Данас се много прича о правди. Али постоји огромна разлика између људске и божанске правде. Авва Исак Сирин каже: „Не зови Бога праведним“ јер је Бог по правди људској неправедан, у смислу да људи мисле да лош човек треба да буде кажњен према неправди коју је учинио. Али мере правде Божије су различите, човек може само да затражи опроштај и Бог ће му опростити, ако се заиста покајао.

Христос каже да су блажени они који су гоњени правде ради, односно због преваге воље Божије. Божанска правда је љубав Божија. Тачније, правда је да Христос обитава у човеку, а права неправда је када наша хтења и наша дела уклоне Христа, божанску благодат из наше душе. Христос је наша правда, по апостолу Павлу. Осим тога, у Јеванђељу се каже да Бог даје кишу на праведне и неправедне и чини да сунце излази и злима и добрима. Бог воли сав свет подједнако, Он нема пристрасности.

Он нам је сам показао како да се носимо са неправдом тако што нам је рекао да када неко дође и узме твоје ствари, немој му ништа говорити, ако те натера да идеш миљу, иди две, а ако те ошамари по једној страни, онда окрени и другу. Ово није правда, могло би се рећи. Правда по људским мерилима је оно што је рекао Мојсијев закон, зуб за зуб. Али Бог не суди по овим мерама. Апостол Павле каже да се љубав Хистова види у томе што, иако смо грешни и одричемо га се, ипак „Христос је за нас умро“. Шта је, дакле, праведност Христова? Да умре за оне који Га нису желели.

Зато, када видимо многе неправде у свету, немојмо се питати где је правда Божија, јер Бог делује на други начин, другим мерама. Правда је да нам Бог да оно чега смо лишени, а то није ништа друго до његова благодат, могућност нашег обожења, јер нас је Бог створио по свом обличју, створени смо да постанемо богови по благодати, да личимо на Бога и да Бог пребива у нама.

Пут Хришћанина није лак. Међитим, ако се у животу са свиме духовно суочава, онда се може преобразити „у вечни живот“. У Цркви тешкоћа постаје лакоћа, горко постаје слатко, туга постаје радост, јер се све то крсти у нашем односу са Христом. Наша душа је тако ,,направљена,, да се лечи само кроз супротне ствари. Тако се задовољство сваке врсте греха, лечи кроз бол и напор аскезе-подвига.

Ако се човек у свом животу сети речи Христових: „Блажени прогнани…“ онда се тешкоћа ублажава, горчина се заслађује и човек налази снагу да се избори. Напротив, ако особа која бива прогнана и клеветана, не окреће своје наде ка Богу, онда се може доспети у другу крајност. Многи људи, када им се учини неправда, осећају бес и њихова душа може бити доведена или у очај или у бесни испад према другом. Протуотров за оба ова, ма колико оправдана и људска она била, јесте Христос. Све ће се рашчистити и средити у Царству Божијем, јер Христос зна истину као и оно што је у души сваког човека. Дакле, пред свим овим искушењима, оно што теши човека је присуство и љубав Божија, било да је неко лажно оптужен или праведно пати. Ако се с тим суочи духовно и са стрпљењем, онда ће добити велику корист, која ће имати вечне размере.

Превела са грчког  Анђела Стевановић теолог

Извор: imlemesou.org

Ако желите својом донацијом да помогнете раду
Удружења Ипостас, то можете да учините
уплатом на рачун:

ДИНАРСКИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
Број рачуна: 205000000053018251
Сврха: Донација

ДЕВИЗНИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
IBAN RS35205007080007045523
SWIFT KOBBRSBG