Да ли могу демони против наше воље да завладају душом? Свети Кирило Јерусалимски одговара: ,,Душа је слободна и ђаво, иако може да намами, ипак нема власт и да нас принуди да нешто радимо против воље,,. Свети Дијадох Фотички, каже: ,,Постоје две врсте злих духова: веома танани, који војују на душу, и веома груби, који војују на тело. Кад благодати нема у човеку, зли духови се, слично змијама, гнезде у дубини срца, не дајући души да упре поглед према жељи за добрим. А кад је благодат настањена у њему, тад они, као неки тамни облаци, пролећу по деловима тела, претварајући се у грехове страсти и у разноврсна провидна маштања, да би кроз успомене, забављање маштањем отргли ум од разговора са благодаћу,,.

Сличног је мишљења Свети Јован Касијан: ,,Ми морамо да знамо да сви демони не побуђују све страсти у људима већ на сваки порок подстичу посебни духови, заправо: једни побуђују на наслађивање нечистотом и оскрвнавање похотом, други наводе на богохуљење, трећи на гнев и бес, четврти на тугу, пети препоручују утеху кроз сујету и гордост, и сваки убацује у људска срца ону страст од које сам првенствено пати; али не сугеришу сви заједно све пороке, већ неизменично, у зависности од тога како погодује време, место, пријемчивост човека…Сваки дух мора посебно да нападне душу, тако да, кад побеђени одлази, он онда уступа место другом духу, јачем од себе, да је напада, а ако је победник, онда препушта другом да намамљује човека на неку другу врсту прелести,,.

Усељавање злог духа у човека има своје степене. Речи Јеванђеља: сатана уђе у Јуду (Лк.22,3) не треба разумети тако као да је Јуда постао бесомучан у правом смислу речи, већ тако да је зао дух покренуо Јуду на издају свог Учитеља. Зао дух је можда више пута покушавао да помути душу несрећног издајника, али је само у датом случају имао успеха. Свети јеванђелиста Лука спаја ове степене усељавања сатане у душу Јуде у једнократно деловање сатане пре одласка издајника члановима Синедриона да се договоре о времену издавања Христа.

Главна специфична црта ђаволског бојишта је прилагођавање. С необичном препреденошћу и лукавством ђаво иде у сусрет нашим жељама и тежњама, чак добрим и невиним, да би их претворио у своје оружје, усмеравајући и њих на рђаву страну. Свети Јован Касијан о начину деловања злих духова на људе каже:,, Зао дух може да дође у контакт са људском душом и из прикрајка да утиче на њу, наговарајући је на оно што он жели…Људи не подносе утицај злих духова на исти начин, јер неки су тако обузети да уопште нису свесни онога шта раде или говоре, а неки су свесни и после се сећају. То не значи да постоји такав утицај злог духа којим он може, продирући у саму суштину душе, да се са њом сједини и на неки начин као да се у њу обуче, да изговори речи и говори устима паћеника. Тога нема, и не долази до утицаја кроз некакво омаловажавање душе, већ кроз слабљење човека, кад се у оне удове, у којима се налази снага душе, нечисти дух, усељава и подвргава их прекомерној тежини, те тако њене умне способности покрива веома густим мраком и пресеца осећања…

Да се ђаво не би постарао да то учини блаженом човеку, добивши од Бога власт над његовим телом, Господ му је забранио, говорећи: ,,Ево ти га у руку, али душу му чувај,,(Јов.2,6) то јест не чини га безумним, ослабивши стан душе, завладавши разумом, помоћу ког Јов треба да се теби супротстави…Ђаво не може да завлада нама на било који начин, ако јако завлада неким, онда само по сопственој вољи оних који су савладани без супротстављања,, Свети апостол Јаков пише: ,,Покорите се, дакле, Богу, а успротивите се ђаволу, и побећи ће од вас,,. (Јаковљева 4,7) Само онај ко се не противи утицају духова злобе потпада под власт ђавола и у тим случајевима ми смо сами криви, јер се добровољно препуштамо саблазнима и греху: ,,Јер од кога је ко побеђен, томе и робује,, (2. Пет. 2,19).

Извор: Игуман Марко Московски, Људи Божији и зли духови, Светигора.