„Испуни се време, приближи се Царство Божије“ (Мк. 1, 15)

Друга молба молитве Господње гласи: „Да дође царство твоје“. Када призивамо Царство Божије, то није само неко будуће време, будућа стварност. Божје царство је већ стварност за оне који Бога могу назвати својим Оцем. Његова владавина се манифестује у срцима његовог народа снажним и делотворним дејством Његовог Светог Духа, како нам каже катехизис Бити хришћанин у 177. одговору.

Зато за Царство Божије кажемо да је: „Сада, али не још“. Литургија Светог Јована златоустог започинје речима: Благословено царство Оца и Сина и Светога Духа, сада и у векове векова. Амин! У ствари, ми сведочимо истину да је Његово Царство већ присутно, али да ће оно бити стварност у својој пуноћи у есхатону, у том непролазном времену, времену „у векове“, „у векове векова“, односно заувек.

У онима, у чијим срцима не царује царство Божије, царује царство таме, царство сатане. Нажалост, то је више него очигледно када посматрамо стварност око нас. Мартин Лутер ће у свом Великом катихизису рећи да нам Божје царство долази на два начина: „Прво овде, привремено Речју и вером, а затим вечно, откривењем. Молимо се да у оба ова смисла дође до оних који још нису у њему, као и до нас који смо је примили, свакодневним растом, а такође и у будућности, у вечном животу“.

Зато се молимо да Божје Царство буде стварност у онима којима сада влада царство таме, за њихово ослобођење и спасење, али и да се Његово царство свакодневно манифестује у нашим животима. Позвани смо да будемо аутентични представници Његовог царства овде на земљи. Да бисмо то могли да будемо, потребан нам је свакодневни раст у Господу, кроз молитву, читање Његове речи и вршење Његове воље.

Катихизис Бити хришћанин у 179. одговору каже да је Царство Божије објављено у Старом Завету, да је почело Христовим оваплоћењем, установљено Његовим вазнесењем, напредује испуњењем Великог налога да се благовести свим људима, и да ће бити довршен када Христос поново дође и када му Отац преда сву власт. Стога, молећи се: „Да дође Царство Твоје“ ми, како каже Вестминстерски катихизис у 191. одговору: „… убрзавамо време његовог повратка када ћемо заједно са њим царовати, заувек…“ Зато се Црква у првим вековима поздравља са речима Мараната – Дођи Господе Исусе. Ово је молитва Цркве кроз векове: Дођи, Господе, да дође Царство твоје.

Христос ће на крају владати над свима. Његово царство биће царство правде и мира, и уживаће га само они у чијим срцима сада Он влада.

Аутор: др Јасмин Милић