Педесетница, или Духови, празнује се педесет дана након Васкрса и обележава силазак Светога Духа на апостоле. Тиме се испуњава Христово обећање да нас неће оставити саме, већ да ће нам послати Утешитеља. Силаском Духа Светога Црква се рађа и отпочиње њена мисија – сабирање свих народа у јединство. Свети Дух није безлична сила, већ једна од Тројице – Бог, једнак Оцу и Сину. Он делује у Цркви и у срцима верника, преображава, дарује живот, доноси плодове духовног живота: љубав, радост, мир и остале дарове. Педесетница није само прошлост, већ стална реалност живота у Цркви. Верник, ако живи у Духу, већ сада учествује у Царству Божјем.

Јеванђеље:

А у последњи велики дан Празника стајаше Исус и повика говорећи: „Ко је жедан нека дође мени и пије! Који у мене верује, као што Писмо рече, из утробе његове потећи ће реке воде живе.” А ово рече о Духу кога требаше да приме они који верују у име његово, јер Дух Свети још не беше дат, зато што Исус још не беше прослављен. А многи од народа, чувши ту реч, говораху: „Ово је заиста Пророк.” Други говораху: „Ово је Христос.” А једни говораху: „Зар ће Христос доћи из Галилеје? Зар не рече Писмо да ће Христос доћи од семена Давидова и из села Витлејема где беше Давид?” Тако настаде раздор у народу због њега. А неки од њих хтедоше да га ухвате; али нико не метну руку на њега. Дођоше пак слуге првосвештеницима и фарисејима, и они им рекоше: „Зашто га не доведосте?” Слуге одговорише: „Никада човек није тако говорио као овај човек.” Тада им одговорише фарисеји: „Зар сте се и ви преварили?” Верова ли ко у њега од главара или од фарисеја? Него народ овај који не зна Закон, проклет је! Рече им Никодим, који му је долазио ноћу и беше један од њих: „Еда ли Закон наш суди човеку докле га најпре не саслуша и дозна шта чини?” Одговорише му и рекоше: „Да ниси и ти из Галилеје? Испитај и види да пророк из Галилеје не долази.” Исус им опет рече, говорећи: „Ја сам светлост свету; ко иде за мном неће ходити у тами, него ће имати светлост живота.“ Јеванђеље од Јована зачало 27 (7,37-52; 8,12)

Силазак Светога Духа на апостоле

Прошле недеље на празник Светих отаца Првог васељенског сабора, говорили смо о Христовом Божанству. Данас на празник Педесетнице размишљамо о Божанству Светога Духа.

Педесети дан након Васкрса славимо празник Педесетнице, односно Силаска Светога Духа на апостоле. Тада се испунило Христово обећање о доласку Светога Духа а о којем Господ говори и у данашњем јеванђељу: „Ко је жедан нека дође мени и пије! Који у мене верује, као што Писмо рече, из утробе његове потећи ће реке воде живе.” О значењу воде живе, говорили смо у Недељу Самарјанке. Рекли смо да је вода жива симбол Светога Духа који долази да опере, очисти, скине сва наша бремена и све наше мрље. Празник је ово велике радости јер нас по њему Христос уверава да нас није оставио својим вазнесењем на небо. Послао нам је обећаног Утешитеља и по Њему Христос остаје са нама до свршетка века (Матеј 28,20).

Овај је празник познат и као Тројице, Тројичин дан, односно Духови. Назив Тројице говори о епифанији (богојављењу) овога празника. Силазак Светога Духа на апостоле је завршни чин откривења Бога као Оца, Сина и Светога Духа па се из тога разлога данас слави и Света Тројица. Назив Духови је преузет из старословенског односно црквенословенског језика где је то генитив једнине и односи се на Светог Духа, а не множину духова, како то звучи у нашем савременом језику.

Назив Педесетница је преузет  из Старога завета. Педесети дан након Пасхе, Јевреји су славили празник седмица (Левитска 23,15; Исаија 34,22). То је заправо био дан захвалности за жетву која се тих дана завршавала. На овај дан, Јевреји су такође славили проглашење Закона на Синају након изласка из Египта.

Пошто је ово био обавезан ходочаснички празник за све пунолетне Јевреје, многи ходочасници су се нашли у Јерусалиму. У данашњем апостолу (Дела 2,1-11) читамо како “у Јерусалиму борављаху Јудејци, људи побожни из свакога народа који је под небом”. Били су то Јевреји из различитих делова Римског царства. Иако су они говорили арамејским или грчким језиком, говорили су и језицима односно нагласцима простора с којег су долазили. Било је ту и оних који су били прозелити, дакле обраћеници на јудаизам,а који су долазили из других народа. Господ је нашао за сходно да да управо тада излије Светога Духа на апостоле. Свети Дух долази у виду огњених језика, односно свакоме је Дух дао да говори одређени језик (Дела 2, 3-4). Језици којима су апостоли говорили били су разумљиви ходочаснима: „Гле, зар нису сви ови што говоре Галилејци? Па како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили” (Дела 2, 7-8). Свети Дух долази долази да уједини раздељено и да сломи проклетство Вавилона, о чему се пева у кондаку данашњег празника: “Када је Господ сишавши помешао језике, делио је народе, а када је делио огњене језике, све је позвао у јединство и да сложно славимо Најсветијег Духа“.

Зато се силазак Светога Духа на апостоле сматра и рођењем Цркве. Као што је проглашењем Закона на Синају Бог успоставио савез са Израелом, тако се и силаском Светога Духа на апостоле успоставља савез са новим народом односно Црквом, која окупља различите народе и језике. Овога дана испунило се и старозаветно обећање дато по пророку Јоилу: “И после тога ћу излити Духа Својега на свако тело, и прорицаће синови ваши и кћери ваше, старци ће ваши сањати сне, младићи ће ваши видети утваре. И на слуге ћу и на слушкиње у оне дане излити Духа Својега. И учинићу чудеса на небу и на земљи, крв и огањ и пушење дима. Сунце ће се претворити у таму и месец у крв пре него што дође велики и страшни дан Господњи. И сваки који призове име Господње, спашће се, јер ће на гори Сион и у Јерусалиму бити спасење, као што је рекао Господ, и у остатку који позове Господ” (Јоил 2, 28-32; 3, 1-4)

Ко је Свети Дух? Да ли је Он особа или само сила Божја? Да ли је један од нераздељиве Тројице или назив за једног Бога? Ова су се питања постављала у самим почецима Цркве. Појављивале су се различите јереси на које је Црква реаговала правоверним одговором. Јеретик Савелије, у трећем веку, учио је да је Бог једна личност са три маске, односно да се Бог манифестује као Отац, као Син и као Свети Дух, али да се не ради о три личности већ само једној. Јеретик Арије у четвртом веку учио је да један Бог, Отац, а да су Син и Свети Дух створења. Јеретик Македоније, у четвртом век сматрао је да је Свети Дух створен од Сина. Сва та учења су у мањој или већој мери присутна и у појединим данашњим сектама. Унитаристи и Јеховини сведоци заступају Аријево учење о Христу. Јеховини сведоци сматрају да је Свети Дух само назив за Божју силу. Као реакција на ране јереси о Светом Духу, Други васељенски сабор, 381. године допунио је Никејски Симбол вере: “И у Духа Светога, Господа, Животворнога, Који од Оца исходи, Који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави, Који је говорио кроз пророке”.

Дакле, у Никејско-цариградском Сиболу вере исповедамо да је Свети Дух истинити Бог, једнак Оцу и Сину. То веровање темељено је на учењу Светог Писма. Већ на почетку, у Постанку 1, 2, говори се о Духу Божијем који „лебди над водама“. Овај извештај је веома важан за даље разумевање деловања Светог Духа. Он учествује у стварању и ствара ред из хаоса. И данас он ствара нове личности у Христу и уноси хармонију и ред у хаотичне животе. Он је дакле активна личност а не нека безлична сила.

У Старом завету Свети Дух је деловао на различите начине. Он је инспирисао људе да запишу Божје откривење – Свето Писмо (2 Тимотеју 3, 16). Он је Божјим слугама дао снагу да буду верни и постојани и да воде Божји народ (Судије 6, 35), да познају и проповедају јединог Бога (Исаија 61,1-2), а Самсону даје и физичку снагу (Судије 15,14). ). Веселеилу је развио дарове и способности, да изводи уметничке радове у Шатору састанка (Излазак 31, 3-5). Деловање Светога Духа је посебно видљиво код пророка, као што су Илија и Јелисеј.

Свето Писмо нам открива да је Свети Дух личност, али не било која личност. Свети Дух је божанска личност, дакле Бог. Свето Писмо објављује Светог Духа као личност која има атрибуте Божанства. Свети Дух је свезнајући. (1 Коринћанима 2, 11). Он је свуда присутан. Он истовремено обитава у срцима свих верника (Јован 14,17). Он је свемоћан (Захарија 4, 6). Он је творац (Јов 33, 4). Дух Свети је истина (1 Јованова 5, 6).

Свети Дух је трећа божанска личност. У Матеју 28, 18 помиње се и изједначава заједно са Оцем и Сином. У 2 Коринћанима 13, 13 Павле изриче благослов у име Оца и Сина и Светога Духа. Христос говори о другом Утешитељу који наставља Његову службу (Јован 16,7). У Јовану 14, 5-26 говори се о све три личности Тројице, а на посебан начин о улози Светога Духа након Христовог физичког одласка са ове земље: “И ја ћу умолити Оца, и даће вам другог Утјешитеља да пребива с вама вавијек, Духа Истине, кога свет не може примити, јер га не види, нити га познаје; а ви га познајете, јер са вама пребива, и у вама ће бити. Нећу вас оставити сиротне; доћи ћу к вама”. (Јован 14, 16-18).

Свети Дух чини Цркву живим организмом. Све што се у цркви догађа, догађа се деловањем, односно благодаћу Светога Духа. Свака је литургија изливање Светога Духа на сабрани верни народ. Свете тајне преображавају верујуће по благодати Светога Духа. Свети Дух вечно пребива у Цркви, чува је и брани. Зато је она ступ и тврђава истине која је опстала до данашњега дана и поред свих искушења, невоља и прогонстава.

Свети Дух је присутан не само у Цркви као заједници Божјег народа, већ и у сваком хришћанину. У Источној цркви, већ при крштењу, врши се и света тајна миропомазања. Свештеник помазује делове тела новокрштенога освећеним миром, чиме му се даје печат дара Светога Духа, за узрастање и јачање у духовном животу. Само по Светом Духу можемо имати праву заједницу са Христом. Свети Јован Златоусти у својој проповеди на Духове каже: “Када код вас не би било Духа Светога, онда ми верни не би могли Исуса називати Господом, јер је написано: И нико не може рећи: ‘Исус је Господ, осим Духом Светим’ (1 Коринћанима 13, 3). Када код вас не би било Духа Светога не би се могли молити Богу пошто говоримо: ‘Оче наш који си на небесима’. Као што не би могли Христа да називамо својим Господом, тако ни Бога не би могли да називамо својим Оцем. А како је то познато? Сам апостол говори: ‘А пошто сте синови, посла Бог Духа Сина својега у срца ваша, који виче: Ава, Оче’(Галатима. 4, 6)”. 

Хришћански верник се препознаје по плодовима које у њему производи Свети Дух. А плод Светога Духа је “љубав, радост, мир, дуготрпљење, честитост, доброта, вера, кротост, уздржљивост; против оваквих ствари нема закона”. (Галаћанима 5, 22-23). Да би се ови плодови развијали у нашем духовном животу, потребно је да будемо у заједници са Светим Духом. Отац нам даје љубав, по Христу добијамо благодат, а по Светом Духу развијамо заједницу с Оцем, Сином и Светим Духом (2 Коринћанима 13,13). Зато је литургијска молитва Царе небески (Царју небесни), и свакодневна молитва сваког хришћанина: “Царе небески, Утешитељу, Душе Истине, који си свуда присутан и све испуњаваш, Ризнице добара и Даваоче живота, дођи и усели се у нас и очисти нас од сваке нечистоте и спаси, Благи, душе наше”. Када се Свети Дух усели у нас, он нас води ка покајању. Покајање чини наше душе очишћенима. Хришћанин у снази Светога Духа, који је ризница добара и даваоц живота, живи плодоносним животом. Наведени плодови Светога Духа су јасан показатељ живота у Христу. Свети апостол Павле каже: “Ако пак неко нема Духа Христова, он није његов” (Римљанима 8,9). А ко има Светога Духа “они су синови Божји” (Римљанима 8, 14). У данашњем јеванђељу Христос каже: “Ја сам светлост свету; ко иде за мном неће ходити у тами, него ће имати светлост живота.“ А Свети апостол Павле каже: “Владајте се као деца светлости: Јер плод Духа је у свакој доброти, праведности и истини” (Ефежанима 5, 8-9). Бити дакле Христов значи бити испуњен Светим Духом а видиљиви знаци те испуњености су плодови Светог Духа.

Педесетница није само прослава догађаја од пре 2000 година. Она је и данас стварност Цркве и верујућих у Христа. Ако смо Христови, десила нам се и дешава се Педесетница. Протојереј Александар Шмеман каже: “Живот Цркве је вечна Педесетница, вечни долазак Светога Духа, и зато ‘Ко је жедан нека дође и пије!’ (Јован 7,37)“. Свети Дух је наш Утешитељ и чувар на путу до коначног циља – Царства Божјег. Нека нам Бог помогне да, вођени Светим Духом, устрајемо на томе путу. Амин.

Аутор: Др Јасмин Милић

Oстала тумачења недељних јеванђеља види овде.

Наручите још данас књигу Великопосне и пасхалне проповеди. Наруџбе на е-маил: udruzenjeipostas@gmail.com

Ако желите својом донацијом да помогнете раду Удружења Ипостас, то можете да учините уплатом на рачун:

ДИНАРСКИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
Број рачуна: 205000000053018251
Сврха: Донација

ДЕВИЗНИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
IBAN RS35205007080007045523
SWIFT KOBBRSBG