Део I

У посланици Јеврејима се налази тајанствена личност Мелхиседека, личност без родослова, праобраз Христа, историјски се ништа не зна о њој осим да је-првосвештеник. Тај израз ,,без оца и мајке, родослова,, каже се за ,,Мелх,, може вазити и за посланицу. Посланица Јеврејима има највише уводних проблема и на многа питања везана за њу се не може лако дати одговор, а одговори су често противуречни.

Наслов ,,посланица Јеврејима,, није оригиналан као што ни уосталом важи и за остале посланице, међутим, традиционално је прихваћен. Сам почетак текста нам показује да је ова посланица писана другачије од осталих Павлових посланица. Она нема поздравни увод и иде право на тему. Писац је одличан познавалац грчког језика, почетак посланице подсећа на неку беседу, а можда је и нека врста философско-теолошке расправе. Тема ове посланице је само једна-личност Христова, али је писана под другачијим углом, Христос се помиње као Месија и Првосвештеник Цркве.

Свака посланица има два дела:1)доктринални и 2)етички савет, поука. Ова посланица има прожимање ових двеју елемената. Неитменично догматски и етичко морални. Завршетак међутим, се не разликује од осталих Павлових посланица. Сам почетак има назнака посланице али је различит. Сам писац овако ословљава посланицу као ,, Λογος παρακλησεως,, илите ,,речи охрабрења,,. Основна догматска теза ове посланице је апсолутно преимућство Новог над Старим Заветом, али се притом Стари Завет, не занемарује.

Идеја посланице јесте Христолошко тумачење старозаветних текстова. Метод који се користи је алегоријско-типолошки. Назире се из стихова да постоји и практични део-аутор настоји да охрабри људе јер се вероватно налазе у времену страдања.

Приредила: Анђела Стегвановић