Вазнесење Господње, познато и као Спасовдан, један је од најзначајнијих догађаја у хришћанској литургијској години. Он представља врхунац Христовог земаљског дела и прелазак у славу небеску, али истовремено и снажну поруку наде, утехе и позива на мисију. Ова проповед разматра богословско значење Вазнесења кроз светописамске текстове, литургијске молитве и тумачења светих отаца, наглашавајући његову дубоку повезаност са нашим спасењем и будућим животом у заједници са Христом.

Јеванђеље

И док они ово говораху, и сам Исус стаде међу њих, и рече им: „Мир вам!“ А они се уплашише, и будући устрашени, помислише да виде духа. И рече им: „Што сте збуњени? И зашто такве помисли улазе у срца ваша? Видите руке моје и ноге моје, да сам ја главом; опипајте ме и видите; јер дух нема тела и костију као што видите да ја имам.“

И ово рекавши показа им руке и ноге. А док још не вероваху од радости и док се чуђаху, рече им: „Имате ли овде шта за јело?“ А они му дадоше комад рибе печене, и меда у саћу. И узевши једе пред њима. А њима рече: „Ово су речи које сам вам говорио још док сам био с вама, да се мора све испунити што је о мени написано у Закону Мојсејеву и у Пророцима и у Псалмима.“

Тада им отвори ум да разумеју Писма. И рече им: „Тако је писано, и тако је требало да Христос пострада и васкрсне из мртвих трећега дана, и да се у његово име проповеда покајање и опроштење грехова по свим народима, почевши од Јерусалима. А ви сте сведоци овоме.

И ево, ја ћу послати обећање Оца свог на вас; а ви седите у граду Јерусалиму док се не обучете у силу с висине.“ И изведе их напоље до Витаније, и подигавши руке своје благослови их.

И док их он благосиљаше, одступи од њих и узношаше се на небо. А они му се поклонише и вратише се у Јерусалим са радошћу великом, и беху непрестано у храму хвалећи и благосиљајући Бога. Амин! Јеванђеље од Луке, зачало 114 (24,36-53)

Вазнесење Господње

Анамнеза у литургији – Сећање на домострој спасења

У молитви анамнезе односно сећања у литургији Светог Јована Златоустог, литург изговара следеће речи: “Сећајући се дакле ове спасоносне заповести, и свега што се нас ради збило: крста, гроба, тридневног васкрсења, узласка на небеса, седења са десне стране, и другог славног доласка.” Ова нас молитва, подсећа на све што је Господ учинио за наше спасење у прошлости и на Његов славни долазак у будућности. О овим важним истинама размишљамо током литургијске године која нас води кроз историју спасења. Недавно смо размишљали о Христовој смрти, славили Његово победоносно васкрсење, а сада су наше мисли усмерене на Вазнесење Господње.

Четрдесет дана припреме

Од свога Васкрсења до Вазнесења, Христос је боравио са својим ученицима четрдесет дана како би их припремио за време када више неће бити физички с њима. Пред њима је одговоран и захтеван задатак да наставе Христово дело на земљи, ширећи јеванђеље свим народима. За ту, одговорну службу, Христос их је припремао три године. Након Његове смрти на крсту, изгледало је да ученици нису добро схватили Христову месијанску службу. Зато су, након васкрсења Христовог добили “продужну и допунску наставу” од четрдесет дана. Христос борави са својим ученицима, доноси им свој мир, отвара им разум да разумеју Писма, говори им о доласку Светог Духа и оспособљава их за њихову будућу мисију.

Симболика броја четрдесет

Број четрдесет има снажну симболику у Светом Писму. Овај број представља време испитивања, односно тестирања. Четрдесет дана је трајао потоп, Израелци су четрдесет година провели у пустињи пре уласка у обећану земљу, Христос је четрдесет дана провео постећи у пустињи припремајући се постом и молитвом, одупревши се сатанским искушењима, за своју месијанску земаљску службу. За ученике је, како смо већ споменули, ово раздобље од четрдесет дана такође било време тестирања и припреме за време које је пред њима.

Вазнесење – Улазак у Славу

Дошао је тренутак да Господ крене у своју небеску славу. Завршио је своју земаљску мисију. Након што је благословио своје ученике, вазнео се на небо. Два човека у белом, како каже данашње читање из Дела апостолских, рекли су им: “Људи Галилејци, што стојите и гледате на небо? Овај Исус који се од вас вазнесе на небо, тако ће исто доћи као што га видесте да одлази на небо.” (Дела апостолска 1,11). Два човека, заправо су два анђела. Они својим питањем “што стојите?” на одређени начин прекоравају ученике. Они не требају сада да гледају у небо, мислећи да их је Христос напустио. Он ће доћи поново, а они требају да извршавају оно за шта их је Господ припремио и оспособио. У јеванђељу данашњег јутрења (Јеванђеље Марко, 16,9-20), пре него што се вазнео на небо, Христос је својим ученицима упутио речи: “Идите по свему свету и проповедајте јеванђеље сваком створењу” (Марко 16,15). Анђели, као да им говоре: “Шта стојите и гледате? Идитите и радите шта вам је Христос рекао”.

Радосно очекивање Светога Духа

Јеванђеље нам каже да су се ученици поклонили Христу док је узлазио на небо, дакле исказали су му част као Богу. Радосно су се вратили у Јерусалим славећи Бога у Храму и чекајући обећање Христово – силазак Светог Духа. Ученици се овога пута нису осећали напуштени као након Христове смрти на крсту. Сада су научили потребну лекцију. Знају да ово није трајни растанак. Христос ће бити са својим народом до свршетка света. Како каже о. Александар Шмеман, “Црква, дакле, на Вазнесење не празнује одлазак Христов од људи, већ Његово славно узношење на Небо”. Христостос по Светом Духу остаје у својој Цркви и делује по Њој у свету. Црква је Његово тело, пројављење самога Христа међу нама. То сведочимо хришћанским поздравом: Христос је међу нама – и јесте и биће!

Христос – Наш небески Првосвештеник

Христос се вазнео и ушао у нерукотворену Светињу над светињама и као наш Првосвештеник “за нас непрестано савршава ову службу” (Николај Кавасила). Дакле, Господ се вазнео и да би се заложио за нас пред Оцем својим. Он је Јагње Божје које је заклано за нас како би узелео грехе света на себе ( Јован 1,29). Он долази, као Првосвештеник, пред престо свог небеског Оца. Отац прихвата Његову жртву и даје му власт над светом и да суди свету. Свети апостол Павле пише: “Ко ће оптужити изабранике Божје? Бог је онај који их оправдава. Ко ће нас осудити? Христос је онај који умре, па још и васкрсе, који је и с десне стране Богу, који и посредује за нас”. (Римљанима 8, 34). Ево нам радости коју нам доноси Вазнесење. Христос је умро, васкрсао, вазнео се и посредује за нас у небеској слави. Он је Емануило, Бог с нама који нас води ка спасењу. У трајној заједници с Њим, у сигурним смо рукама и у овом и у будућем свету: “Ако је Бог са нама, ко ће против нас?” (Римљанима 8, 31).

Узношење човечанске природе у Славу

Својим Вазнесењем на небо, Христос је, како смо то чули у молитви анамнезе и како исповедамо у Симболу вере, сео са десне стране Бога Оца. Десна страна означава славу Христову коју има од вечности. Том славом Господ ће удостојити и нашу људску природу. Свети Григорије Палама каже да се Господ “вазнео у слави и ушао у нерукотворену Светињу над светињама и сео је са десне стране славе на небесима, чинећи нашу природу сапрестолном и сабожанском”.

Свети Јован Златоусти, са осећањем дивљења, о овоме говори: “Да наше тело треба да седи на небесима и да се удостоји поклоњења анђела, арханђела, Серафима и Херувима, заиста је велика, задивљујућа и чудесна ствар. Размишљајући о томе, често сам запањен и имам узвишене мисли о човечанству, јер видим велику и изобиљу Божју бригу за наше постојање”. Другим речима, као што је Христос након Васкрсења имао прославњено тело, тако ће Господ, након васкрсења мртвих прославити и наша тела, учинивши их нераспадљивима за вечност.

Христов поновни долазак

Вазнесење нам доноси поруку да ће се Христос вратити на земљу. По речима анђела, како је отишао, тако ће се и вратити. Као што је испуњено обећање о Христовом првом доласку, ипуниће се и обећање Његовог другог доласка. Верујемо Христовој речи јер је Христос Истина и Његова реч је истинита. Христов поново долази како би верујуће у Христа повео у небо. Христос својим ученицима говори који је циљ Његовог Вазнесења и повратка на земљу: “И кад одем и приправим вам место, опет ћу доћи, и узећу вас себи да где сам ја, будете и ви” (Јован 14, 3).

О томе говори и Свети Тихон Задонски: “Вазневши се на небо пред [очима] својих светих ученика, Христос је и свим верницима показао пут. Христос Глава се вазнео на небо; Вазнеће се и његови свети чланови, прави хришћани. Пут је људима био затворен, али Христовом смрћу је отворен. У Христовој смрти, ‘завеса храма се раздерала на двоје'(Матеј 27,51), а вернима се отворио пут и улаз у Царство небеско”. (Јеврејима 10,19-20)”.

Спасовдан – Празник cпасења

Својим доласком међу људе, Христос је, како то каже Свети Јефрем Сирин “сишао са неба за нас да нас подигне са земље и одведе на небо“. Зато је празник Вазнесења, празник спасења – спасовдан. Живимо и заједници са Христом да би и наше Вазнесење било дан спасења, коначног и трајног заједништва с Христом. Амин.

Аутор: Др Јасмин Милић

Oстала тумачења недељних јеванђеља види овде.

Ако желите својом донацијом да помогнете раду Удружења Ипостас, то можете да учините уплатом на рачун:

ДИНАРСКИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
Број рачуна: 205000000053018251
Сврха: Донација

ДЕВИЗНИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
IBAN RS35205007080007045523
SWIFT KOBBRSBG