Током своје службе поучавања, Исус је користио разне методе које су његова учења учиниле и упечатљивим и незаборавним, разумљивим и провокативним. Ове методе су укључивале многе добро познате методе његовог времена, као и квалитете са којима смо још увек упознати — поезија, пословице, хипербола, параболе, поређења, загонетке и парадокси. Међутим, оно што је његова учења издвајало од других била је порука коју су она садржавала. Исус је учио да је дошло Царство Божије и да је он, као оваплоћени и божански Господ, његов владар. Ово краљевство је изазвало стандарде краљевства људи и позвало своје грађане да живе на радикално различите начине.

Исус је био познат по својој способности да поучава. У Новом завету је четрдесет пет пута назван „учитељем“. Арамејска титула „Рабин“ се користи четрнаест пута код Исуса, иако није био формално обучен за рабина. Људи су, међутим, препознали да је Исус заиста био учитељ послан од Бога. Као и други учитељи, Исус је имао ученике, објављивао је божанске заповести, поткрепљивао своје учење Светим писмом, расправљао са другима, испитиван је о правним споровима и користио је различите технике како би своје учење учинио незаборавним. Учио је и на селу и у градовима. Поучавао је у синагогама и, бар једном, из чамца. Често је могао да окупи велике гомиле људи који су били толико одушевљени његовим учењем да су једноставно заборавили на своју потребу за храном. Оно што је Исусово учење учинило јединственим није само оно што је поучавао већ и како га је поучавао.

Метод Исусовог учења

Исус је користио различите технике поучавања да би својим учењем импресионирао своје слушаоце. Такве технике су коришћене да би се разјаснило његово значење, мотивисало (или понекад шокирало) слушаоце или открило праву намеру Божје Речи — све то је чинило његово учење незаборавним. Неки облици Исусовог учења укључују поезију, пословице, хиперболе и параболе и многе друге (као што су игре речи [Матеј 23:24], поређења [Лука 17:6], метафоре [Матеј 5:13–14], загонетке [Марко 14:58], парадокси [Марко 12:41–44], иронија [Матеј 16:2–3] и питања [Марко 3:1–4]).

Поезија

Већина поезије коју је Исус користио (коју су изразили писци Јеванђеља) укључује паралелизам, са око две стотине примера у Јеванђељима. Постоје четири главна типа паралелизма: синонимни, антитетички, степенасти (или климактични) и хијастични но ми се сада нећемо фокусирати на овај метод.

Преувеличавање

Преувеличавање или хипербола може бити погрешна ако се користи за обману — посебно када слушалац не очекује преувеличан језик. Међутим, у етичким учењима, претерани језик је моћно средство које може оставити неизбрисив утисак на слушаоца (или читаоца). Постоје две врсте претераног језика: претеривање и хипербола. Прецењивање је преувеличана изјава коју је могуће (иако није намеравано) довршити. На пример, када је Исус поучавао: „Ако те твоје десно око наводи на грех, ископај га и баци“ (Матеј 5:29), иако би се такав поступак могао учинити, то није жељена намера Исусове изјаве . Хипербола је, међутим, преувеличана изјава коју је немогуће довршити. На пример, Исус каже књижевницима и фарисејима: „Ви слепи водичи, циједите комарца и гутате камилу! (Мт. 23:24). Иако је немогуће да неко прогута камилу, етичка поента је јасна: немојте бити толико пажљиви према малим стварима да бисте игнорисали да радите велике ствари. Претеривање је моћан облик комуникације јер привлачи пажњу слушалаца. То такође показује озбиљност ситуације. На пример, ако би вам уклањање ока помогло да избегнете пакао, вреди га уклонити.

Параболе

Можда је Исусов најпознатији метод поучавања парабола, која чини отприлике једну трећину његовог учења. У јеванђељима, Исус прича најмање педесет различитих парабола. Нажалост, параболе нису само нека од Исусових најцењенијих учења, већ представљају и нека од његових  учења која беху погрешно схваћена. У својој основној дефиницији, парабола укључује поређење. На пример, „Царство небеско је као благо скривено у пољу“ (Мт. 13:44). Дакле, „царство небеско“ се пореди (има неку сличност) са „благом“. Такве параболе су прилично лаке за разумевање јер је поента поређења обично истакнута у самој параболи (нпр. жртвујте све што вам је потребно да бисте ушли у краљевство јер је вредно тога). У другим параболама (нпр. парабола о сејачу/тлу и парабола о пшеници и кукољу), Исус објашњава различита поређења јер то можда није очигледно његовим слушаоцима. Иако су параболе често биле алегоризоване, најбоље је тражити главну идеју параболе на основу контекста параболе (зашто је Исус дао параболу?). Поред тога, корисно је покушати разумети параболу из перспективе оригиналне публике пре него што је примените на савремени контекст.

Порука Исусовог учења

Исус је био савршени учитељ, не само због тога како је поучавао већ и због онога о чему је поучавао. Три су истакнуте теме у Исусовим учењима: (1) стварност Божјег Царства, (2) живот у Царству Божјем и (3) Господ царства Божијег. Царство Божије је централна тема у Исусовом учењу, али овом темом ћемо се подробније забавити неки други пут…

Превела са енглеског Анђела Стевановић, теолог

Приредио Андрија Тодоровић