Иако је Јеванђеље по Марку најстарије и синоптичка Јеванђеља личе на историографију, четврто, Јованово Јеванђеље је особено. Почетак Јовановог Јеванђеља је потпуно другачији јер већ претпоставља да су слушани и читани подаци из прва три те већ подразумева неко предзнање и зато нема потребе за историографским почетним подацима. Најдубљу истину о личности Спаситеља износи овај пролог. Истину о преегзистентној, надисторијској личности Спаситеља, а затим врло  кратко о Оваплочењу. (14 стих, Логос постаје тело). Та истина је смештена у тријадолошки контекст. Дух Свети се имплицитно помиње, подразумева.

Богословска димензија је изразитија од осталих у овом Јеванђељу. Традиција древне цркве смешта ово Јеванђеље у крај првог века и оно је суштинска допуна осталих Јеванђеља, сматрају свети оци. Због тога су рани писци цркве називали ово Јеванђеље ,,четврто духовно Јеванђеље,, Христологија је овде најупечатљивија у њему, присутна је јединственост мисли, што га такође чини веома посебним. Коме је оно било намењено?

Ово Јеванђеље је било намењено првенствено Хришћанима из паганства а секундарно- Јудеохришћанима. Оно је могло да заинтересује философски образоване пагане јер употребљава категорије и појмове који се дотичу срца друштвене елите пагана. Многи истраживачи виде ово Јеванђеље као јудејски споменик без много везе са јелинистичко-римским светом. Други сматрају да је оно јудејско или грчко-римске врсте (комбинована гледишта). Рудолф Бултман сагледава рационалистички те сматра да би тумачење било демитологизација обзиром на то да није веровао у чуда ни у Божију интервенцију.

Јованов доживљај Христа јесте и лични али и заједничке цркве тога времена. Термин ,,Логос,, се појављује у том контексту само у Прологу и нестаје у даљем тексту. (Помиње се ,,λογος ζωης,, и ,,λογος του θεου,, на пар места, но да ли је то синоним, спори се и мишљења су опречна и разна). Код Јована је карактеристична употреба термина који имају више значења, то је стил који фигурира код овог Јеванђелисте. Обично су изрази афирмативни и негативни, или уколико су афирмативни, друго значење је ново.

Од самог старта види се да пише Јеврејин јер се по изразима препознаје класичан семитски стил, али уједно и да пише човек који је духовно стасао. Није беспрекорно познавао Грчки језик, то се највише види из Откровења. Користи Септуагинту, текст седамдесеторице. Овај текст је био доступан великом броју људи без обзира којег они беху опредељења. Ипак, Јован не следи дословно текст септуагинте што сведочи о томе да одлично познаје Стари Завет и негде он даје свој превод, односно, тумачење.

Апокалиптички начин говора је био врло распрострањен у то доба, са старозаветним мотивима. (Поређење Израиља са Божијим виноградом). Запажају се и пост-јудаистички као и старозаветни елементи али у благој форми. Због благе анти-јудаистичке ноте, многи сматрају да је апостол Јован био први анти-семита. Употреба речи ,,ιουδαιος,, у четвртом Јеванђељу не значи више припадност народу као што ни ,,Јелин,, није значило грк већ паганин, незнабожац.

Апостолу Јовану није непозната грчка мисао. Живећи у Ефесу то је било и логично обзиром да је тамо мање више све било Грчко. Тада су били популарни Херметички списи, то су били мистички списи и они су сачувани до данас. Неке формалне сродности се могу уочити и са овом литературом.

Оваплоћење је наглашено у 4.Јеванђељу због гностика, а посебно докета који су говорили да је то само привидно тело. Извесна полемика са светом гноостицизма се овде наглашава. Јован инсистира на термину ,,Логос,, а коначну и потпуну персонификацију Логоса налазимо у Јовановом Прологу.

Приредила Анђела Стевановић, теолог

Ако желите својом донацијом да помогнете раду
Удружења Ипостас, то можете да учините
уплатом на рачун:

ДИНАРСКИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
Број рачуна: 205000000053018251
Сврха: Донација

ДЕВИЗНИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
IBAN RS35205007080007045523
SWIFT KOBBRSBG