„Не кради“ (Изл. 20:15) Сврха ове заповести је: пошто је неправда гадост Богу, треба да дамо свакоме оно што му припада (Рим. 13:7). Да резимирамо: Забрањено нам је да дахћемо над туђом имовином, па нам је заповеђено да се верно трудимо да сваком човеку помогнемо да сачува своје имање… Сада има много врста крађе. Неке укључују насиље, када се нечија роба украде насилним и необузданим бандитизмом. Други начин се састоји од злонамерне преваре, када је нешто одузето преваром. Трећи пак се састоји у запечаћеном лукавству, када се човеку одузму добра, наизглед легалним путем. Један од, лежи у ласкању, када се неко превари и одузму му се добра под изговором дара.

Ми ћемо се уредно повиновати и следити ову наредбу, онда, ако, задовољни својом делом, будемо ревносни да остваримо само поштену и закониту добит; ако не тражимо да се обогатимо неправдом, нити тражимо да лишимо ближњег његова добра да бисмо своја добра умножили; ако не тежимо да акумулирамо богатство сурово исцеђено крвљу других; ако не прикупљамо одасвуд безумно, поштеним или лошим средствима, све што ће нахранити нашу похлепу или задовољити нашу екстраваганцију. С друге стране, нека ово буде наш стални циљ: да верно помажемо свим људима саветом и помажемо им да сачувају оно што је њихово, колико можемо; али ако имамо посла са неверним и лажљивим људима, будимо спремни да се одрекнемо нечега свог радије него да се боримо са њима. И не само ово: него да делимо потребу са онима које видимо притиснуте тешкоћама, помажући им у њиховој потреби нашим сопственим изобиљем.

Када је Калвин промишљао о овоме, у давном 16.веку, имао је на уму неправде које су биле присутне тада међу клиром и лаицима. Невероватно колико ова разматрања могу да се ставе у данашњи контекст. Иако црква више не пали вештице и није уобичајено да неко неког убије на улици у сред бела дана због ситних новаца, ипак, како Калвин вели: ,,обогатимо се неправдом,, или ,,акумулирамо богатсво сурово исцеђено крвљу других,, или ,,наизглед легалним путем преваром се обогатити,,; ово звучи исувише познато, зар не? Калвин наравно не говори нити има право да суди, али има Онај који ће таквима (непокајаним лоповима) кад тад наплатити. Надајмо се да међу мноштвом грехова, Господ неће наћи и овај на нашем списку и сетимо се да имамо избор, Бог нам је зато и дао слободну вољу. Нека би нас све просветлио својом Божанском Благодаћу и исцелио нашу извитоперену вољу како бисмо изабрали Њега. Амин.

Извор: Жан Калвин, Институције хришћанске вере, проматрање десет Божијих Заповести.