„Не молим те да их узмеш са света, него да их сачуваш од злога“ (Јн. 17,15).

Седма и последња молба молитве Господње гласи: „Избави нас од зла“. Ране реформаторске катихезе, или исповедања вере, ову молбу схватају као део шесте, па говоре само о шест молби, или молбама молитве Господње. Међутим, чини се да је ово ипак посебна молба.

Зло је личност

Зло о коме се овде говори означава особу. Одређени преводи Новог завета преводе стих из Матеја 6:13 „…али избави нас од злога“. На старословенском језику овај део гласи: „… избави нас од Лукаваго“ (Избави нас од Лукаваго) Зло, лукавство је заправо сатана. Сатана је Диаболус – оптуживач, клеветник. Отуда и наша реч ђаво. Ђаво је тај који жели да стане између нас и Бога. Лутер каже у Великом катихизису да ђаво „… омета све за шта се молимо: Царство Божије и вољу, хлеб насушни, чисту и мирну савест…“

Тактика Злога

У свом лукавству, сатана има различите тактике да придобије људе: убеђује људе да зло, чак и он као оличење Зла, не постоји, друге да је зло заправо добро, и успева да придобије оне који га отворено обожавају. Верујем да сте и сами чули за тзв. Сатанистичку цркву, црне мисе и многе друге спиритуалистичке обреде. Ђавола не треба прецењивати, али ни потцењивати. Ђаво има велику моћ, а сведоци смо како успева да завлада многима и уништи их. Стога, молећи ову молбу, исповедамо да смо слаби, да немамо снаге да се одупремо злу. Али истовремено исповедамо веру у Бога који је већ победио зло и Злога Христовом жртвом на крсту. Хајделбершки катихизис у првом одговору каже да нас је Бог ослободио „сваке силе ђавоље“. Зато се молимо, и молитвом тражимо избављење од Онога који је јачи од Злога. Бог је Добар, вечно добар.

Зло је реалност

Где се испуњава воља Злога, тамо је зло. Зло је побуна против Бога, против Његове воље. Уместо добра које долази од Бога, Зли нам намеће другачије схватање света, живота, па и самог Бога. Зато, како каже катихизис Бити хришћанин у 208. одговору, „Зло је добровољно изобличавање Божје добре воље које нарушава светост Божију и штети његовој доброј творевини.“ Зло нам се не открива одмах као зло. Као што Павле каже, он се „преображава у анђела светлости“ ( 2. Коринћанима 11:14). Управо сада, више него икада, зло се промовише и намеће као пожељно, прихватљиво и добро за човека.

Снага (заједничке) молитве

Молитва је моћно оружје које нас штити од напада о којима смо говорили у претходном размишљању. И опет нам се у овој молитви открива сила јединства. Не молимо се само за себе да нас Бог избави од зла, него се молимо и за све људе да се избаве из канџи Злога: „Избави НАС од зла“.. Хришћанин није појединац. Хришћанин је део заједнице. Исус наглашава да је снага молитве тамо где су двоје или троје уједињени у њој. Молитва је та која нас заправо штити од већег насртаја, напада непријатеља, јер као што Лутер каже у Великом катихизму: „…да нас Бог није заштитио, ни једног тренутка не бисмо били сигурни од Сатане. „.

Есхатолошка димензија

Овај захтев има и своју есхатолошку димензију. На крају крајева, ми ћемо царовати са Христом као победници. Сатана, као што Вестминстерски катихизис каже у одговору 196, биће „погажен нашим ногама, а ми ћемо бити потпуно ослобођени греха, искушења и сваког зла, заувек“

Аутор: др Јасмин Милић