У васкршњем тропару певамо: „Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и онима у гробовима живот дарова“. Ова кратка химна, непознатог аутора, која се први пут помиње у осмом веку као саставни део јерусалимског васкршњег богослужења, на сажет начин сведочи шта се догодило на Васкрс и на који начин Христово Васкрсење делује у нама.

Христос васкрсе из мртвих

Христова смрт је донела олакшање његовим противницима, који су били уверени да је „Христово питање“ решено. Политичке и верске вође видели су претњу у Христу. Та претња је, како су веровали, уклоњена његовом смрћу и осећали су се као победници.

Радост је, додуше, за кратко време владала у царству таме до Христовог силаска у Ад. Док је Христос умирао на крсту, Сатана и његови демони осећали су се као победници.

Христови ученици су се осећали тужно и поражено. Све њихове наде су распршене. Три године њиховог идења за Христом као да су биле узалуд. Велико разочарење је обузело њихова срца. Сада ће бити изложени руглу и подсмеху. Осећали су да њихов живот губи сврху и смисао.

Међутим, недељно јутро је све променило. Затресла се земља, одвалио се камен са гроба, стражари су попадали, Христос васкрсе из мртвих! У гробу није могао остати Зачетник живота, Онај који је за Себе рекао: „Ја сам васкрсење и живот“ (Јован 11,25). Сада су те речи потврђене на највеличанственији начин. Христос васкрсе из мртвих!

Јеванђеља нам говоре о женама које су тога недељног јутра врло рано дошле на гроб да помажу тело Христово. Али, нашле су камен одваљен, а гроб празан. И док су биле обузети збуњеношћу и питале се шта је са телом Христовим, по сведочењу јеванђелиста Луке, појавила су се два човека, заправо два анђела, који су им објавили прву васкршњу проповед: „Што тражите Живога међу мртвима? Није овде, него устаде!” (Лука 24,5-6). Анђели су објавили радосну вест: Христос васкрсе из мртвих!

Жене журе да ову радосну вест објаве апостолима. Након што су се уверили да је гроб празан, и након што им се више пута јавио Васкрсли Христос, овај тријумфални возглас одзвања до данас. Гроб је празан! Христос васкрсе из мртвих!

Нема јаче потврде хришћанства од Христовог славног васкрсења. Хришћанство не почива само на учењу, већ и на делу Христовом. Одавно би Христос био заборављен да није победио смрт. Наша вера је безвредна ако Христос није васкрсао (1. Коринћанима 15,17). Али, Христос васкрсе из мртвих!

Смрћу смрт уништи

Смрт је последица греха, каже нам апостол Павле, „јер је плата за грех смрт“ (Римљанима 6, 23). Она је човеков највећи непријатељ. Долази по богате и сиромашне, моћне и слабе, познате, славне и непознате. У свету патње, страдања и бола чини се да смрт има последњу и победничку реч. Али Христос задаје последњи ударац смрти. Он смрћу смрт уништи!

Пре него што је издахнуо, Христос је „предао дух свој“. Како сведочи св. Кирило Александријски, „Он је заиста душу своју предао у руке Очеве да бисмо и ми, почивајући у њима и кроз њих, имали јасну наду, чврсто верујући и будући уверени да ћемо, пошто и сâми доживимо телесну смрт, бити у рукама Божјим и у стању много бољем од оног које смо имали док смо били у телу. Зато нам премудри Павле пише да је боље умрети и бити са Христом.“ Христова смрт постаје делотворна за све оне који душим и телом припадају Христу. За њих смрт није крај, јер Христос смрћу смрт уништи!

Христос је својом смрћу победио нашу највећу невољу – грех. Апостол Павле о томе говори: „Христос, уставши из мртвих, више не умире; смрт више не влада Њиме. Јер, што је умро, греху је умро једном за свагда; а што живи, Богу живи“ (Римљанима 6,10). Побеђујући грех својом смрћу, Христос побеђује и последице греха – смрт. Смрт више не влада, не само над Христом, већ и над свима који су у Христу (Рим. 6, 9-14). Христос смрћу смрт уништи!

Сатана је поражен, владавина смрти је поражена. Са вером очекујемо потпуно остварење уништења смрти, приликом Другог, славног и победоносног доласка Христовог и његовог Царства у коме „смрти неће бити више“ (Откривење 21, 4). Тада ће се победоносно, у Небеској литургији запевати Христу који смрћу смрт уништи!

И онима у гробовима живот дарова

За оне који не упознаше Христа Васкрслог, смрт је непријатна, неизбежна и коначна стварност. Они који упознаше Христа, са потпуним се поверењем, у животу и у смрти, предају у руке Божје. Апостол Павле о томе каже: „Јер је мени живот Христос, и смрт добитак“ (Филипљанима 1, 21). Да, плата за грех је смрт, али онима који су у Христу Исусу дат је „дар Божји“, односно „живот вечни“. (Римљанима 6,23). Христос дође да онима у гробовима живот дарова!

Живот који Христос даје није само стварност „будућег века“, есхатолошка будућа слава, већ се остварује и данас у онима који живе у Христу. Александар Шмеман о овом искуству говори: „И знам да је Христово учење живо и данас и да нема ничега у овом свету што се може упоредити са тим његовим учењем о вечном животу, о победи над смрћу, о љубави која одолева смрти и побеђује је. И, штавише, знам да оно једино што ме никада не напушта и непрестано живи у мени током живота – у коме све изгледа тако тегобно и свакидашње сиво – јесте управо то унутарње сазнање да је Христос са мном… И Христос нам долази и даје да осећамо његово присуство. Христос нам долази у молитви, у молитвеном трепету душе. Христос нам долази у непојмивој, али тако живој радости коју осећамо целим нашим бићем…“.

Христос је жив. То је стварност коју верник снажно осећа у свом заједништву са Богом. Свет Га не види, али они који су у Њему, знају да је Он са њима: „Још мало и свет Ме више неће видети, а ви ћете Ме видети, јер Ја живим, и ви ћете живети“ (Јован 14,19). Живот са Христом јесте живот са смислом, сврхом и циљем. Пунина живота је само у Христу, у садашњем и у будућем веку, јер Христос онима у гробовима живот дарова!

Христос је васкрсао из мртвих, потврђујући да је победио узрочника смрти – грех који нас је одвојио од Бога. Смрт уништава смрт, односно уништава последице греха у онима који су свој живот и своју смрт предали у очинске руке Божје. Онима који су због греха осуђени на смрт и гроб, Христос даје живот, не само у будућем, већ и садашњем животу. Зато је Васкрс празник највећег, најславнијег, најпобедоноснијег догађаја у историји, догађаја када Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и онима у гробовима живот дарова“

Наводећи речи светог апостола Павла (1. Кор. 15, 55), св. Јован Златоуст ће у својој васкршњој проповеди рећи:

„Смрти, где ти је жалац? Аде, где ти је победа.

Васкрсе Христос, и Ад се стропошта!
Васкрсе Христос, и падоше демони!
Васкрсе Христос, и радују се анђели!
Васкрсе Христос, и живот живује!
Васкрсе Христос, и ниједног мртвог у гробу!

Јер Христос, уставши из мртвих, постаде првина умрлих. Њему слава и власт кроза све векове векова. Амин!“.

Христос васкрсе!  – Ваистину васкрсе!

Аутор: др Јасмин Милић

О Васкрсу, 2024.

Ако желите својом донацијом да помогнете раду Удружења Ипостас, то можете да учините уплатом на рачун:

ДИНАРСКИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
Број рачуна: 205000000053018251
Сврха: Донација

ДЕВИЗНИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
IBAN RS35205007080007045523
SWIFT KOBBRSBG