У Јеванђељу видимо нешто чудесно! Христос мења начин нашег размишљања, обраћајући нам се речима: Блажени сте кaдa вас срамоте и прогоне и лажући говоре против вас свакојаке рђаве, речи, због Мене. Paдујте се и веселите се, јер je велика плата ваша на небесима, јер су тако прогонили и пророке пре вас. (Mт. 5,11-12). Наша логика сугерише ти да си, када те оптужују, клевећу и гоне-несрећан. А Христос дође и каже да ниси несрећан, напротив-блажен си и срећан! Он све преокреће и показује да на све можеш да гледаш другачије. Како то чини? За основу Он не узима нешто земаљско, него, ако обратите пажњу, стално говори о Царству Небеском, о Богу, виђењу Бога, о награди на небесима, то јест говори: „Гледај, овај живот подразумева напор“. Као што читав месец радиш да би на крају добио плату, тако је и овде. Трудиш се, и треба да се трудиш, да будеш паметан, да добро одиграш своју улогу не скрећући ни лево ни десно. Ти си као спортиста који трчи на стадиону: ако почне да се поздравља с публиком и гледа да ли је његова мајка тамо, оде му фокус…

Понекад одем на школске приредбе, дечица излазећи на сцену гледају по сали: где је мама? Наставник чека да засвирају, а они стоје и погледом траже маму и тату, док се не увере да их ови гледају. Тако је и са тркачима на стадиону: уколико почну да гледају публику, погрешиће. Ако учествујеш у спортском такмичењу, а твој ум je устремљен негде другде- претрпећеш неуспех. Тако је и у духовној борби: на овом свету треба се подвизавати, и не очекивати земаљске награде од људи. Уколико достигнеш циљ који јe Христос, у теби ће завладати мир и Царство Божје за тебе ће наступити не након што умреш, него већ у овом животу. Царство Божије започиње још овде, али да би га достигао, треба да имаш исправна мерила и да знаш да се не подвизаваш ради материјалних задовољстава и овосветских успеха. Овосветски успех не гради се на таквим стварима.

Светски успешном човеку тешко је да буде милостив, да буде гоњен, да трпи да му свако каже шта хоће. Христос вели: Због Мене ће против вас лажући говорити свакојаке рђаве речи. А ако о нама кажу нешто рђаво, за шта се испостави да је истина, нећемо имати награду од Бога. Знајте да ће вам се у животу догодити нешто чудно-од тренутка када кажете; Xoћy да будем са Богом! Постаћете знак против кога ће се говорити (Лк. 2:34). Где год да пођете, бићете предмет спорења, као што је био Христос. Неки ће вас заволети и уважавати, док ће други, који ће сигурно бити већина, почети да вас осуђују, исмевају и мрзе јер сте пошли путем којим они не иду. Ово се догађа на све стране. Ми то видимо: људи гледају нас свештенике. Понекад идеш својим послом и пролазиш поред некога, a он те опсује. Запиташ cе: „Шта ли сам учинио том човеку?“

Једном сам се са неколико отаца светогораца, нашао у Атини, чекали смо аутобус на станици. Нека жена, која је стајала недалеко одатле посматрала нас је све време. C нама jе био један помало наиван монах из Аустралије који је рекао: „Сигурно је реч о благочестивој, црквеној жени… Јер нас је упорно проматрала. Одговорили смо му: „Пусти је, не обраћај пажњу на њу!“ И добро. Чим је прошла поред нас, окренула се да би пљунула ка нама. Шта се ту може…Заиста смо се много пута нашли у сличној ситуацији, не баш да нас пљују, али често чујемо грдње које су нам упућене. Запиташ се: „Зашто? Па они нас и не знају лично, ништа с нама немају, ми смо им непознати. Зашто нас онда вређају, пљују и чине такве ствари?” Зато што ми за њих представљамо нешто, то јест наше присуство подсећа их на Бога, и то их тера да овако реагују. Сутра то може и вама да се догоди: на послу сви увек имају право на грешку, осим вас. А ви ако погрешите, или учините какав грех, људићe pећи: »А-а-а, ти си црквен човек, а чиниш грех! Ето какви сте ви у Цркви! Јесу ли те то тамо научили? Па нека је тај погрешио и сто пута, а ти једанпут! Шта је то? Постајеш знак против кога ће се говорити. И код куће, у породици, свуда. То је једноставно тако. Због Мене-каже Христос. Као што је Он био предмет спорења, тако је и са сваким човеком који се с Њим повеже: независно од тога жели ли то или не, проћи ћe истим путем.

Ми можемо да попустимо, да ћутимо и радимо оно што други жели уколико то не дира у нашу везу са Богом, јер у том случају, не можемо да попуштамо, Ако ти неко дође и каже: „Обриши под мојој канцеларији!“ – помислићеш; „Ја нисам спремачица, зашто бих ти брисала под! Но, добро, учинићу то“ Или:„Иди да ми купиш то и то. У реду. Али ако ти каже:„Напиши писмо у коме hеш оптужити свог колегу да је учинио то и то, а он то није учинио-е, ту већ не можеш да попустиш, Ређи ћеш; ,Не! То не могу! Наравно, ако имаш снаге, то зависи од твоје снаге. Човек треба да има одговарајућу веру у то да нас Бог оправдава и не оставља, ако због љубави према Њему и чувања речи Божије претрпимо неку неправду од људи. Многи су претрпели неправду због тога. Постоје многи који су имали могућност да се обогате на грешан начин, али су то одбили: „Нећу богатство по тој цени!“ Или једноставнији случај. Дође неко и каже ти: „Знаш, банка ми нуди унапређење али треба да радим десет сати дневно“ А ти му одговориш: Гледај да због таквог посла не уништиш своју породицу. Немој да прихватиш. Реци: Нећу. Хoћу да имам слободно време како бих се посветио породици, као отац и муж. Наравно, треба имати снаге, јер ако ње нема, човек чини оно што може. Неопходна нам је и разборитост.

Сећам се, неки човек је истоварао сандуке са воћем и псовао. Пришла му је једна бака, неочекиванога куцнула по мишици и рекла: ,,Не пcуј!,, На њене речи он се још више разгоропадио. Дакле, потребна нам је разборитост, да бисмо предвидели како ће човек реаговати. Наравно, када пред нама хуле на Бога или клевећу неког човека, било би добро да поразговарамо са богохулником или клеветником, јер оцрњује пре свега самога себе. Мислим да је неопходно лепо попричати са њим. Јер многима је помогло кад су им рекли: ,То што радиш није добро“ Ипак, потребна је и разборитост, како би наше речи могле да му помогну, а не нашкоде. Уколико су то људи с којима свакодневно комуницирамо, добро ће бити да се најпре помолимо за њих, и да причамо што мање. Или ако смо већ покушали да говоримо с њима, па видимо да нема резултата, онда ћемо ћутати и молити се Богу да их Он просвети. У кући супруг можда псује и говори ужасне ствари. Уколико жена почне да негодује због тога ситуација постаје још гора. Боље нека оћути и нека се, сваки пут кад он плане, с болом и љубављу помоли Богу да му помогне, и Он hе помоћи, како зна, боље од нас. Чувајмо се да не стварамо проблем када хоћемо да заштитимо Бога, Цркву и веру. За то је потребна велика разборитост…

Аутор: Митрополит Атанасије Лимасолски