„Господ на небесима постави пријесто свој, и царство његово свијем влада“ (Псалам 103, 19)

Молитву Господњу завршавамо доксологијом која гласи: „Јер је твоје царство и сила и слава у векове. Амин“.

У римокатоличкој и православној традицији, молитва Господња се завршава седмом молбом „Избави нас од зла“. У римокатоличкој традицији, за време мисе, свештеник после последње молитве каже: „Избави нас, Господе, од свих зала, милостиво нам дај мир у дане наше, да се уз помоћ милосрђа Твога ослободимо греха и сачувамо од сваког нереда, чекајући блажену наду: долазак Спаситеља нашега Исуса Христа“, после чега је народ изговара: Јер је твоје царство и сила и слава у векове. Амин“. . Амин“. У православној литургији, после народне молитве Господње, свештеник у олтару пева славословље: Јер је Твоје царство и сила и слава, Оца и Сина Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин.

У протестантској традицији, доксологија се редовно изговара у молитви Господњој. Иако га Лутер не тумачи у свом Великом и Малом катихизису, он се налази код Калвина, као и у другим протестантским конфесијама. У јеванђелском тексту не налазимо доксологију. То је молитва Цркве и налазимо је врло рано у литургијским текстовима. Налазимо га у краћем облику у раном писању Дидахе (Јер је Твоја сила и слава довека) и каснијег писања, Апостолског декрета, на почетку се додаје „Јер је твоје Царство…“

Катихизис Бити хришћанин у 221. одговору каже да се са доксологијом „Црква радује што Бог може испунити њене захтеве, јер већ влада целокупном творевином вршећи своју свету вољу и прославља се као свет и на земљи и на небу“. Вестминстерски велики катихизис у одговору 196 каже да нас доксологија учи да „…појачамо наше молбе оним разлозима који немају снаге у нама, нити у било ком другом створењу, осим у Богу; учи нас да додајемо захвалност нашим молбама, приписујући вечни суверенитет, свемоћ и славно величанство само Богу…“

Даље, пошто је прослављање Бога стварност не само земаљске, већ и небеске Цркве, овом доксологијом Црква се придружује небеској песми хвале која нам је описана у Откривењу 15, 3-4).

Твоје је царство – Молили смо се „Да дође Царство Твоје“, а сада исповедамо да је Бог цар, да су небо и земља Његови, да је садашња и коначна апсолутна владавина Његова. Све за шта се молимо је у власти сувереног али и доброг Цара.

И слава – Молили смо се „Нека се свети име Твоје“, а сада исповедамо Његову славу, Његово величанство. Њему и само Њему припада слава. У овом контексту, такође можемо разумети славу Божију као Његово присуство. Он није далек и удаљен у нашим молитвама. Он је присутан, близу је, чује и увек ће деловати за наше добро.

И сила – Молили смо се „Да буде воља Твоја“ и сада исповедамо веру у Његову моћ. Можемо бити смирени, сигурни и уверени да ће наше молитве бити услишене јер онај коме се обраћамо у молитви има неограничену и непролазну моћ. Он је не користи као моћници овога света, али Његова моћ је израз Његове непролазне љубави према нама. У векове векова – Царство Његово, слава и сила непролазне су. Своје молитве упућујемо моћном али и вечном Цару.

Амин – значи Нека буде, молимо се да се наше молитве остваре. Исто тако, изговарањем Амин потврђујемо своју веру да ће тако и бити.

Аутор: др Јасмин Милић