Следи низ Теофилових цитата преузетих из његових списа из другог века. Цео цитат је остављен нетакнут уместо да се користи ибид (ibid), омогућавајући тиме директно копирање када се цитати користе у академским радовима. Реч је о св. Теофилу, епископу Антиохијском и једном од „хришћанских апологета“. Од његових списа, сачувана је само његова „Апологија“, у три књиге упућене Автолику. Њена сврха је била да  паганском свету представи хришћанску идеју о Богу и супериорност доктрине *Стварања над неморалним митовима олимпске религије.

Теофил је развио доктрину о *Логосу корак даље од било ког свог хришћанског претходника, правећи разлику између λογος ενδιαθετος, интелигенције Оца, и λογος προφορικος, Реч – Логос као унутрашњи и изречени логос. Он је такође први теолог који је употребио реч „*Тријада“-Тројица (τριας) Божанства.[1]

Љубитељ истине, не обраћа пажњу на украшене говоре, већ испитује праву суштину говора, шта је и какав је.[2]

Tи ме називаш хришћанином, као да је ово име које треба носити проклето,  ја, што се мене тиче, признајем да сам хришћанин, и носим ово име љубљено од Бога, надајући се да ћу служити Богу[3]

Али ако кажете: „Покажи ми свог Бога“, ја бих одговорио: „Покажи ми себе,[4] а ја ћу ти показати свог Бога“.[5]

Када на огледалу има рђе, није могуће да се у огледалу види човеково лице; тако и када је у човеку грех, такав човек не може да сагледа Бога.[6]

Чуј, о човече. Јављање Божије је неизрециво и неописиво, и не може се видети телесним очима. Јер је у слави несхватљив, у величини недокучив, у висини непојмљив, у сили неупоредив, у мудрости непревазиђен, у доброти непоновљив, у доброти неизрецив.[7]

Јер ако кажем да је Он Светлост, именујем само Његово сопствено дело; ако Га назовем Речју, именујем само Његов суверенитет; ако га зовем Умом, говорим само о Његовој мудрости; ако кажем да је Дух, говорим о даху Његовом; ако Га називам Мудрошћу, говорим о Његовом потомству; ако Га називам Снагом, говорим о Његовом утицају; ако Га називам Силом, помињем Његову делатност; ако кажем Промисао, ја само помињем Његову доброту; ако Га називам Царством, само спомињем Његову славу; ако Га називам Господом, помињем да је Судија; ако Га називам Судијом, говорим о Њему као праведном; ако Га зовем Оцем, говорим о свему као да је од Њега;[8] ако Га зовем Огњем, само помињем Његов гнев. Онда ћеш ми рећи: „Да ли је Бог љут?“ Да; Он се љути на оне који чине зло, али је добар, и благ, и милостив према онима који Га љубе и боје се Њега; јер је Он учитељ[9] побожних и отац праведних; али је и судија и казнитељ безбожника.

А Он је без почетка, јер је нерођен; и Он је непроменљив, јер је бесмртан. Он се зове Бог [Θεος] због тога што је ставио [τεθεικεναι] све ствари на сигурност коју Он сам пружа; и због [θεειν], јер θεειν значи трчати, кретати се, бити активан, хранити, предвиђати, управљати, и чинити све ствари живим.[10]

Јер као што се душа у човеку не види, будући да је људима невидљива, него се сагледава кроз кретање тела, тако се Бог заиста не може видети људским очима, него се гледа и опажа кроз Његов промисао и дела.[11]

Јер, на сличан начин, као и свака особа, када угледа опремљену и брзу лађу која се креће ка луци, без сумње ће закључити да у њој постоји неко ко управља; Тако морамо схватити да је Бог управник [пилот] целог универзума, иако није видљив телесним очима, пошто је несхватљив.[12]

Јер ако човек не може да гледа у сунце, иако је оно веома мало небеско тело, због његове превелике топлоте и моћи, како неће смртник бити много више неспособан да се суочи са славом Божијом, која је неизрецива?[13]

Јер као што нар, са кором која га садржи, има у себи много ћелија и преграда које су одвојене ткивима, и такође има много семенки које живе у њему, тако да је целокупна творевина садржана у духу[14] Божијем, а тај садржани дух је заједно са творевином садржан у Божјој руци.[15]

Као што, дакле, семе нара, које пребива унутра, не може видети оно што је изван коре, јер је и само унутра; тако ни човек, који је са целокупном творевином ограђен руком Божијом, не може сагледавати Бога. А опет, верује се да земаљски краљ постоји, иако га не виде сви, али је препознат по његовим законима и уредбама, и влашћу, и силама, и статуама; те зар не желиш да се Бог препозна по његовим величанственим делима?[16]

Размотри, о човече, Његова дела – правовремено смењивање годишњих доба и промене температуре; редовно кретање звезда; добро уређен ток дана и ноћи, и месеци и година; разноврсна лепота семена, биљака и плодова; и разне врсте[17] четвороножаца, и птица, и гмизаваца, и риба, и река и мора; или размотри инстинкт усађен у ове животиње да рађају и одгајају потомство, не у своју корист, већ за употребу човека; и промисао којим Бог даје храну за свако тело, или покорност у којој је одредио да се  све ствари потчине човечанству.[18]

Ово је Бог мој, Господ свих, који је сам разапео небо и утврдио под њим ширину земље; који узбуркава дубока удубљења мора и чини да буче његови таласи; који влада његовом снагом, и утишава галаму морских таласа; који је основао земљу над водама и дао духа да је храни; чији дах даје светлост целини, који, ако би повукао свој дах, целина би потпуно пропала.[19]

Он ће одморити очи ваше душе и вашег срца. Ко је лекар? Бог који исцељује и оживљава својом речју и премудрошћу. Бог је својом речју и мудрошћу све створио; јер „речју Његовом створена су небеса, и дахом уста Његових сва војска њихова“.[20]

Највећа је Његова мудрост. Својом мудрошћу Бог је основао земљу; и знањем припреми небеса; и разумом се разбише извори великог безданa, и облаци излише росу своју.[21]

Али ви не верујете да мртви васкрсавају. Када се васкрсење догоди, тада ћете веровати, хтели или не; и вера ваша ће се узети као неверовање, осим ако сада не поверујете.[22]

И заиста, имена оних за које кажете да им се клањате су имена мртвих људи. А и ови, ко су и какви су били људи? Није ли откривено да је Сатурн канибал који уништава и прождире сопствену децу? А ако сте  његовом сину дали име Јупитер, чујте и његова дела и понашање – прво, како га је дојила коза на планини Ида, и пошто је закла, према митовима, и огуливши је, начинио је себи капут од коже.  А остала његова дела, његово родоскврнуће, прељубу и пожуду, Хомер и остали песници ће боље испричати.[23]

Зашто бих даље говорио о његовим синовима? Како се Херкул спалио; и о пијаном и разјареном Бахусу; и о Аполону који се плаши и бежи од Ахила, и заљубљује се у Дафну, а не зна за Хијацинтову судбину; и Венере рањене, и Марса, штеточине смртника; и од сукрвице који тече од такозваних богова. [24]

Зашто бих даље причао о мноштву животиња које су обожавали Египћани, и гмизаваца, и стоке, и дивљих звери, и птица и речних риба; па чак и лонце за прање[25] и срамотне звуке?[26] Али ако цитирате Грке и друге народе, они обожавају камење и дрво и друге врсте материјалних супстанци, — слике, као што смо управо рекли, мртвих људи.[27]

Зато ћу радије поштовати краља [него богове ваше], не заиста, обожавајући га, него се молећи за њега. Али Богу, Богу живом и истинитом, ја се клањам, знајући да је цар од Њега створен. Онда ћеш ми рећи: „Зашто се не клањаш краљу?“ Зато што није

створен да се обожава, него да се поштује са законитом чашћу, јер он није бог, него човек који је од Бога постављен, не да се обожава, него да праведно суди.[28]

А о томе што си ми се смејао и назвао ме „Хришћанином“, не знаш шта говориш. Прво, оно што је миропомазано[29] је слатко и корисно, и далеко од презира. Јер који брод може бити употребљив и способан за пловидбу, осим ако му се прво не подмажу пукотине? Или који је дворац или кућа лепа и употребљива када није помазана? А који човек, када уђе у овај живот или у гимназију, није помазан уљем? А које дело има или украс или лепоту ако није помазано и избрушено? Тада је ваздух и све што је под небом у извесној врсти помазано светлошћу и духом; те зар не желиш да се помажеш уљем Божијим? Због тога се ми  називамо хришћанима, јер смо помазани уљем[30] Божијим.[31]

Зато, не будите скептични, него верујте; јер и сам раније нисам веровао да ће се ово све догодити, али сада, узевши у обзир све ове ствари, верујем. У исто време сам се сусрео са Светим писмима[32] светих пророка, који су такође Духом Божијим предсказали ствари које су се већ десиле, баш као што су се и десиле, као и све што се сада дешава, на начин на који се дешава, и ствари будуће по редоследу којим ће се остварити.[33]

Јер Онај који је дао уста за говор, и начинио ухо да чује, и учинио око да види, све ће испитати, и судиће праведним судом, дајући свакоме заслужене награде. Онима који стрпљивом упорношћу у добру[34] траже бесмртност, Он ће дати живот вечни, радост, мир, починак и обиље добра, што око није видело, нити ухо чуло, нити је ушло у срце човечије.[35] А неверницима и мрзитељима, који се не покоравају истини, већ су послушни неправди, када буду испуњени прељубама и блудом, и прљавштином, и похлепом, и незаконитим идолопоклонством, биће гнева и срџбе, невоље и муке,[36] и на крају ће огањ вечни запоседнути такве људе. Пошто сте рекли: „Покажи ми свог Бога“, ово је мој Бог, и саветујем вам да га се бојите и да Му верујете.[37]

Приредио: о. Боб Хитчинг (Rev. Bob Hitching)

Превела са енглеског: Анђела Стевановић, теолог

---

[1] F. L. Cross and Elizabeth A. Livingstone, eds., The Oxford Dictionary of the Christian Church (Oxford;  New York: Oxford University Press, 2005), 1617.

[2] Theophilus of Antioch, “Theophilus to Autolycus,” in Fathers of the Second Century: Hermas, Tatian, Athenagoras, Theophilus, and Clement of Alexandria (Entire), ed. Alexander Roberts, James Donaldson, and A. Cleveland Coxe, trans. Marcus Dods, vol. 2, The Ante-Nicene Fathers (Buffalo, NY: Christian Literature Company, 1885), 89.

[3] Theophilus of Antioch, “Theophilus to Autolycus,” in Fathers of the Second Century: Hermas, Tatian, Athenagoras, Theophilus, and Clement of Alexandria (Entire), ed. Alexander Roberts, James Donaldson, and A. Cleveland Coxe, trans. Marcus Dods, vol. 2, The Ante-Nicene Fathers (Buffalo, NY: Christian Literature Company, 1885), 89.

[4] Буквално, “твoга човекa;” невидљиву душу, као најплеменитији део човека.

[5] Theophilus of Antioch, “Theophilus to Autolycus,” in Fathers of the Second Century: Hermas, Tatian, Athenagoras, Theophilus, and Clement of Alexandria (Entire), ed. Alexander Roberts, James Donaldson, and A. Cleveland Coxe, trans. Marcus Dods, vol. 2, The Ante-Nicene Fathers (Buffalo, NY: Christian Literature Company, 1885), 89.

[6] Theophilus of Antioch, “Theophilus to Autolycus,” in Fathers of the Second Century: Hermas, Tatian, Athenagoras, Theophilus, and Clement of Alexandria (Entire), ed. Alexander Roberts, James Donaldson, and A. Cleveland Coxe, trans. Marcus Dods, vol. 2, The Ante-Nicene Fathers (Buffalo, NY: Christian Literature Company, 1885), 89.

[7] Theophilus of Antioch, “Theophilus to Autolycus,” in Fathers of the Second Century: Hermas, Tatian, Athenagoras, Theophilus, and Clement of Alexandria (Entire), ed. Alexander Roberts, James Donaldson, and A. Cleveland Coxe, trans. Marcus Dods, vol. 2, The Ante-Nicene Fathers (Buffalo, NY: Christian Literature Company, 1885), 89–90

[8] Превод овде следи хамбуршког уредника, други читају: „Говорећи о Оцу, све кажем“.

[9] Маранус примећује да Теофил жели да укаже на разлику између Божјег кажњавања праведника и Његове казне за зле.

[10] Theophilus of Antioch, “Theophilus to Autolycus,” in Fathers of the Second Century: Hermas, Tatian, Athenagoras, Theophilus, and Clement of Alexandria (Entire), ed. Alexander Roberts, James Donaldson, and A. Cleveland Coxe, trans. Marcus Dods, vol. 2, The Ante-Nicene Fathers (Buffalo, NY: Christian Literature Company, 1885), 90.

[11] Theophilus of Antioch, “Theophilus to Autolycus,” in Fathers of the Second Century: Hermas, Tatian, Athenagoras, Theophilus, and Clement of Alexandria (Entire), ed. Alexander Roberts, James Donaldson, and A. Cleveland Coxe, trans. Marcus Dods, vol. 2, The Ante-Nicene Fathers (Buffalo, NY: Christian Literature Company, 1885), 90.

[12] Theophilus of Antioch, “Theophilus to Autolycus,” in Fathers of the Second Century: Hermas, Tatian, Athenagoras, Theophilus, and Clement of Alexandria (Entire), ed. Alexander Roberts, James Donaldson, and A. Cleveland Coxe, trans. Marcus Dods, vol. 2, The Ante-Nicene Fathers (Buffalo, NY: Christian Literature Company, 1885), 90.

[13] Theophilus of Antioch, “Theophilus to Autolycus,” in Fathers of the Second Century: Hermas, Tatian, Athenagoras, Theophilus, and Clement of Alexandria (Entire), ed. Alexander Roberts, James Donaldson, and A. Cleveland Coxe, trans. Marcus Dods, vol. 2, The Ante-Nicene Fathers (Buffalo, NY: Christian Literature Company, 1885), 90.

[14] Овде се не мисли на Светог Духа, већ на ону виталну снагу за коју се претпоставља да се шири по универзуму.. Comp. book ii. 4.

[15] Theophilus of Antioch, “Theophilus to Autolycus,” in Fathers of the Second Century: Hermas, Tatian, Athenagoras, Theophilus, and Clement of

[16] Theophilus of Antioch, “Theophilus to Autolycus,” in Fathers of the Second Century: Hermas, Tatian, Athenagoras, Theophilus, and Clement of Alexandria (Entire), ed. Alexander Roberts, James Donaldson, and A. Cleveland Coxe, trans. Marcus Dods, vol. 2, The Ante-Nicene Fathers (Buffalo, NY: Christian Literature Company, 1885), 90.

[17] Буквално, “пропагација”.

[18] Theophilus of Antioch, “Theophilus to Autolycus,” in Fathers of the Second Century: Hermas, Tatian, Athenagoras, Theophilus, and Clement of Alexandria (Entire), ed. Alexander Roberts, James Donaldson, and A. Cleveland Coxe, trans. Marcus Dods, vol. 2, The Ante-Nicene Fathers (Buffalo, NY: Christian Literature Company, 1885), 90.

[19] Theophilus of Antioch, “Theophilus to Autolycus,” in Fathers of the Second Century: Hermas, Tatian, Athenagoras, Theophilus, and Clement of Alexandria (Entire), ed. Alexander Roberts, James Donaldson, and A. Cleveland Coxe, trans. Marcus Dods, vol. 2, The Ante-Nicene Fathers (Buffalo, NY: Christian Literature Company, 1885), 91.

[20] Theophilus of Antioch, “Theophilus to Autolycus,” in Fathers of the Second Century: Hermas, Tatian, Athenagoras, Theophilus, and Clement of Alexandria (Entire), ed. Alexander Roberts, James Donaldson, and A. Cleveland Coxe, trans. Marcus Dods, vol. 2, The Ante-Nicene Fathers (Buffalo, NY: Christian Literature Company, 1885), 91.

[21] Theophilus of Antioch, “Theophilus to Autolycus,” in Fathers of the Second Century: Hermas, Tatian, Athenagoras, Theophilus, and Clement of Alexandria (Entire), ed. Alexander Roberts, James Donaldson, and A. Cleveland Coxe, trans. Marcus Dods, vol. 2, The Ante-Nicene Fathers (Buffalo, NY: Christian Literature Company, 1885), 91.

[22] Theophilus of Antioch, “Theophilus to Autolycus,” in Fathers of the Second Century: Hermas, Tatian, Athenagoras, Theophilus, and Clement of Alexandria (Entire), ed. Alexander Roberts, James Donaldson, and A. Cleveland Coxe, trans. Marcus Dods, vol. 2, The Ante-Nicene Fathers (Buffalo, NY: Christian Literature Company, 1885), 91.

[23] Theophilus of Antioch, “Theophilus to Autolycus,” in Fathers of the Second Century: Hermas, Tatian, Athenagoras, Theophilus, and Clement of Alexandria (Entire), ed. Alexander Roberts, James Donaldson, and A. Cleveland Coxe, trans. Marcus Dods, vol. 2, The Ante-Nicene Fathers (Buffalo, NY: Christian Literature Company, 1885), 91.

[24] Theophilus of Antioch, “Theophilus to Autolycus,” in Fathers of the Second Century: Hermas, Tatian, Athenagoras, Theophilus, and Clement of Alexandria (Entire), ed. Alexander Roberts, James Donaldson, and A. Cleveland Coxe, trans. Marcus Dods, vol. 2, The Ante-Nicene Fathers (Buffalo, NY: Christian Literature Company, 1885), 91–92.

[25] [Foot-baths. A reference to Amasis, and his story in Heredotus, ii. 172. See Rawlinson’s Version and Notes, vol. ii. p. 221, ed. Appletons, 1859. See also Athanagoras, infra, Embassy, cap. xxvi.]

[26] [Басна о Ехо и њеном срамном оговарању може послужити као пример.]

[27] Theophilus of Antioch, “Theophilus to Autolycus,” in Fathers of the Second Century: Hermas, Tatian, Athenagoras, Theophilus, and Clement of Alexandria (Entire), ed. Alexander Roberts, James Donaldson, and A. Cleveland Coxe, trans. Marcus Dods, vol. 2, The Ante-Nicene Fathers (Buffalo, NY: Christian Literature Company, 1885), 92.

[28] Theophilus of Antioch, “Theophilus to Autolycus,” in Fathers of the Second Century: Hermas, Tatian, Athenagoras, Theophilus, and Clement of Alexandria (Entire), ed. Alexander Roberts, James Donaldson, and A. Cleveland Coxe, trans. Marcus Dods, vol. 2, The Ante-Nicene Fathers (Buffalo, NY: Christian Literature Company, 1885), 92.

[29]  Аргументација овог поглавља зависи од буквалног  значења које Теофил придаје Христу, Помазаном; и алудира се на ово значење, као и на сличност изговора између χρηστος, ‘корисно,ˇ0’  и χριστος, ‘помазаник.ˇ0’—Donaldson.

[30] [Вероватно није материјално уље, јер се не помиње у списима као што су Дела апостолска 8:17, 19:6, Јевр. 6:2; већ помазање (1. Јованова 2:20) од Светог Духа. Међутим, као симбол, уље је коришћено у раном периоду; а Латини се не устручавају  да то  узимају у корист материјалног уља у кризми, или потврди.]

[31] Theophilus of Antioch, “Theophilus to Autolycus,” in Fathers of the Second Century: Hermas, Tatian, Athenagoras, Theophilus, and Clement of Alexandria (Entire), ed. Alexander Roberts, James Donaldson, and A. Cleveland Coxe, trans. Marcus Dods, vol. 2, The Ante-Nicene Fathers (Buffalo, NY: Christian Literature Company, 1885), 92.

[32] [П.С. 119:130. Обратите пажњу на ово признање надахнуто Светим писмом и његовој моћи преображаја; Скоро бих могао да кажем њихову светотајинску  енергију, позивајући се на Јован 6:63.]

[33] Theophilus of Antioch, “Theophilus to Autolycus,” in Fathers of the Second Century: Hermas, Tatian, Athenagoras, Theophilus, and Clement of Alexandria (Entire), ed. Alexander Roberts, James Donaldson, and A. Cleveland Coxe, trans. Marcus Dods, vol. 2, The Ante-Nicene Fathers (Buffalo, NY: Christian Literature Company, 1885), 93.

[34] Рим. 2,7.

[35] 1 Кор 2,9.

[36] Рим 2, 8, 9.

[37] Theophilus of Antioch, “Theophilus to Autolycus,” in Fathers of the Second Century: Hermas, Tatian, Athenagoras, Theophilus, and Clement of Alexandria (Entire), ed. Alexander Roberts, James Donaldson, and A. Cleveland Coxe, trans. Marcus Dods, vol. 2, The Ante-Nicene Fathers (Buffalo, NY: Christian Literature Company, 1885), 93.