Највећи поклон који Бог дарује човеку јесте покајање. Зато свети Јован Златоусти наглашава да је већи од оног који васкрсава мртве, онај који у(з)води душу у покајање. Покајањем се душа буди, оживљава и проналази свој прави пут. За нас, у практичном духовном животу светост није безгрешност, већ покајничко расположење.

Метаноја је наша отвореност ка Богу, наше признање- не теоријско већ практично- да је наш живот Његов, те да се окренемо ка Њему и живимо по Његовој вољи. Јер је Господ наша радост, наш живот и наш смисао. Понављам, да то не говоримо, већ да делатно покажемо.

Света Марија Египћанка нам управо показује својим примером шта значи Покајање. Познато је из њеног житија да је од 12 године била проститутка и да је сакупљала новац из страсти 17 година, дакле до своје 29.године. Када је по обичају тада гомила људи ишла да се поклони пресветом гробу Христовом, она пође из радозналости пратећи руљу. Међутим, дешава се нешто чудно: она три пута покушава да се некако приближи, али нека сила јој не даде. На концу, Пресвета Богородица посредова за њу те Марија успева да стигне до гроба.

Након тога, да скратимо причу, Марија потпуно мења свој начин постојања и одлази у пустињу без ичега, живећи подвижничким животом у дубокој метаноји. Наша метаноја су само речи, није промена живота. Право покајање је поновно рођење, не само психолошка потреба да се тренутно отарасим неких својих кривица и осетим олакшање па да наставим да опет ,,играм у истом филму,,.

Покајање видимо у примеру Марије Египћанке која доноси одлуку да потпуно умре њено старо ја и поново се роди као нова личност. Даље из њеног житија знамо да ју је у пустињи срео монах Зосим који се повукао тамо ради аскезе и поста. Она му исприча свој живот и замоли га да је причести догодине што он и учини. Хтеде и следеће године, међутим када је дошао, она је већ била уснула у Господу.

Управо та одлука да човек сруши сваку везу са својом грешном прошлошћу, јесте дубоко покајање. Зато је она за нас пример истинског покајања. Демон блуда ју је мучио и након што се подвизавала у пустињи још 17 година, јер је хтео да јој узме душу, да победи. Међутим, Марија је била чврста да истраје и на крају успева. Нека нам њен пример буде нада у љубав Божију, нада у преумљење и промену правца.

Аутор: Отац Варнава Гиангу, архимандрит у Солуну.

Преузето са канала: https://www.youtube.com/@atkdi3

Превела са грчког: Анђела Стевановић, теолог