„Оче, ако је могуће, нека мe мимоиђе чаша ова! Али нека не буде моја воља него твоја“. (Матеј 26, 39).

Трећа молба молитве Господње гласи: „Да буде воља Твоја, како на небу тако и на земљи“. Ако царство Божије влада у нашим срцима, ако смо истински поданици тог царства, оно нас обавезује да чинимо Његову вољу, у послушности Цару. Божја воља је Божји план за свет и за нас као појединце. А пошто је Бог љубав, Његови планови за нас нису против нас, већ за наше добро. Његови планови су, као што нам реч Божија каже у Јеремији 29:11, „планови мира а не несреће“. Он жели да нам да „будућност и наду“. Чињеница да нас је позвао из царства таме у своје царство и да смо се одазвали том позиву је испуњење Божје воље у нашим животима (Ефесцима 1:9-11).

Бог не крије своју вољу од нас. Он нам то открива кроз Десет заповести, целокупно откривење Светог Писма, а врхунац воље Божије налазимо у Христовом учењу, које се на најсажетији начин налази у двема заповестима љубави: љубави према Богу и љубави према Ближњем. Дакле, ова објављена, писана воља Божија за нас је нека врста Устава Царства Небеског. Тамо где се у послушности покорава вољи Божијој, тамо је Царство Божије.

Човек сам по себи није у стању да врши вољу Божију. По природи смо склони да се побунимо против Бога. У нама се води борба, борба између добра – воље Божије за нас и зла – воље ђавола, непријатеља човека. Зато је ова молба нашла своје место у молитви Господњој. Молимо се за дар вршења воље Божије, молимо се да „…својом благодаћу оспособи нас да у свему познајемо и извршавамо и потчињавамо се његовој вољи, са смирењем, радошћу, верношћу, марљивошћу, ревношћу, искреношћу и постојаношћу, баш као што то чине анђели на небу“ (Вестминстерски велики катихизис 192. одговор).

Небо, место славе Божије, обитавалиште Његово као и пребивалиште анђела, арханђела и свих светих који су тамо стигли пре нас, место је где се Господ прославља, Господ се смерно покорава, где се сви одазивају Богу у „послушности и савршеној похвали“ (Бити хришћанин, одговор 182.)

Божију вољу, дакле, познајемо молитвом и разматрањем Божије речи. Међутим, како Исус каже, ми нећемо ући у Царство Божије својим речима, било молитвом или цитирањем Библије, већ вршењем воље Божије (Матеј 7:21) Наша духовност мора бити конкретно видљива кроз наше поступке, у складу са вољом Божијом.

Писац Посланице Јеврејима нам каже да само „творећи вољу Божију“ можемо постићи обећање: „Још мало, врло мало, и доћи ће онај који има доћи; неће закаснити“ (Јеврејима 10, 27). Нека нам Бог помогне да на овај начин вршимо вољу Његову, да бисмо тога дана чули његове речи: „Уђи слуго добри и верни… у радост Господа свога“ (види Матеј 25, 14-30) .

Аутор: др Јасмин Милић