложено разним „прљавштинама“. Зато нам је потребна свакодневна духовна хигијена. Тако наше срце постаје храм у коме пребива Дух Свети. А Дух Свети је тај без кога не можемо живети хришћанским животом. А такав живот је предуслов за виђење Бога јер без светости „…нико неће видети Господа“ (Јеврејима 12, 14).

Дакле, потребан нам је свакодневни однос са Богом по Његовој речи и молитви, редовно прослављање Господа у заједници са Његовим народом и свакодневно долажење на извор нашег духовног очишћења, односно на извор крви Христове. кроз покајање. Тада нас долазак Христов неће изненадити. Он ће наћи наше срце чисто, спремно и спремно да пође са Њим у славу где ће изгледати лице Божије.

Аутор: др Јасмин Милић

Прво блаженство: Блажени сиромашни духом

Друго блаженство: Блажени који плачу, јер ће се утешити

Треће блаженство: Блажени кроткi, јер ће наследити земљу

Четврто блаженство: Блажени су гладни и жедни праведности, јер ће се наситити

Пето блаженство: Блажени милостиви, јер ће бити помиловани