“Јер овако говори високи и узвишени, који живи у вјечности, којему је име свети: На висини и у светињи станујем и с онијем ко је скрушена срца и смјерна духа, оживљујући дух смјерних и оживљујући срце скрушенијех”. Исаија 57, 15

Настављамо да размишљамо о уводним речима молитве Господње. Претходно смо говорили о Богу као нашем Оцу. Сада размишљамо о Богу који је на „Небесима“. Бог нам се најпре представља у својој блискости, очинској љубави према нама. Он је на Небу, узвишен, велики, изнад нас, али и као такав је наш Отац. Можемо му се обратити са поуздањем и поверењем у нашој молитви.

Библија место Божје славе, Божји престо, Божје обитавалиште назива Небом, Небесима. Наравно, Небо, у смислу „простора“ где борави Господ, не може се разумети нашим концептом неба, односно простора изнад наше планете. Свако ко је летео у авиону, „пловио је небом“, Међутим, Небо као Божији дом није само изнад наше планете већ и изнад читавог створеног универзума.

Та слава Божјег обитавалишта није само Божји дом, него и наш дом. Апостол Павле каже да је наше живљење на небу (Филипљанима 3,20), а Исус нам поручује да нам је већ припремио место на небу и да ће поново доћи да нас узме к себи, да бисмо могли буди где је он (Јован 14, 1-4). Небо је стога циљ нашег хришћанског живота.

Када кажемо да је наш Отац на небесима, ми заправо исповедамо Његову величину и суверенитет и клањамо се Његовој светости. Он је изнад свега што се може замислити. Он је заправо изнад времена и простора. А то значи да није ограничен ни временом ни простором. Ова истина нам се открива у уводном стиху прочитаном из књиге пророка Исаије: Бог царује на висини, али је и у низинама, са малима и убогима.

Нажалост, многи доживљавају Бога као далеког, недостижног, јер не разумеју концепт неба онако како нам га Библија открива.

Своје молитве упућујемо узвишеном, али не далеком Богу. Јер рај заправо није далеко. Дошавши међу нас, Исус је учинио Бога присутним, учинио је Небо присутним међу нама. Како каже писац Посланице Јеврејима, приступ небу нам се отвара снагом крви Исусове (Јеврејима 10, 19-22). Бог је тај који чује наше молитве. У ствари, он је увек и свуда присутан јер га време и простор не могу ограничити.

Ми имамо Небо на својој страни, отворен нам је пут у Небо, чека нас Небо, као наша коначна домовина. Будимо, дакле, аутентични представници наше небеске отаџбине док ходамо овом земљом.

Аутор: др Јасмин Милић