„Иштите дакле најпре Царство Божије и правду његову, а све остало ће вам се додати“ (Матеј 6:33).

Данас размишљамо о четвртој молби молитве Господње: „Хлеб наш насушни дај нам данас“. Са овом молбом почиње други део молитве Господње. До сада смо се у прве три молитве усредсредили на Господа. Тек са овом молбом почињемо да молимо Бога за наше потребе.

Молимо се за много више од хлеба

Када се молимо за „хлеб насушни“, ми заправо тражимо много више од хлеба. Овај захтев обухвата све што нам је свакодневно потребно за тело и душу: храну, пиће, одећу, посао, здравље, мир, сигурност… Овим захтевом заправо молимо Бога да се брине о нама. Живимо у несигурном свету, пуном неизвесности. Заиста нам је потребна Божја очинска брига и брига за наше животе.

Молимо се за оно што нам је заиста потребно

Када се молимо за „хлеб насушни“, ми заправо молимо Бога да нам да оно што нам је заиста потребно. Ми имамо своје жеље, а Бог зна шта нам је потребно за тело и душу. Људи данас толико тога гомилају што им заиста није потребно. Уместо да себи гомиламо непотребне ствари, овај захтев нас упућује да ослушкујемо потребе других. Да обезбедимо храну и одећу другима, ако то наше могућности дозвољавају, да будемо осетљиви на потребе наших суседа.

Потпуно смо зависни од Бога

Молећи Бога да нам да хлеб „данас“, ми заправо исповедамо истину да смо потпуно зависни од Бога. Јуче је иза нас, а сутра ћемо доживети у Божјој сувереној сили. Оно што имамо, имамо „данас“. Зато се требамо сваког дана уздати у Бога, са потпуним уверењем да ће он заиста обезбедити све наше потребе.

Дакле, ова молба нас наводи да се уздамо у Божији промисао. То је ослањање детета на Оца. Као што се Бог брине о љиљанима пољским и птицама небеским (Мт. 6, 25-34), тако ће се још више бринути о нама, деци Својој. Апостол Петар нас подстиче да сву своју бригу предамо Богу, „…јер се он брине за вас“ (1. Петрова 5:7).

Исус нас учи да не бринемо за сутра (Матеј 6:34). То не значи да здраво старање, рад за наше добро, за добро и будућност наше породице није пожељно. Али свака претерана, забринута брига заправо значи недовољно поверења у Бога. Тако нас од Бога удаљује превелика сигурност да смо све обезбедили за будућност. Мислимо да смо сами себи довољни, да нам Бог не треба. Зато је наш свакодневни живот са Богом, наше свакодневно ослањање на њега и наше свакодневно тражење његовог лица, оно што заиста тражимо овом молбом.

Молимо се за повезаност са Христом

Хлеб насушни је сам Христос. Свакодневно нам је потребна наша повезаност са Њим. Ако је ова веза стварност наших живота, онда можемо очекивати да ће нам дати све што нам је потребно. Блудни син је имао све у дому Очевом. Када је отишао од куће, био је гладан, и материјално и духовно (Лука 15, 1-20). Дивно је знати да је Бог добар Отац који у свему брине о својој деци. Имајмо детиње поверење да ће наш небески Отац обезбедити све што нам је потребно. И тада Његови благослови неће изостати.

Аутор: др Јасмин Милић