Недеља свих светих нам говори: ко су свети, зашто смо сви позвани на светост, и како живети достојно Христа у свету који се често противи вери.

Јеванђеље:

Рече Господ својим ученицима: Сваки који призна Мене пред људима, признаћу и Ја њега пред Оцем својим који је на небесима. А ко се одрекне Мене пред људима, одрећи ћу се и Ја њега пред Оцем својим који је на небесима. Који љуби оца или матер већма него Мене, није Мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него Мене, није Мене достојан. И који не узме крст свој и не пође за Мном, није Мене достојан.

Тада одговори Петар и рече Му: Ето, ми смо оставили све и за Тобом пошли; шта ће, дакле, нама бити? А Исус им рече: Заиста вам кажем да ћете ви који пођосте за Мном, у новом животу, када седне Син Човечји на престо славе своје, сести и сâми на дванаест престола и судити над дванаест племена Израиљевих. И сваки који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу или земљу Имена мога ради, примиће сто пута онолико, и наследиће живот вечни. Али ће многи први бити последњи и последњи први. Јеванђеље од Матеја (зачало 38) 10,32-33,37-38; 19,27-30)

Прва недеља по Духовима: Недеља свих светих

На празник Свих светих Црква помиње све оне, знане и незнане мушкарце и жене, децу и старце који су устрајали на путу Господњем и приспели у Царство Божје. Сви они су нам пример богоугодног живота. Њихов и наш циљ је исти – Царство небеско. У посланици Јеврејима читамо: „Зато и ми, имајући око себе толики облак сведока, одбацимо свако бреме и грех који нас лако заводи, и са стрпљењем хитајмо у подвиг који нам предстоји“ (Јеврејима 12,1). Свети апостол Петар нас подсећа на то да смо сви на светост позвани: „Него по Светоме који вас је позвао, будите и сâми свети у свему живљењу, јер је написано: Будите свети, јер сам Ја свет“ (1 Петрова 1,15-16). Зато, данашњи празник није само сећање на све светитеље који су нам као такви познати и које је Црква уврстила у литургијски календар, као и на оне чија је светост само Богу позната, већ је овај празник позив и свима нама да живимо светим и богоугодним животом. Ово је празник светих небеске и земаљске Цркве.

Прошле недеље смо прославили празник Педесетнице, односно Силаска Светога Духа на апостоле. Казали смо да је Свети Дух присутан у Цркви, али и у сваком хришћанину као појединцу. Свети Дух чини хришћанина плодоносним. Свети Дух чини хришћанина светим. Можда не можемо достигнути степен светости мученика и других светитеља који су се као такви удостојили да их Црква препозна као светитеље. Међутим, то нас не ослобађа дужности да будемо свети као што је свети Господ (Преподобни Јустин Ћелијски). То не значи да у потпуности можемо постати свети попут Христа, већ да нам Христос треба да буде мера светог живота, како каже Кирил Александријски: „Христос је исходиште светости за нас, а не за Себе, да би тако од Њега и у Њему, Првом Примаоцу првине освећења, благодат освећења прелазила на сав род наш“. Тежити ка светом животу обавеза је сваког хришћанина.

Свети Филарет Московски каже: „Ако живите без старања и без наде да будете свети, значи да живите не по Светоме који вас је позвао, не одговарате достојанству позваних од Бога и синова завета Божјег – ви сте хришћани по имену, а не по суштини. До чега доводи такав живот, може се видети из друге апостолске изреке: ‘Старајте се да имате мир са свима и светост, без које нико неће видети Господа’ (Јевр. 12,14). Јасније: имајте мир са свима, имајте светост, јер без мира и светости нико неће видети Господа, односно неће достићи вечно блаженство. Дакле, ако безбрижно и немарно мислимо да не треба да будемо свети, сâми себи пишемо пресуду да не видимо Господа, да будемо туђи вечном блаженству.“

Христове речи које смо данас чули, упућене његовим ученицима, упућене су и свима нама који тежимо да будемо у нераскидивој заједници са Христом, сада и у вечности. Оне нас упућују на пут светости.

Христос нас прво позива да Га признамо, односно да Га исповедамо пред људима. Наша вера не може бити сакривена. Није довољно да само својим речима тврдимо да смо хришћани, већ се треба владати „као деца светлости“ (Ефесцима 5,8). Ако живимо у Христу, наша дела ће исповедати нашу веру, јер је вера без дела мртва, како каже апостол Јаков (Јаков 2,20). Преподобни Јустин Ћелијски каже: „Практикујући Христове врлине човек се постепено охристоличује, постепено обнавља и обесмрћује, јер сваком врлином он помало васкрсава себе из смрти у бесмртност, док сав не утоне у Живот вечни који је сакривен са Христом у Богу (Кол 3, 3).“

У данашњем јеванђељу Христос три пута понавља придев достојан: Који љуби оца или матер већма него Мене, није Мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него Мене, није Мене достојан. И који не узме крст свој и не пође за мном, није Мене достојан.

Када у овом контексту посматрамо појам достојан, он се разликује од онога када говоримо о људском достојанству. Свако људско биће има достојанство Божје сазданости и неотуђиво право на достојанствен живот. У том светлу, врло јасно и гласно као следбеници Христа, који живот даје и који за Себе каже да је Живот, треба да се залажемо и штитимо људски живот од зачећа до природне смрти.

Међутим, овде Христос не говори о достојанству које имамо тиме што смо саздани по лику Божјем, већ о томе да ми сâми треба да се трудимо како бисмо били достојни Христа и постајали што христоподобнији. У грчком оригиналу данашњег јеванђеља стоји придев аксиос за достојан, који долази од глагола аго, а што значи водити, узети односно носити терет. Ово значење се посебно види у исказу о ношењу крста.

Својом изјавом; Који љуби оца или матер већма него Мене, није Мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него Мене, није Мене достојан, Христос не доводи у питање поштовање и љубав према нашим најмилијима. Наравно, ако смо хришћани и ако нам је заиста стало до тога да живимо по вољи Божјој, волећемо своје најближе. То је Христова заповест: „Љуби ближњега свога као самога себе“ (Матеј 22,39). Христос чак тражи да волимо и своје непријатеље (Лука 6,35), што је веома тежак захтев за све нас.

Међутим, постоји неизмерна љубав и оданост којој сваку љубав морамо потчинити, а то је љубав према Христу. Христос не тражи мржњу, већ оданост. Када је љубав према Христу у сукобу са оданошћу породици или било коме другом, лојалност и љубав према Христу увек треба да имају предност.

Треба да будемо достојни Христа, а то значи да у свакој ситуацији, и у односу према свима и свему, својим речима, поступцима, погледом на свет, ставовима увек показујемо своју верност Христу и његовој Речи. Верност Христу, односно љубав према Христу, не сме бити условљена нашим односом према члановима наше породице или нашим односом према другим људима. Многи су искусили непријатељство својих најближих када су пошли за Христом. Многи су били одбачени од сопствених чланова породице, пријатеља или заједнице, па ипак, нису престали да воле Христа изнад свега, нити су престали да воле оне који су их одбацили. Само је њихова љубав према Христу била изнад свега. Христос је рекао: „Иштите најпре Царство Божје, и правду његову, и ово ће вам се све додати” (Матеј 6,33).Блажени Августин је казао: „Ако је Бог на првом месту, све остало је на свом месту“.

Међутим, има и оних који због осуде или чланова породице или друштва показују мање љубави према Христу. Спремни су да жртвују верност Христу само да би их други прихватили. Такви воле себе и однос других према њима више него Христа. Христос за такве каже да Га нису достојни. Нису се довољно трудили, нису преузели на се бреме ругања, осуде или подсмеха. Нису преузели на себе свој крст као што је то Христос учинио за нас.

Хришћанин треба да буде свестан да ће у свету у коме се налази често наилазити на противљење. Међутим, ако истрајемо у нашој оданости Христу, односно љубави према Њему и његовој Речи, свет неће увек бити љубазан према нама. Хришћани који неустрашиво стоје на страни Божје речи и којима је оданост Христу изнад свега, савест су овога света. Као такви, они су често камен спотицања за оне који одбацују Христа. Зато ће бити оних који ће нас мрзети и који ће нам се отворено супротставити. Биће оних који ће нам се ругати, срамотити нас јавно, а многи ће доживети и прогон Христа ради. Нажалост, и данас многи хришћани плаћају највишу цену своје верности Христу. Док се у слободном свету многи стиде да јавно посведоче да су хришћани, у појединим крајевима света наша браћа и сестре својим животом плаћају цену исповедања Христа.

Живети у Христу, живети достојно Христа јесте пут нашег освећења. А то хришћанин постиже само унутар Цркве, јер „човекова светост је незамислива ван Тела Христова које је Црква (види Еф. 1, 22–23). Светост извире из Личности Јединога Светога. Она је човеково учешће у светости Божјој унутар ‘заједнице светих’, као што се објављује када свештеник на божанској Литургији узглашава: ‘Светиње светима!’ и када верни на то одговарају речима: ‘Један је Свети, један Господ, Исус Христос, на славу Бога Оца! Амин’ (Окружна посланица Светог и Великог сабора Православне цркве, Крит 2016).

На крају, рецимо да о нашој достојности суди Христос на основу наше љубави према Њему, а не ми сами о себи на основу неког нашег субјективног осећања о нашој светости. Овај осећај наше вредности може довести до духовно нездраве самоправедности. Треба да се осећамо недостојно пред Богом, али опет не у некој лажној скромности, која може бити и духовна гордост, односно прелест. Ако заиста видимо шта је Бог учинио и чини свакодневно за нас, ако заиста погледамо себе у односу на светост Божју, и ми ћемо, попут римског капетана, рећи: „Господе, нисам достојан…“.

Није на нама да меримо колико смо ми или неко други достојни Христа, него да волимо Христа изнад свих и изнад свега. А Христос је тај који ће нас препознати као достојне Себе на основу наше љубави према Њему. Амин.

Аутор: др Јасмин Милић

Oстала тумачења недељних јеванђеља види овде.

Наручите још данас књигу Великопосне и пасхалне проповеди. Наруџбе на е-маил: udruzenjeipostas@gmail.com

Ако желите својом донацијом да помогнете раду Удружења Ипостас, то можете да учините уплатом на рачун:

ДИНАРСКИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
Број рачуна: 205000000053018251
Сврха: Донација

ДЕВИЗНИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
IBAN RS35205007080007045523
SWIFT KOBBRSBG