Исус је идентификовао две заповести као главне стубове свог учења, заповести љубави: волети Бога и волети ближње. О њима се говори „Сав закон и пророци“, па је то срж читаве Речи Божије. Љубав је природа Божија, име Божије („Бог је љубав“), љубав треба да буде знак препознавања хришћана („по љубави ћеш бити препознат“), љубав првих хришћана привукла је многе вернике Христу. у раној цркви, како читамо у Делима апостолским.

Да ли сведочимо међусобно љубав?

Међутим, у наше време хришћани су најмање познати по својој љубави. Данас, када је све некако транспарентно и јавно, друштвене мреже су често показатељ правог стања ствари међу хришћанима, посебно међу хришћанима различитих уверења, конфесија итд. Нетрпељивост, неприхватање, увреде, искључивост, мржња… све је то често видљиво у међусобној комуникацији. У многим хришћанским заједницама верници су међусобно завађени, што често доводи до подела. Највећа штета оваквих појава је што нисмо аутентични сведоци Христовог јеванђеља. На пример, док се хришћани свађају једни са другима и често заправо сеју мржњу против других на друштвеним мрежама, заборављају да неверници то прате и читају. Можете само замислити шта они мисле о свему овоме.

Оно што је још страшније, и чему смо сведоци кроз историју па и данас, јесте мржња оних који себе називају хришћанима према другим хришћанима само зато што не припадају својој конфесији или свом народу. Та мржња иде толико далеко да је понекад разлог или оправдање за ратове, којима смо данас сведоци. Да ли се они који заговарају тако нешто питају шта Бог мисли о томе?

Волети није лако

Волети није лако. Свака заједница, укључујући и хришћанску, је скуп различитих људи у сваком смислу. Тако је било и у првој Цркви. Међу њима је било и неразумевања, свађе и мржње. То видимо из Павлових реакција у одређеним посланицама. Истинска побожност, односно бити по Богу, значи истински живети Богом, зрачити Богом, представљати Бога у данашњем свету. Не заборавимо, Бог је љубав! Дакле, ако смо заиста Његови сведоци, онда то чинимо пре свега с љубављу.

Лицемерна љубав

Супротност истинској побожности је лицемерје. А једна од карактеристика лицемерја је превара. Када делујемо, када се претварамо да нешто радимо, а у ствари својим поступцима радимо супротно. У овом контексту апостол Павле говори о љубави и тражи од нас да „волимо без претварања“, односно да не будемо лицемерни, лажљиви. Рекли смо да није увек лако волети, али пошто је Бог љубав, онолико колико развијамо своју заједницу са Богом, развијаће се и љубав према Њему и према ближњима.

Тамо где недостаје љубави, недостаје и општења са Богом.Волимо искрено а не претварајући се. Јер само тако ћемо бити аутентични сведоци Бога љубави.

Аутор: др Јасмин Милић