У време оно, дође Исус у град самаријски звани Сихар, близу села које даде Јаков Јосифу, сину својему. А ондје бијаше извор Јаковљев. Исус пак уморан од пута сјеђаше тако на извору; бјеше око шестога часа. Дође жена из Самарије да захвати воде. Рече јој Исус: Дај ми да пијем. Јер ученици његови бијаху отишли у град да купе хране. Рече му жена Самарјанка: Како ти, који си Јудејац, тражиш од мене жене Самарјанке да пијеш? Јер се Јудејци не друже са Самарјанима. Одговори Исус и рече јој: Кад би ти знала дар Божији, и ко је тај који ти говори: дај ми да пијем, ти би тражила од њега и дао би ти воду живу. Рече му жена: Господе, ни ведра немаш, а студенац је дубок; одакле ти онда вода жива? Еда ли си ти већи од оца нашега Јакова, који нам даде овај студенац, и он из њега пијаше и синови његови и стока његова? Одговори Исус и рече јој: Сваки који пије од ове воде опет ће ожедњети; а који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожедњети довијека, него вода коју ћу му дати постаће у њему извор воде која тече у живот вјечни. Рече му жена: Господе, дај ми ту воду да не жедним и не долазим овамо да захватам. Рече јој Исус: Иди, зови мужа својега, и дођи овамо. Одговори жена и рече: Немам мужа. Рече јој Исус: Добро каза: немам мужа; јер си пет мужева имала, и сада кога имаш није ти муж; то си право казала. Рече му жена: Господе, видим да си ти пророк. Оци наши клањаху се Богу на гори овој, а ви кажете да је у Јерусалиму мјесто гдје се треба клањати. Рече јој Исус: Жено, вјеруј ми да долази час када се нећете клањати Оцу ни на гори овој ни у Јерусалиму. Ви се клањате ономе што не знате; а ми се клањамо ономе што знамо; јер је спасење од Јудејаца. Али долази час, и већ је ту, када ће се истински богомољци клањати Оцу у духу и истини, јер Отац тражи да такви буду они који му се клањају. Бог је дух; и који му се клањају, у духу и истини треба да се клањају. Рече му жена: Знам да долази Месија звани Христос; кад он дође, објавиће нам све. Рече јој Исус: Ја сам – који говорим с тобом. И утом дођоше ученици његови, и зачудише се што са женом разговара, али ниједан не рече: шта тражиш, или што говориш са њом? А жена остави свој крчаг и отиде у град и рече људима: Ходите да видите човјека који ми каза све што сам учинила. Да није он Христос? Изиђоше, дакле, из града и пођоше њему. А у међувремену мољаху га ученици његови говорећи: Рави, једи! А он им рече: Ја имам јело да једем за које ви не знате. Тада ученици говораху међу собом: Да му неко не донесе да једе? Исус им рече: Јело је моје да вршим вољу Онога који ме је послао, и извршим његово дјело. Не кажете ли ви да су још четири мјесеца па ће настати жетва? Ето, велим вам: подигните очи своје и видите њиве како се већ жуте за жетву. И који жање прима плату, и сабира род за живот вјечни, да се радује заједно и који сије и који жање. Јер у томе је истинита ријеч, да је други који сије, а други који жање. Ја вас послах да жањете гдје се ви нисте трудили; други су се трудили, а ви сте у труд њихов ушли. А из града онога многи од Самарјана повјероваше у њега за ријеч жене која је свједочила: Каза ми све што учиних. Када, дакле, дођоше к њему Самарјани, мољаху га да остане код њих; и остаде ондје два дана. И много их више вјерова за ријеч његову, те жени говораху: Сад не вјерујемо више због твога казивања, јер сами смо чули и знамо да је ово заиста Спаситељ свијета, Христос. (Јн. 12 зач. (IV, 5-42).)

Jеванђељe које читамо управо у 5 недељу по Васкрсу, посвећену жени Самарјанки има мноштво порука, али бих за ову прилику издвојио само неколико њих не замарајучи вас са подробним тумачењем сваког стиха.

Прво што бих нагласио је да то што Господ Исус жедан тражи да пије воде са студенца Јаковљевог сведочи нам о томе да је Он истински човек који притом не престаје бити никад и истински Бог, односно да је Он свесавешени и истински Богочовек, са пуном божанском али и пуном људском природом која обе природе уличношћује (ипостазира) као Божански носиоц истих. Друга ствар је да Бог ваистину не гледа ко је ко и да је Христос дошао да спасе све људе света без изузетка, а не само Јудеје.

Из Јеванђеља које читамо је очигледно да је добровољно дошао и Самарјанки, враћајући се из Јудеје за Галилеју да просветли од Јудеја презрене и веома избегаване Самарјане.

Управо овај догађај на студенцу Јаковљевом је пример који нам свједочи да је Богочовјек Христос спаситељ и Јудеја и Самарјана, а самим тим и Јелина, Грузина, Руса, Украјинаца, Бугара, Румуна, Шпанаца и Јапанаца, а наравно и нас Срба (односно свих народа) уколико желимо примити крштење и бити спасени у заједници са Господом и свим светима.

Треће је да Бог не гледа ко је ко ако је реч о радној припадности, боји коже, националне припадности, и да Бог не вреднује другачије мушко и женско, што у оно време није било уобичајено у друштву, јер жене нису могле бити никада поуздани и вјеродостијни сведоци, а камоли први сведоци Васкрсења или у овом случају  жене Самарјанке сведок Јеванђеља међу презреним и веома омраженим Самарјанима.

Да ствар буде “скандалознија” Господ разговара на студенцу Јаковљевом не само са туђом женом, што је такође било неочекивано, већ и Самарјанком што је било Јудејима неприхватљивије, него још “да ствар буде гора” са женом која по моралним критеријумима не би требала да заслужује никакву пажњу, јер је 5 мужева већ имала, а онај с којим је тад тренутно била у ванбрачној неблагословеној заједници није јој био законити муж.

Управо њој, а не неким локалним моралним узорима, да не кажемо чистунцима, Господ открива истину спасења и преко те, не баш морално узорне жене, благовести Јеванђеље тамошњим Самарјанима остајући потом код њих неколико дана. Све скандал до скандала уколико гледамо црно-белим наочарима једног типичног Јудеја оног времена, поготово очима ондашњих јеврејских свештеника, књижевника, фарисеја и садукеја.

Предање Цркве даље нас учи да је управо ова грешна, али и покајањем обраћена жена Самарјанка напојена благодатном водом живом постала света мученица Фотина, која је Јеванђеље Христово даље приповедала са 2 своја сина и 5 сестара стигавши чак до Картагине у Северној Африци, да би потом у Риму у време цара Нерона своју веру у Христа Васкрслог Богочовека посведочила мученичком смрћу остајући верна безрезервно и до краја љубећи Онога кога је напојила на студенцу Јаковљевом, бивајући притом од Јединог Човекољубца, сама напојена водом живом.

Зато не судимо по нашим мерилима јер Господ срцезналац има другачији начин расуђивања. Будимо људи, а Бог нека буде тај који суди, и што је најважније, напојимо наше жедне душе и срца водом живом, да бисмо и ми као света Фотина, били  сведоци Светлости која просвећује сваког човека који долази на овај свет и који жели да се сви људи спасу и дођу у познање истине. Амин.

Аутор: Протојереј ставрофор Слађан Васић

Ако желите својом донацијом да помогнете раду
Удружења Ипостас, то можете да учините
уплатом на рачун:

ДИНАРСКИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
Број рачуна: 205000000053018251
Сврха: Донација

ДЕВИЗНИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
IBAN RS35205007080007045523
SWIFT KOBBRSBG