И пролазећи виде човека слепа од рођења. И запиташе га ученици његови говорећи: „Рави, ко сагреши, овај или родитељи његови, те се роди слеп?” Исус одговори: „Не сагреши ни он ни родитељи његови, него да се јаве дела Божија на њему. Мени ваља чинити дела Онога који ме посла, док је дан. Долази ноћ кад нико не може радити. Док сам у свету, светлост сам свету.” Рекавши ово, пљуну на земљу и начини блато од пљувачке, и помаза блатом очи слепоме. И рече му: „Иди умиј се у бањи Силоамској, што преведено значи: послан. Он оде, дакле, и уми се, и дође гледајући. А суседи и они који га беху видели пре да беше слеп говораху: „Није ли ово онај што је седио и просио?” Једни говораху да је он, а други да је налик на њега. Он говораше: „Ја сам.” Тада му говораху: „Како ти се отворише очи?” Он одговори и рече: „Човек који се зове Исус начини блато, и помаза очи моје, и рече ми: иди у бању Силоамску и умиј се. И кад отидох и умих се, прогледах.” Тада му рекоше: „Где је он?” Рече: „Не знам.” Онда њега, некадашњега слепца, одведоше фарисејима. А беше субота кад Исус начини блато и отвори му очи. А фарисеји га тада опет питаху како прогледа. А он им рече: „Блато ми метну на очи, и умих се и видим.” Тада говораху неки од фарисеја: „Није овај човек од Бога, јер не светкује суботу.” Други говораху: „Како може човек грешан таква знамења чинити?” И наста раздор међу њима. Опет рекоше слепцу: „Шта ти велиш за онога што отвори очи твоје?” А он рече: „Пророк је.” Тада Јудејци не вероваше за њега да је био слеп и прогледао, док не дозваше родитеље тога што је прогледао, и запиташе их говорећи: „Је ли ово син ваш за кога ви кажете да се роди слеп? Како, дакле, сада види?” А родитељи његови одговорише им и рекоше: „Знамо да је ово син наш, и да се роди слеп; а како сада види не знамо, или ко му отвори очи ми не знамо: сам је већ одрастао, питајте њега, нека сам каже за себе.” Ово рекоше родитељи његови јер се бојаху Јудејаца; јер се Јудејци већ беху договорили да буде одлучен од синагоге ко год њега призна за Христа. Зато рекоше родитељи његови: „Одрастао је, њега питајте.” Тада по други пут дозваше човека који је био слеп, и рекоше му: „Подај славу Богу, ми знамо да је онај човек грешан.” А он одговори и рече: „Је ли грешан, не знам; једно знам – да ја бех слеп, и сада видим.” Тада му опет рекоше: „Шта ти учини? Како отвори очи твоје?” Одговори им: „Већ вам казах и не слушасте. Шта опет хоћете да чујете? Да нећете и ви да постанете ученици његови?” Они га изгрдише и рекоше: „Ти си ученик његов, а ми смо ученици Мојсејеви. Ми знамо да је Мојсеју говорио Бог; а овога не знамо откуда је.” Одговори човек и рече им: „У томе и јесте чудо што ви не знате откуда је, а он отвори очи моје. А знамо да Бог не слуша грешнике; него ако ко Бога поштује и вољу његову твори, тога слуша. Откако је века није се чуло да ико отвори очи рођеноме слепцу. Кад он не би био од Бога, не би могао ништа чинити.” Одговорише и рекоше му: „Ти си се родио сав у гресима, па ти нас да учиш?” И истераше га напоље. Чу Исус да га истераше напоље, па нашавши га рече му: „Верујеш ли ти у Сина Божијега?” Он одговори и рече: „А ко је он, Господе, да у њега верујем?” А Исус му рече: „И видео си га и онај који говори с тобом, тај је.” А он рече: „Верујем, Господе!” И поклони му се. Јеванђеље од Јована, зачало 34 (9,1-38)
Шеста недеља по Васкрсу: Јеванђеље о слепорођеном
Једном приликом“пролазећи”, Господ је угледао слепог човека. Пролазио је највероватније на путу према Јерусалиму, како би ходочастио у Храм о празнику Сеница. Био је то један од три ходочасника празника, уз Пасху и празник Седмица. Христос је стално у покрету. Ретко је имао тренутке одмора које је углавном користио за молитву. Никада није журио нити био толико заузет да није имао времена за човека. Он”пролазећи” не пролази поред оних који су у потреби, како су то учинили свештеник и левит, који су само прошли поред рањеног човека у причи и милосрдном Самарјанину (Лука 10, 30-37). Он примећује болесне, опседнуте, рањене, повређене, жалосне и остале у различитим потребама. Чак и на крсту, док умире, Христос види разбојника који се каје за своје грехе, спашава га и уводи у рај.
Није овај слепи једини којем је Христос вратио вид, али је ово исцелење у много чему јединствено. Нека исцелења слепих су нам забележена у јеванђељима а сигурно их је било и више. Реч Божја нам каже да је Христос многа чуда учинио. Јеванђелист Јован каже да сва чуда “нису записана у књизи овој. А ова су записана да верујете да Исус јесте Христос син Божји, и да верујући имате живот у име његово” (Јован 20:30-31). Сва, дакле, у јеванђељима забележена чуда доносе нам важне поуке и поруке, па тако и ово.
За овог слепог нам се каже да је као такав рођен. Дакле, никада није видео и једноставно је било невероватно да може да прогледа. У оно време се сматрало да је болест, а посебно слепоћа последица неког великог греха. Али овај је човек рођен слеп па зато ученици питају Христа: „Рави, ко сагреши, овај или родитељи његови, те се роди слеп?” Логично је да није могао да буде слеп због свог греха, јер је већ рођен без вида. Остаје дакле да је слеп због греха његових родитеља. Но, Христос одбацује и тај разлог те каже: „Не сагреши ни он ни родитељи његови, него да се јаве дела Божија на њему.” Нешто слично Христос је казао када су му јавили да је Лазар болестан: „Ова болест није на смрт, него на славу Божју, да се Син Божји и прослави кроз њу” (Јован 11,4). Христос је Господар сваке ситуације. Он враћа живот мртвима, вид слепима, слух глухима. И све је то чинио како би људи препознали дела Божја и дали му славу. У нашим тешким животним ситуацијама, сетимо се да Христу ништа није немогуће. И у њима се могу јавити дела Божја. Псалмист доноси Господње речи: “Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави” (Псалам 50, 15).
Христос на необичан начин исцељује слепог. Он пљује на земљу те од блата помазује његове очи. Бог је човека створио од земље. Ово исцељење је заправо стваралачки чин. Христос овоме човеку не враћа вид, јер он никада није ни видео, већ му ствара вид. Христос се и на овај начин јавља као Бог по коме је све створено (Јован 1,3).
Господ овога човека шаље у Силоамску бању да би се у њој умио. Као што је на почетку, након стварања, Бог тражио да му Адам и Ева буду послушни, то и сада тражи од овог слепог. Чин умивања у бањи омогући ће човеку да види. Он је заправо већ добио вид, али због блата које се налази на његовим очима не види. Након што се умије, коначно ће прогледати. Колико је данас оних који живе у тами и не виде излаз из ње, само зато што су непослушни Богу. Уместо да дођу на извор живе виде, о којој је Христос говорио Самарјанки, они се ваљају у греху. Уместо да дођу на светло, остају у духовном мраку. О томе Христос говори својим ученицима када им каже: “светлост сам свету”. Остати духовно слеп је пуно већа трагедија од телесног слепила. Христос је дошао да донесе вид и светло духовно слепима јер у “њему беше живот, и живот беше светлост људима” (Јован 1,4).
Суседи и други који су познавали слепорођеног који је због свога хендикепа био и просјак, питају се да ли је то заиста он. Овакво чудо није могло бити непримећено. Неки не могу да верују да се овакво исцелење могло догодити, па зато сматрају да се само ради о неком ко је био сличан слепорођеном. Када Бог ствара нови живот у човеку, када га изведе из таме на светло, то не може бити неприметно. Људи су увек подељени око Божјег деловања у човеку. Једни ће признати чудо новог живота код оних који су живели у тами а други ће негирати да је тако нешто могуће. И када је Христос отворио духовне очи светом Павлу, и променио његов живот, учинивши од прогонитеља Цркве апостола Цркве, ученици и други хришћани су били скептични, не верујући у његову промену. Али Богу је све могуће. Човек не може себи дати нови живот, али Бог може.
Слепорођени, иако још не разуме у потпуности ко је тај који му је створио вид, говори другима о чуду које му се догодило. И други желе да виде Христа, али га не налазе. Некадашњег слепог одводе код фаризеја, верских ауторитета, како би они потврдили његово исцелење. Фарисеје не занима чињеница да је слепорођени прогледао, већ ко му је, и када дао вид. Као и у појединим другим случајевима, када Христос чини чудо, и овога пута се то догодило у суботу. Зато Фарисеји сматрају да Христос није од Бога “јер не светкује суботу.” Фарисеји су од дана одмора направили дан терета. Уместо да субота служи човеку, човек је служио суботи. Зато ће Господ рећи да је Он Господар суботе (Лука 6,5). Тиме се опет Христос јавља као Бог, јер сам Бог је установио суботу. Други су говорили „Како може човек грешан таква знамења чинити?” Занимљива је опаска јеванђелисте да међу њима настаје раздор, односно подела. Христос изазива различита мишљења о себи. Једни у Њему виде само доброг човека, евентуално пророка док други, попут Томе падају пред Њега и исповедају “Господ мој и Бог мој” (Јован 20,28). Једини прави и спасоносни поглед на Христа јесте препознати у Њему Бога. Ако не препознајемо у Њему Бога, нисмо упознали Христа. То видимо из Његових речи Филипу: “Толико сам времена с вама и ниси ме познао, Филипе? Ко је видио мене, видио је Оца” (Јован 14,9).
Фарисеји желе да чују слепорођеног шта он има да каже о оном ко му је отворио очи. Он још не схвата праву истину о Христу. Попут Самарјанкке (Јован 4,19), и он на почетку види у Њему само пророка. Фарисеји желе да чују и његове родитеље како би потврдили да се заиста ради о некоме ко је рођен слеп. Они потврђују, и правдају се фарисејима да не знају како се то догодило. Наиме, ко год би признао да је Христос месија, био би одлучен, дакле искључен из синагоге. Зато одговарају фарисејима: “како сада види не знамо, или ко му отвори очи ми не знамо: сам је већ одрастао, питајте њега, нека сам каже за себе.” Фарисеји траже од слепорођеног да пода славу Богу на начин да своје исцелење припише грешном човеку који “није од Бога”. Тиме би заправо, на посредан начин признао да је ђаво учинио ово чудо. Иако још не зна праву истину о Христу, слепорођени зна да је био слеп и да сада види. Он сведочи о личном искуству са Христом које ће га на крају довести до правог познања ко је заиста Христос. Зато је важно да и ми у своме животу препознамо дела Божја јер по њима упознајемо истину о Христу.
Фарисеји су упорни да сазнају на који начин је Христос отворио слепом очи. И док се учитељи Закона, како се називало Свето писмо Старог завета, испитују ко је тај који је слепом дао вид, слепорођени се чуди њима да они не знају ко му отвори очи. Фарисеји желе чути признање од слепорођеног да је Христос грешник и да није од Бога, а он им мудро одговара: “А знамо да Бог не слуша грешнике; него ако ко Бога поштује и вољу његову твори, тога слуша. Откако је века није се чуло да ико отвори очи рођеноме слепцу. Кад он не би био од Бога, не би могао ништа чинити.” Бог је дао слепоме не само телесни већ и духовни вид. У духовном смислу он види оно што фарисеји не виде. Они су заправо слепи за дела Божја и остају у тами. Код слепорођеног догодио се целовито оздрављење тела и душе.
Фарисејски је понос повређен. Они који себе сматрају учитељима, поучени су од слепорођеног просјака ко је Христос. Док фарисеји тврде да је Христос грешник и да није од Бога, слепорођени им аргументовано тврди да је то немогуће, с обзиром на чудо које је на њему учинио. Уместо да фарисеји прославе Бога због овога исцелења и да прихвате истину о Христу, они искључују слепорођеног из синагоге. Слепи је прогледао, фарисеји су остали спепи.
На крају долази до врхунца овог догађаја. Христос опет сусреће слепорођеног, објављује му се као Син Божји, заправо Бог, и пита га да ли га и он као таквог верује. Слепорођени пита: „А ко је он, Господе, да у њега верујем?” Христос му рече: „И видео си га и онај који говори с тобом, тај је.” Слепорођени није пре телесним очима видео Христа јер је био слеп. Само је чуо његов глас. Али му Христос каже “видео си га”. Да, слепи је видео духовним очима оно што фарисеји нису – да је онај који му отвори очи без греха и од Бога.
Слепорођени одговара потврдно „Верујем, Господе!” Сада му се у потпуности отварају духовне очи. Он верује да је Христос Господ, дакле Бог. Након што је исповедио своју веру у Христа, “поклону му се”. Овим чином слепорођени је и конкретно исказао Христу част као Богу. Слепорођени исповеда спасоносну веру у Христа.
Нека нам Бог подари духовни вид да можемо препознати дела Божја у нашем животу. Исповедајмо праву и спасоносну веру у Христа као нашег Господа и Бога и поконимо се Њему који нас из таме изведе на светло своје. Амин.
ИПОСТАС - Хришћанско удружење 