Сва јеванђеља на Велики петак можете да прочитате овде.
Проповед на Велики петак – Душевно и телесно Христово страдање
У тренутку смрти Господа нашега Исуса Христа Земља је заћутала, а Небо је говорило. Говорило је снажно и јасно да су и они који су Христа разапели увидели свој злочин. Разапели су невино Јагње Божје, Сина Божјега који је на крсту узео грехе света на Себе. Римски војник, по предању Цркве познат као св. Лонгин, гледајући у Распетога, исповеда: „Заиста овај беше Син Божји“ (Матеј 27,54).
Зато данас и ми заћутимо да бисмо од Христа са крста чули најмоћнију проповед о страдању и љубави, проповед у којој Христос поручује човеку: „Погледај колику сам цену платио да бих ти показао колико те волим“.
Христос је поднео незамислив бол тела и душе, страх, ужас и тескобу како би нас ослободио од вечне пропасти, како би нам подарио живот вечни. Ни један људски бол не може да се упореди са оним шта је за нас поднео Син Божји. У својој проповеди на Велики петак свети Јован Златоуст говори: „Може ли се шта упоредити са оваквим мучењем? Управо на то Лице, којег се постидело море кад га је видело, од којег је Сунце сакрило своје зраке кад га је видело на крсту, управо на то Лице су пљували, управо по том Лицу су ударали, тукли по глави, занети својом махнитошћу. Задавали су најнемилосрдније ударце: тукли су по образима, ударали, пљували додатно по тим ранама…”. Сва та понижења стварала су Христу и душевни бол.
Христос, као прави човек, у часу својег страдања осећао се напуштен и од Оца остављен. Његова је агонија најјасније наглашена у молитви коју је изговорио у Гетсиманском врту, где се, након Последње вечере повукао са Петром, Јаковом и Јованом: „Жалосна је душа моја до смрти; останите овде и бдијте. И отишавши мало, паде на земљу, и мољаше се да би Га мимоишао час, ако је могуће. И говораше: Ава, Оче, све је могуће Теби: пронеси чашу ову мимо Мене; али, опет, не како Ја хоћу, него како Ти” (Марко 14,34-36). Знајући шта Га чека дан касније, на Велики петак, Христос осећа жалост, тескобу, страх и усамљеност. Повео је са Собом тројицу ученика како би Му били подршка, како би Га бодрили. Али, уместо да буду уз Њега, Петар, Јаков и Јован су заспали. Христос је у својој патњи остао сам.`
На крсту је Христос узвикнуо: „Боже мој! Боже мој! Зашто си Ме оставио” (Марко 15,34).Тиме је потврдио размере својег душевног бола и своје људске природе. Осећао се напуштен не само од оних због којих је дошао на овај свет, већ и од свога Оца. Али, ишао је до краја, добровољно, предавши Себе на олтар крста као савршену жртву за нас грешнике.
Страшно је било и Христово телесно страдање. Након што је примио ударце бичем и носио тежак терет крста, Христос бива разапет на Голготи, предајући се најстрашнијој смртној казни коју су Римљани примењивали за најокорелије злочинце. Чак је и Пилат увидео Христову невиност и покушао да Га избави на начин што је, по обичају на Пасху, понудио да народ ослободи једног осуђеника на смрт. Пред народ је извео Христа и убицу Вараву. Они који су недељу дана раније клицали Христу Осана, бацали своју одећу пред Њега, славили Га као цара, сада траже ослобођење Вараве, а за Христа урлају: „Распни га, распни га!“. Између добра и зла човек бира зло. Човек одбацује Бога у Едему и бира смрт. И сада, пред Пилатом човек одбацује Бога и бира Вараву, бира зло.
Нажалост, човек и данас више бира зло него добро. И данас окреће леђа распетом Христу. Али Христос не одбацује човека, Он шири своје прободене руке на крсту како би загрлио грешника, како би му показао колико га воли. То је учинио раскајаном разбојнику: када му је овај рекао: „Сети ме се, Господе, када дођеш у Царству своме“ (Лука 23,42), Господ га је симболично загрлио, показавши му прихватање и љубав, речима: „Заиста ти кажем данас ћеш бити са Мном у рају“ (Лука 23,43). Сви се ми можемо пронаћи у томе разбојнику. Ми смо ти који смо праведно требали бити осуђени, али Христос је на крст отишао уместо нас како би нам отворио врата раја.
И данас, када изаберемо зло, када се предајемо греху, рањавамо Христа. О томе старац Филотеј Зервакос говори: „Наш Богочовек Исус се не жалости толико када Га рањавамо нашим безаконим делима, гресима и кршењем његових божанских заповести, колико се жалости када остајемо непокајани, каменосрдни и неосетљиви, упркос томе што нам је дао покајање и исповест као средство за умивање од наших греха. Ава Исаак каже: ‘Не постајемо грешници тиме што починимо грех, већ тиме што не омрзнемо тај грех и не покајемо се за њега’. А божанствени Златоуст вели: ‘Није страшно пасти, већ, павши, остајати у паду и не устајати тј. драговољно чинити зло и остајати у немару, и помислима очајања прикривати слабост воље.’ Људски је згрешити, али истрајавати у греху није људски, већ сатански. И Св. Јован Богослов нам говори: ‘Ако исповедамо грехе своје, веран је (Бог) и праведан да нам опрости грехе, и очисти нас од сваке неправде’“ (1. Јован. 1,9)“.
Зато је Велики петак, колико год трагичан, потресан и тужан, заправо дан љубави – љубави Божје према човеку: „Јер Бог тако заволе свет да је Сина свога Једнороднога дао да сваки који верује у Њега не погине, него да има живот вечни“ (Јован 3,16). Нема лепшег и узвишенијег знака љубави од крста.
Велики петак је и дан победе. О тој победи певамо у првој статији: „Животе, како умиреш? Како и у гробу боравиш, а рушиш царство смрти, и мртве из Ада васкрсаваш!“ Заиста, како ће се ускоро у победоносном васкршњем тропару запевати, Христос, „смрћу смрт уништи“. Ако је Христос живот наш, тада је Он победник и над нашом смрћу.
Господ је на крсту несебично и потпуно принео Себе за нас, па зато и ми „сав живот свој Христу Богу предајмо“. Амин.
Аутор: др Јасмин Милић
Види и ово:
Ако желите својом донацијом да помогнете раду Удружења Ипостас, то можете да учините уплатом на рачун:
ДИНАРСКИ РАЧУН:
Удружење ИПОСТАС
Број рачуна: 205000000053018251
Сврха: Донација
ДЕВИЗНИ РАЧУН:
Удружење ИПОСТАС
IBAN RS35205007080007045523
SWIFT KOBBRSBG
ИПОСТАС - Хришћанско удружење 