ПОСРЕДНИК

Највећи значај за нас је да Онај који је требало да нам буде посредник буде и прави Бог и прави човек… Пошто су нас наша безакоња, која су као облак стајала између нас и Њега, потпуно отуђила од Царства Небеског (Исаија 59:2) ниједан човек, осим ако не припада Богу, не може послужити као посредник за обнављање мира. Али ко би могао досегнути до Њега? Неко од Адамове деце?…Ситуација би свакако била безнадежна да се само величанство Божије није спустило до нас, јер ми сигурно не бисмо могли да се уздигнемо до Њега. Стога је било потребно да Син Божији за нас постане „Емануил, што значи Бог је с нама“, (Ис 7,14; Мт 1,23), и то тако да су његово божанство и наша људска природа могли да заједно узрастају међусобном везом. Иначе ни та близина не би била довољно близу, нити склоност довољно чврста, да бисмо се надали да би Бог могао пребивати са нама. Толики је био раскорак између наше нечистоте и Божије савршене чистоте!

Оно што је Посредник требало да постигне није била обична ствар. Његов задатак је био да обнови Божију милост на такав начин да од деце човечије направи децу Божију; Њихови наследници Геене, да буду наследници Царства Небеског. Ко би то могао учинити да тај исти Син Божији није постао Син Човечији и није тако узео оно што је наше да би оно што је било Његово пренео на нас, и да би оно што је по природи било његово, учинио нашим – по благодати? ….

Из истог разлога је такође био императив да Онај који је требало да буде наш Искупитељ, буде прави Бог и прави Човек. Његов задатак је био да прогута смрт. Ко је осим Живота то могао да уради? Његов задатак је био да победи грех. Ко би осим саме Праведности то могао да уради? Његов задатак је био да уништи моћ света и ваздуха. Ко би то могао учинити осим Онај који има већу моћ од света и ваздуха? Где почива живот или праведност или господство или власт на небу осим у самоме Богу? Тако је премилостиви Бог наш, када је хтео да будемо искупљени, учинио себе нашим Искупитељем у лицу свог Јединородног сина. (Римљанима 5:8).

Одевен у нашу плот, победио је заједно смрт и грех да би победа и тријумф могли бити наши. Принео је на жртву тело које је примио од нас, да би Његовим делом искупљења избрисао нашу кривицу и ублажио Очев праведни гнев.

Онај ко размишља о овим стварима са марљивом пажњом која се овде захтева, већ је завршио са нејасним спекулацијама које заокупљају неозбиљне и оне који трагају за новинама. Једна таква спекулација је да би Христос ипак постао човек, чак и да нису била потребна средства за искупљење човечанства… Знамо добро зашто је Христос обећан од почетка: да обнови пали свет и да помогне изгубљеним људима… Једини разлог који је наведен у Светом писму да ће Божји Син узети наше тело и прихватити ову заповест од Оца, је да би Он био жртва како би умилостивио Оца у наше име.

Аутор: Жан Калвин, Институције хришћанске религије

Превод: Анђела Стевановић