Da bismo ubirali plodove svrsishodnog međukonfesionalnog dijaloga, moramo se što bolje upoznati sa doktrinama, veroispovedanjima i učenjima jedni drugih. Kako je krajnji cilj da svi u Hristu budemo jedno, a to je moguće samo ,,pijenjem iz iste čaše,, trebamo se što bolje upoznati, a najbolje je početi od suštine, odnosno od Tajne nad Tajnama-Evharistije. Ovde ćemo se prevashodno bazirati na anglikanskom učenju o Evharistiji.

Trideset devet članova vere su osnovni doktrinarni dokument Engleske crkve. Njegov glavni autor je kenterberijski nadbiskup Tomas Krenmer. Prvi put je objavljen u obliku trideset i devet članova 1563 godine. Članove je prihvatio engleski parlament 1571. Pogledajmo kako glase članovi 28, 29, 30 i 31 koji govore o Evharistiji:

28. Gospodnja večera nije samo znak međusobne ljubavi hrišćana, već Sveta tajna našeg otkupljenja Hristovom smrću. Tako je ona, za one koji je dostojno i pobožno primaju, hleb koji lomimo, zajedništvo tela Hristovog, i čaša blagoslova, zajedništvo krvi Hristove. Preobražaj supstancije hleba i vina u Evharistiji ne može se dokazati i u suprotnosti je s jasnim rečima Svetog pisma, izvrće prirodu Svete tajne, a dosad je dao povoda i raznim praznoverjima. Telo Hristovo se u Evharistiji daje, prima i jede, samo u nebeskom i duhovnom smislu. Vera je sredstvo kojim se telo Hristovo prima. Sveta tajna Gospodnje večere nije po Hristovom učenju očuvana zato da bi se nosila naokolo, uzdizala i obožavala.

29. Bezbožnici, kao i oni koji nemaju živu veru, fizički i vidljivo drobe svojim zubima (kako kaže Sveti Avgustin) Svetu tajnu tela i krvi Hristove, ali ni na koji način nisu sjedinjeni sa Hristom. Naprotiv, Svetu tajnu jedu i piju na svoju osudu.

30. Čaša Gospodnja se ne sme uskraćivati običnom narodu, jer oba vida Gospodnje Svete tajne moraju biti, prema Hristovom, učenju i zapovestima, ravnomerno pružena svim hrišćanima.

31. Jednom učinjena, Hristova žrtva je ono savršeno otkupljenje, pomirenje i zadovoljenje za sve grehe čitavog sveta, kako za istočni greh, tako i za počinjene grehe. Ne postoji drugačije iskupljenje za grehe osim ovog. Zato su misne žrtve, za koje se obično govorilo da u njima sveštenik žrtvuje Hrista zbog otkupljenja kazne ili krivice živih i mrtvih, klevetničke izmišljotine i moralno štetne prevare.

Dakle, odmah na početku vidimo odbacivanje učenja o transupstancijaciji (preobražaj supstancije osveštanog hleba i vina u Telo i Krv) koje je prisutno kod pravoslavnih i rimokatoličkih hrišćana. Takođe je naglašeno da se Telo Hristovo daje, uzima i jede u Pričešću na duhovan način kroz veru. Realno prisustvo Tela i Krvi ne treba tražiti u sakramentima već u dostojnim primaocima Svete tajne. Hristos na duhovan način daje svoje Telo i Krv kroz hleb i vino onima koji ga primaju sa verom. Hleb i vino NE menja osvećenjem substancu. Vera je, dakle, ključna u primanju blagodati sakramenta.

Drugo važno stanovište je da se Hristova žrtva zbila jednom za svagda, ne ponavlja se. Odbacuje se dakle učenje o ponovnoj beskrvnoj žrtvi pod formom hleba i vina dok se vrši sveta tajna. Sećanje nije ponavljanje događaja već je sećanje na čin koji se zbio i svršen je. Sećanjem se takođe oprisutnjuje događaj koji se desio, sada i ovde, odnosno sećamo se kako bismo prepoznali Hrista. On nam govori da ga se sećamo kako bismo Ga spoznali kao našeg spasitelja jedući i pijući njegovo Telo i Krv.

Vidi i ovo: Anglikansko razumevanje Hristove prisutnosti u evharistiji

Anglikanci veruju da je Sveta tajna pričešća korporativni sakrament te stoga zabranjuju privatne službe jer je to protivno rečima Svetog Pisma ,,Jer gde su dva ili tri sabrani u moje ime, tu sam ja među njima,, (Mt 18:20). Takođe nije prigodno pozivati na Pričešće nehrišćane jer je Sveta tajna pričešća znak ljubavi Božije onima u Hristu kao i njihove međusobne ljubavi. U tome smislu anglikanci praktikuju “otvoreno pričešće” što znači da su svi kršteni, bez obzira iz koje denominacije dolazili, pozvani ka Stolu Gospodnjem.

Iako je Hristos prisutan i daje hleb i vino svakom ko se pričešćuje kroz klir koji daje sakrament u Njegovo ime, neverujući i nedostojni, ne primaju Telo i Krv Hristovu  već primaju samo znak ,,tako velike stvari,,.[1]

Negira se da je Gospodnja Večera samo znak i izraz zahvalnosti Bogu i jednih prema drugima te ovde osporava Cvinglijevo učenje koje je bilo antropocentrično i nesakramentalno. Naime Cvingli je figurativno shvatio Hristove reči ,,Uzmite, jedite; ovo je telo moje…,, (Mt 26:26) stoga Gospodnja Večera nije sakrament Njegovog prisustva već nam služi kao podsetnik na Njegovu žrtvu na Krstu i kao sredstvo za izražavanje naše ljubavi prema Njemu i međusobno. Sve drugo nije u skladu sa Pismom, smatra Cvingli, jer je Hristovo vaskrslo i proslavljeno telo je na nebu, a mi smo na zemlji.

Vidi i ovo: Nedostojni a dostojni

Ukratko, anglikanci ne nastoje da objasne misteriju Božijeg prisustva izvan snažne potvrde Njegovog prisustva sa nama u Svetoj tajni, (Njegovog davanja Sebe u Njegovoj iskupiteljskoj vrlini, Njegovog tela i krvi, samo vernicima, jer ih primaju verom), u i kroz svetotajinske znakove posvećenog hleba i vina. Napomenućemo da praksa pričešćivanja beba male dece nije uobičajena kod anglikanaca jer smatraju da pravilno korišćenje sakramenata iziskuje pokajničku veru te se stoga dete bar mora poučiti kako bi imalo određeni pojam o tome šta prima. Ovo se potpuno razlikuje od pravoslavne prakse u kojoj je čak i poželjno odmah nakon Svete tajne krštenja bebe, pričestiti je već na prvoj liturgiji. Gospodnja Večera je Sveti dar i treba se dostojno pripremiti pre nego se,,sedne za sto.,,

---

[1] John H. RODGERS, Jr, Essential Truths for Christians, 522

Autor: Anđela Stevanović, teolog