Трећа недеља по Васкрсу је позната као Недеља Мироносица.

У време оно, дође Јосиф, из Ариматеје, угледан саветник, који и сам Царство Божје чекаше, и усуди се те уђе Пилату и заиска тијело Исусово. А Пилат се зачуди да је већ умро; и дозвавши капетана, запита га: Је ли давно умро? И дознавши од капетана, даде тијело Јосифу. И он купивши платно и скинувши га, обави платном, и положи га у гроб који бјеше исечен у камену, и навали камен на врата гроба. А Марија Магдалина и Марија Јосијина гледаху гдје га полагаху. И пошто прође субота, Марија Магдалина и Марија Јаковљева и Саломија купише мирисе да дођу да га помажу. И врло рано у први дан недеље дођоше на гроб око изласка сунца. И говораху међу собом: Ко ће нам одвалити камен од врата гроба? И погледавши видеше да камен бјеше одваљен; а беше врло велики. И ушавши у гроб, видјеше младића обучена у белу хаљину где седи с десне стране; и уплашише се. А он им рече: Не плашите се. Исуса тражите Назарећанина, распетога. Устаде, није овде; ево места где га положише. Него идите и кажите ученицима његовим и Петру, да ће пред вама отићи у Галилеју; тамо ћете га видети, као што вам рече. И изишавши побегоше од гроба, јер их ухвати страх и трепет, и ником ништа не казаше, јер се бојаху. Јеванђеље од Марка, зачало 69 (15, 43 – 16, 8).

Недеља Мироносица

Ове се недеље враћамо у времe пре Христовог славног васкрсења.

Након што је Христос умро на крсту, Пилату долази “Јосиф, из Ариматеје, угледан саветник, који и сам Царство Божје чекаше“, да затражи тело Христово. О њему немамо пуно података, нити се до сада спомиње у јеванђељима. Наводи се да је био из Ариматеје (места у близини Јерусалима одакле је био и пророк Самуило), да је угледан саветник (члан Синедриона) и да је чекао Царство Божје (веровао је да је Христос месија). Јеванђелист Матеј наводи да је Јосиф био Христов ученик и да је био богат (Матеј 27, 57). Јеванђелист Лука наводи да је Јосиф био човек добар и праведан (Лука 23, 50), и да је био против одлуке да се Христа осуди на смрт (Лука 23, 51). Јосиф се у химнографији назива “благообразни” што заправо значи честити. Јеванђелист Јован уз Јосифа помиње и Никодима, који је “први пут долазио ноћу Исусу” (Јован 19, 39; Јован 3, 1-21). Никодим је припремио мирисе за помазање Христовог тела.

Спомињање Јосифа у сва четири јеванђеља и Никодима у Јовановом јеванђељу, говори нам да је круг Христових ученика био пуно шири од апостола. Јосиф и Никодим били су тајни Христови ученици. Било је рискантно за људе на њиховим позицијама да се декларишу као ученици Христови. Међутим, сада када је Христос умро, Јосиф, истина тајно, због страха од Јудеја, тражи од Пилата тело. Док су се апостоли у страху сакрили, непознат Христов ученик одлази директно код Пилата. Свакако је ово био храбар чин, јер тела осуђеника на смртну казну су припадала римским властима. Јосиф је искористио свој углед како би се побринуо за достојну Христову сахрану.

Пилат је био зачуђен да је Христос већ умро. Наиме, разапети су умирали данима и због тога је пребијање ногу био чин милосрђа. Војници су то учинили разбојницима с леве и десне стране Христа. Када су видели да је Христос већ умро, њему то нису учинили “да се испуни Писмо: Кост његова неће се преломити” (Јован 19,36, 2 Мојсијева 12, 46). Пилат је желео одбацити сваку могућност да Христа не скину живог са крста. Зато је тражио извештај од капетана.

Након што се уверио да је Христос заиста мртав, Пилат је дозволио Јосифу да узме тело. Јосиф је купио платно и скинуо тело Христово с крста, умотао у платно и положио у своју гробницу.

Док апостола није било ни у близини, до сада непознат Христов ученик показује колио је волео свога Учитеља. Није случајно да јеванђелист Матеј спомиње да је Јосиф био богат. Тиме се испуњава пророштво из књиге пророка Исаије да ће Христов гроб бити међу богатима (Исаија 53,9).

Након суботе, дана починка, у недељу, веома рано, жене – мироносице су дошле да помажу Христово тело. Ко су жене, познате као мироносице? Сви јеванђелисти пре свега наводе Марију Магдалину, названу по месту њеног порекла Магдала. Из ње је Христос истерао седам демона. Друга мироносица је Марија Јосијина, мајка Јакова и Јосије. Син ове Марије, Јаков Алфејев, био је један од 12 апостола. Саломија је била мајка Јована и Јакова, Заведејевих синова. Јеванђелист Лука наводи и Јовану, као и друге, не називајући их по именима (Лк. 24, 10). Јована је била Жена Хузе, Иродовог домоуправитеља коју је Господ такође исцелио. У Синаксару Недеље мироносица помињу се још Марта и Марија, сестре Лазареве, Марија Клеопова и Сосана.

Жене иду према гробници забринуте како ће помакнути тежак камен са ње. Крхке жене сигурно то саме нису могле да учине а апостола нема, они су се у страху сакрили. Али, када су дошле до гроба, тај проблем је био решен. Камен је био помакнут, гроб отворен, али и више од тога. У гробу није било Христовог тела већ их је чекао анђео који им говори: “Не плашите се. Исуса тражите Назарећанина, распетога. Устаде, није овде”, те их шаље да Петру и другима објаве ову радосну вест. Колико пута смо и ми забринути због нечега што се заправо неће десити. Брине нас “тешки камен” којег је Бог већ отклонио. Само требамо вером то да видимо и да схватимо да је Христос жив и да неће допустити да нас снађе оно што не можемо да поднесемо (1 Коринћанима 10, 13) и да ће онима који Бога љубе, у коначници све добро завршити (Римљанима 8, 28).

Зашто је Христово васкрсење прво објављено женама? Некоме овај детаљ може изгледати неважан, јер би Христово славно васкрсење требало да буде у центру нашег размишљања док читамо јеванђељске текстове о васкрсењу. Прво, жене које су нам познате као мироносице, биле су ученице Христове, и показале су велику љубав према Њему. Оне су биле у код крста на којем је умирао Христос (Марко 15, 40-41).

Оно што је такође значајно јесте да је објављивање радосне вести васкрсења женама, снажан доказ истинитости Христовог васкрсења.

У времену у којем је Христос живео, умро и васкрсао, више се веровало речима мушкараца. Стога би, с обзиром на историјско-културолошки контекст, било логичније да је вест о васкрсењу најпре објављена мушкарцима, на пример св. апостолу Петру. Али,није. Петар се чак у своме страху за властити живот одрекао Христа пред другима. Апостоли, непосредно после Христове смрти, нису били хероји већ, нажалост кукавице. “Они које је Христос молио да бдију са Њим у тренуцима страшнога борења у Гетсиманском врту – када је Он, по речима Јеванђеља, почео да се ‘жалости и тугује’ – одрекли су Га се, напустили су Га, разбежали су се. А они од којих Он ништа није тражио остали су Му верни по својој простодушној људској љубави” (О. Александар Шмеман).

Жене нису биле само први очевици празне гробнице. Иако нам јеванђелист Марко каже да жене нису никоме ништа говориле јер су се бојале, то требамо да разумемо као природан, почетан шок због онога што су виделе. Али, узевши контекст свих јеванђеља, јасно је да су оне биле пррви весници Васкрслог Христа. О томе нам говори јеванђелист Матеј: “Изишавши брзо из гроба, са страхом и радошћу великом похиташе да јаве ученицима Његовим” (Мatej 28, 8) Они су први донели уплашеним мушкарцима – апостолима радосну вест: Христос васкрсе!

Чињеница да је, супротно грчко-римској култури у којој су само мушкарци били друштвено признати и сматрани веродостојним сведоцима, Христос изабрао жене да буду прве веснице Његовох васкрсења, снажан је доказ да је Христос заиста васкрсао. Јер да су јеванђелисти хтели да забележе измишљени догађај, они сигурно не би укључили жене у свој извештај о васкрсењу, а посебно не Марију Магдалину. А управо она јавља Петру и Јовану да је гроб празан.

Жене мироносице су биле код крста и посматале Христа који је умирао за грехе света. Жене мироносице су биле у близини када је Јосиф сахрањивао Христа. Жене мироносице су прве отишле на гроб и примиле вест да је Христос васкрсао. Жене мироносице су прве објавиле да је Христос васкрсао. Господ их је наградио за њихову љубав и храброст и дао их свим хришћанима као пример пожртвоване љубави, вере и служења. “Жене које у оновременом верско-културном контексту нису никада биле предвиђене да буду прве, сада су прве и једине које прате Исуса, јер су Му оне и у најтежим моментима остале верне.  Дакле, будући са Њим од почетка и остајући верне све време, оне стичу Господње поверење које их узводи у достојанство равноапостолних ученица и Благовјесница”. (Епископ Григорије).

Јосиф из Ариматеје, Никодим и жене мироносице су у јеванђељима споредни ликови, али у кључном тренутку они се показују храбрији и значајнији од Христових аспостола. Они су били уз Христа до краја. Успех нашег хришћанског живота ће се мерити на крају. Зато нека наша молитва Господу буде да без обзира на сва животна искушења, “крај живота нашега буде хришћански”. У томе нека нам пример буду Јосиф, Никодим и жене мироносице. Амин.

Аутор: др Јасмин Милић

Oстала тумачења недељних јеванђеља види овде.

Ако желите својом донацијом да помогнете раду Удружења Ипостас, то можете да учините уплатом на рачун:

ДИНАРСКИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
Број рачуна: 205000000053018251
Сврха: Донација

ДЕВИЗНИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
IBAN RS35205007080007045523
SWIFT KOBBRSBG