„Никакво искушење веће од људске снаге вас није задесило. Бог је веран и неће дозволити да будете искушени преко својих снага, али ће вам заједно са искушењем дати срећан исход, тако да га можете издржати“ (1. Коринћанима 10:13).

Шеста молба Молитве Господње се завршава: „И не уведи нас у искушење“. Пред нама је помало компликован део молитве Господње, који свакако није преведен на најбољи начин. О овој молби се у последње време доста говорило, када је папа најавио да семења тај део молитве Господње, тако да он гласи: „Не остављај нас у искушењу“

Преведено са изворног грчког текста, овај део у Матеју 6:13 може значити: „Не дај да паднемо у искушење…“, „Не дај да подлегнемо искушењу…“ У преводу Рубена Кнежевића стоји: „ И не уведи нас у искушење“. Али о чему се овде заправо ради и да ли нас искушава само ђаво, или нас и Бог ставља на одређена искушења?

Јаков нам у 1:13 каже да Бог „…никоме не чини зло“. У катехизису „Бити хришћанин“ у 205. одговору читамо да „Бог никога не куша на грех, нити је он узрочник греха, али да бих растао у послушању, допушта да понекад будем искушаван као што је дозволио Исусу“. Бог је суверен и ништа се не дешава не само са његовим знањем већ и без његове дозволе.

Први одговори Хајделбершког катехизиса говори у прилог овој чињеници: „…да ми ни једна длака са главе не падне без знања мога оца…“ Много је примера у Божјој речи о искушењима кроз која је и народ Божији прошао. Најпознатији пример је Јов. У његовом случају, Бог му је дозволио да прође кроз тешка искушења, у Исусовом случају, Дух га је одвео да буде искушаван од ђавола (Матеј 4,1).

Не можемо да избегнемо искушења. Са њима се свакодневно сусрећемо. Лутер у свом Великом катихизису говори о три врсте искушења: тела, света и ђавола. Овом молбом молимо Бога да не дозволи да подлегнемо било каквом нападу. Калвин ће у Установама хришћанске религије рећи да нас ђаво напада „…да би нас довео до проклетства, срамоте, уништења, док Бог, напротив, искушава да тестира искреност својих слугу, стављајући их на испит, и да ојачају своју духовну снагу…“. Даље, Калвин ће рећи „… ђаво напада тајно и изненада, да би нас угњетавао пре него што будемо свесни шта се дешава“. А Бог нас не искушава преко наших снага и тако доводи искушење до срећног исхода, да бисмо издржали све што нам он шаље“.

Дакле, ако можемо тако рећи, Сатана напада а Бог искушава. Ако бисмо тражили библијске примере и за једно и за друго, онда можемо рећи да је Јов био нападнут, а Аврам био искушаван.

Напаст долази од речи напасти. Сатана је наш противник, и као што смо већ рекли, он има за циљ да нас уништи и из тог разлога нас свакодневно напада. Док нас Бог ставља на искушења, искушава нас, испитује нас, али не преко онога што можемо да поднесемо. Зато је искушење заправо добро за човека и може му донети благослов. Апостол Јаков каже: „Благо човеку који трпи искушење: искушан, примиће венац живота који је Господ обећао онима који га љубе.,, (Јаков 1:12)

Ослобођени смо, како каже поменути први одговор Хајделбершког катихизиса, од власти ђавоље. Све што нам се дешава мора се уклопити у Божију вољу. Сетимо се да је воља Божија добра за нас. Дакле, ни напаст ни искушење нам не могу нашкодити ако смо повезани са Христом.

Дакле, шта ми заправо тражимо овом молбом? Молимо се да нас Бог заштити од сваке напасти (тј. напада), и ако допусти да будемо искушани, да не останемо у таквом стању, да победимо у нападу и искушењу, да не доживимо пораз, да нас никакво искушење или напаст неће одвојити од Бога. А то не можемо постићи без молитве. И Христос је молитвом дошао до победе у напастима и искушењима. Зато, по његовом примеру, одупримо се ђаволу молитвом и својом непоколебљивошћу потврдимо своју верност Богу у сваком искушењу.

Аутор: др Јасмин Милић