Апостоли су били Божји гласници, његови посланици. Израз απόστολος (апостол) означава сваког гласника који долази да испуни одређену мисију, а у случају 12 апостола то су били изабраници Божији који су деловали као гласници, његови представници у свету ширећи његову поруку и позивајући све људе Богу, како јевреје, тако и нејевреје.

Дванаесторица Исусових ученика названи су апостоли и о њима сазнајемо у Новом Завету.

Дванаест апостола

Први и најважнији од свих апостола је Петар, који се пре него што је постао апостол звао Симон. Петар је био ожењен рибар врло ниског образовања, Јонин син. Међутим, његова вера је била камен на коме је Христос одлучио да сагради своју Цркву и за то је добио одговарајуће име. Апостол Петар је проповедао Јеванђеље прво у Јудеји и Антиохији, затим у Малој Азији, а затим је завршио у Риму. Чудесно је победио мађионичара Симона и око 66-69 године био је разапет наопачке од цара Нерона и тако је примио неуништиви венац мучеништва, пошто је за собом најпре оставио саборна писма Цркви јединог Бога.

Други апостол је Андреј, прворођени брат Петров. Првобитно ученик Светог Јована Претече, оставио га је да следи Исуса. Андреј се сматра оснивачем цркве Константинопоља. Проповедао је јеванђеље у широј области Црног мора, Витиније и Византије. Дошавши касније у Ахају, учинио је многа чудеса и исцелио многе болеснике. Максимилијана, жена проконзула Егеата, поверовала је у Христа након исцељења од апостола Андреја, што је проузроковало његово мучеништво на крсту од стране проконзула.

Апостол Јаков, син Зеведеја и Саломе и брат Јована јеванђелисте, трећи је по реду апостол. Пореклом из Витсаиде у Галилеји, бавио се пецањем са својим братом Јованом и њиховим оцем. Сарадник им је био апостол Петар, али када су сви чули Исусову проповед одустали су од свега да би се посветили свом апостолском делу. Јаков и Јован су били међу ученицима који су показали огромну хришћанску ревност и зато су били сведоци великих догађаја које остали апостоли нису доживели.

Четврти апостол је Јован јеванђелист и богослов, брат Јаковљев. Написао је четврто јеванђеље и књигу Откривења, као и три саборна писма. Назван је Богословом због високих теолошких мисли које је написао, а тачније због дивне христологије коју је развио.

Апостол Филип из Витсаиде у Галилеји је пети апостол. Заједно са Вартоломејем и Маријамном проповедали су јеванђеље у Великој Азији. У Фригији је доживео мученичку смрт и због земљотреса који је уследио после његове смрти, сви његови сапутници који су били заробљени су ослобођени због тог догађаја.

Вартоломеј или Натанаило је шести апостол. Сматра се једним од два оснивача Јерменске цркве. По наређењу краља Астијага, страдао је разапињањем на крст.

Рибар Тома је седми апостол. Дао је свој живот да би следио Христа. Међутим, док је био један од његових најватренијих ученика, сумњао је у Исусово васкрсење, показујући мало вере, због чега је био познат као „неверни Тома“. Обављао је велики мисионарски рад у дубинама Индије, све док га није убио краљ Мисдиос, пошто је Тома претходно крстио краљеву жену и децу.

Матеј Митар, осми апостол дошао је из Галилеје и радио је као цариник. Исус је видео његово унутрашње настројење душе и замолио га да га следи. Матеј је одмах напустио своје деловање и стао поред Њега, у Његовом деловању. Проповедао је Јеванђеље Парћанима и Миђанима, основао Цркву и чинио безбројна чуда милошћу Божијом.

Девети апостол је Јаков, син Матејев. Проповедао је Јеванђеље у Гази, Елефтеруполију и суседним областима и дочекао мученичку смрт у Египту.

Симон Кананејац, Зилот је упамћен као десети апостол. Дошао је из Кане Галилејске и по предању је проповедао у Азији, Африци па чак и у Британији све док није страдао смрћу на крсту у Јерусалиму или у Британији према другим изворима.

Следећи у реду ученика је Јуда Јаковљев који се често помиње као Тадеј или Левеј и један је од најважнијих светаца Јерменије. Проповедао је у Јерменији носећи са собом Свето Копље. Ширио је јеванђеље у Јудеји, Самарији, Галилеји, а затим у Сирији и Месопотамији. Страдао је југоисточно од планине Арарат, па се зато јерменска црква сматра апостолском пошто је утемељена на крви апостола.

Последњи Апостол је Матија, који је заузео место издајника Јуде Искариотског, после Вазнесења Христовог. Матија је проповедао Јеванђеље у Африци где је и мученички пострадао.

Са Грчког превела Анђела Стевановић
Извор: monastery.gr