Светиљка телу је око. Ако, дакле, око твоје буде здраво, све ће тело твоје светло бити. Ако ли око твоје кварно буде, све ће тело твоје тамно бити. Ако је, дакле, светлост која је у теби тама, колика је тек тама! Нико не може два господара служити; јер или ће једнога мрзити, а другога љубити; или ће се једнога држати, а другога презирати. Не можете служити Богу и мамону. Зато вам кажем: „Не брините се душом својом, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни телом својим, у шта ћете се оденути. Није ли душа претежнија од хране, и тело од одела? Погледајте на птице небеске како не сeју, нити жању, ни сабирају у житнице; па Отац ваш небески храни их. Нисте ли ви много претежнији од њих? А ко од вас бринући се може придодати расту своме лакат један? И за одело што се бринете? Погледајте на кринове у пољу како расту; не труде се нити преду. Али ја вам кажем да се ни Соломон у свој слави својој не одену као један од њих. Па када траву у пољу, која данас јесте а сутра се у пећ баца, Бог тако одева; а камоли вас, маловерни?” Не брините се, дакле, говорећи: „Шта ћемо јести, или шта ћемо пити, или чиме ћемо се оденути?” Јер све ово незнабошци ишту; а зна и Отац ваш небески да вама треба све ово. Него иштите најпре Царство Божије и правду његову, и ово ће вам се све додати. Свето Јеванђеље од Матеја, зачало 18 (6,22-33)

Трећа недеља по Духовима: “Не брините се”

Христове речи које су пред нама, део су Његове “Проповеди на гори” која је записана од 5 до 7 главе Јеванђеља од Матеја. Ова проповед садржи неколико важних тема о духовном животу. Христос говори шта очекује од оних који теже да буду Његови ученици. На одређени начин поставља стандарде јеванђелског живота.

Данашње јеванђеље започиње говором о оку као светиљки тела. Све што наше тело чини у великој је мери зависно о нашој способности да видимо. Вид нам је потребан да ходамо, да возимо, да обављамо кућанске послове, своје обавезе на послу као и за све друге активности, односно да опажамо свет око себе. Свети владика Николај Велимировић о овоме говори следеће: „Очи су вођ телу; докле тај вођ зорко ходи напред, тело се правилно креће и не тумара ван пута: ноге иду како треба, руке раде како треба, и сваки орган тела врши своју улогу како треба. Но ако вођ западне у таму, у какву ли тек таму запада вођени! Ако се очи угасе и престану светлити телу, какву безумну гомилу таме тек представља тело! Тада се за тело затварају сви путеви: ноге или не иду никако или иду куда не треба; руке или не раде никако или раде како не треба; и сваки орган тела врши своју улогу како не треба… Без очију тело човечје уистини постаје права правцата тамница“. Наравно, слепа особа може да развије неке друге способности којима ће на одређени начин да надокнади свој недостатак вида, али у коначници је чињеница да онај који види живи у светлу, а онај који не види, живи у тами, како смо чули у данашњем јеванђељу: “Ако, дакле, око твоје буде здраво, све ће тело твоје светло бити. Ако ли око твоје кварно буде, све ће тело твоје тамно бити“.

Христос, говорећи сликовито о телесном виду, упућује нам поруку о важности духовног вида. Као што нам телесни вид омогућава да видимо светлост, да препознамо прави пут до свога циља, тако нам и духовни вид, ако је здрав, омогућава да живимо у Христовој светлости, да идемо правим и сигурним путем ка нашем вечном циљу. Ако је наш духовни вид покварен, и поред здравих телесних очију, живећемо заправо у тами. Нећемо видети пут који је пред нама и нећемо сигурно стићи до циља. Ако смо духовно слепи, тада заправо немамо ни циљ ни сврху живота, јер не опажамо на исправан начин свет око себе.

Теофан Затворник сматра да је духовно око заправо наш ум који делује на сво устројство душе. И Свети Јован Златоусти сматра да је око, односно духовни вид, наш ум: „Оно што око значи телу, то значи и ум души“. Када говоримо уму, заправо говоримо о нашој тежњи да служимо Богу. Псалмопевац каже: “Отвори очи моје, да бих видео чудеса закона твојега” (Пс. 119,18). Чиме испуњавамо наш ум, односно за чиме тежимо, то ће одређивати наш целокупни живот, наш говор, наше понашање, наше односе с другим људима, и што је најважније, наш однос са Богом. Ако је наш ум заузет тежњом да служимо Богу, тада ће наш духовни вид бити здрав и наш духовни човек ће бити испуњен Христовом светлошћу. Тада смо на правом путу. О томе Свети Јован Златоусти говори: „За онога ко све своје мисли усмерава ка Богу, с правом се може рећи да му је око светло, а према томе и његово срце неокаљано светским осећањима; али онај ко има све своје мисли покварене телесним жељама, несумњиво је обавијен тамом.”

Онај ко тежи да служи Богу, који својим умом љуби Бога изнад свега, тај служи само једном Господару – Богу. А онај који служи Богу, не може да служи у исто време и мамону. Мамон долази од арамејске речи мамона и значи власништво односно материјално богатство. Или смо слуге Божје, или смо слуге односно робови мамона. Оданост према Богу мора бити неподељена. Тиме Христос не говори да је грех бити богат већ да је грех робовати богатству. Робовање богатству је идолопоклонство јер је за разлику од Бога, који је Створитељ, богатство, односно све што поседујемо само створење. Када робујемо нашем власништву тада оно поседује нас а не ми њега. Тада смо робови и зависници пролазног и пропадљивог. Псалмопевац каже: “Кад расте богатство, не дајте да вам срце прионе за њ.” (Пс. 62,10). Тумачећи ове Христове речи, Свети Јован Златоусти каже: „Христос говори: богатство није штетно за вас само зато што против вас наоружава разбојнике и потпуно помрачује ваш ум; оно је штетно пре свега зато што вас чини заробљеницима бездушног богатства, удаљује вас од служења Богу и штети вам тако што вас чини слугама ономе чиме ви треба да владате… А како су онда Авраам и Јов угодили Богу, питаш се ти? Немој ми помињати богате, већ оне који су робовали богатству. Јов је био богат, али није служио мамону; имао је богатство и владао њиме, био је његов господар, а не његов роб. Јов се користио богатством као управитељ туђег имања, не само да није крао туђе, већ је и своју имовину давао онима који нису имали“.

Они чије су духовне очи затворене, који живе у духовној тами и који робују своме богатству, заправо су страху за своју будућност. Њихови су кораци несигурни. Колико год да имају, није им доста. Зато Христос своје ученике позива да се не оптерећују непотребном бригом односно забринутошћу за свој живот. Многи због константног страха од будућности пропуштају садашњост. Често можемо чути од људи који су били фокусирани само на гомилање материјалног богатства, како жале за многим пропуштеним стварима у животу.

Ове Христове речи не треба схватити олако, у смислу да Он подстиче нерад, лењост и здраву бригу за насушне потребе. Христос не говори против рада и напора, јер и птице небеске морају да уложе пуно напора и снаге да пронађу храну. Христос не забрањује рад већ забринутост због тога “шта ћете јести, или шта ћете пити; ни телом својим, у шта ћете се оденути“. Христос даје нагласак на јелу, пићу и одећи јер су то насушне потребе.

На три места у 6 глави јеванђеља по Матеју Христос понавља не брините се (25, 31, 34). „Не брините се душом својом..” заправо значи, “Не брините се тескобно”, односно “Немојте стрепити”. На то нас подсећа и Свети апостол Павле: “Не брините се ни за што…” (Фил. 4.6). Христос јасно каже да тескобном бригом не можемо ништа да променимо: “А ко од вас бринући се може придодати расту своме лакат један?“. Тескобна брига заправо ће да наштети нашем не само духовном већ и менталном здрављу. Онај који има здрав духовни вид, он зна да је Бог створио наш живот и да Га одржава. Ако смо у заједници са Њим и ако се одговорно односимо према нашем животу, што укључује и наш рад за “хлеб насушни”, тада нас Бог неће оставити ни гладне ни жедне ни голе. Ако се Бог брине за птице небеске и цвеће у пољу, још више ће се бринути за нас. Претерана забринутост која доводи до тескобе, анксиозности и дубоког немира у нашим душама је недостатак вере:. “Па када траву у пољу, која данас јесте а сутра се у пећ баца, Бог тако одева; а камоли вас, маловерни?. Право значење вере у Бога јесте поверење у Њега. Можда ми верујемо у Бога, али је право питање да ли му верујемо? Ако му верујемо, тада ћемо имати поверење у Њега и за нашу садашњост и за нашу будућност.

Међутим, Христос овде наглашава да постоји нешто пуно важније чак и од ових насушних људских потреба. То је наша душа. Наше тело је пролазно, наше потребе за храном, пићем и одећом ће једном престати. Али наша душа остаје за вечност. Зато је потребно да њу исправно хранимо, односно да сабирамо благо на небу, о чему Христос говори у стиховима који предходе данашњем јеванђељу: “Не сабирајте себи блага на земљи, где мољац и рђа квари, и где лопови поткопавају и краду; Него сабирајте себи блага на небу, где ни мољац и рђа не квари, и где лопови не поткопавају и не краду. Јер где је благо ваше, онде ће бити и срце ваше” (Мт. 6, 19-21). Та брига за небеско благо, која нам треба бити примарна, донеће нам мир и сигурност када су у питању пролазне потребе за које Христос каже да “зна и Отац ваш небески да вама треба све ово.” Зато је важно да Бога ставимо на прво место: “Него иштите најпре Царство Божје и правду његову, и ово ће вам се све додати”, каже Господ. Тражење најпре Царства небеског значи тежити за вршењем Божје воље у нашем животу. То молимо и на почетку Молитве Господње. Прво молимо “да буде воља Твоја” а затим “хлеб наш насушни дај нам данас”. Јер, како каже Господ: “Каква је корист човеку ако задобије сав свет а души својој науди?” (Мк. 8, 36).

Када имамо Бога, имамо право непролазно богатство. На то упућује и наша реч богат – дакле богат је онај који има Бога. А када имамо Бога имамо све што нам је потребно за вечност, и када верујемо Богу и извршавамо Његову вољу, имамо све што нам је потребно за овоземаљски живот. Амин.

Аутор: др Јасмин Милић

Oстала тумачења недељних јеванђеља види овде.

Наручите још данас књигу Великопосне и пасхалне проповеди као и књигу Реч у времену спасења. Наруџбе на е-маил: udruzenjeipostas@gmail.com

Ако желите својом донацијом да помогнете раду Удружења Ипостас, то можете да учините уплатом на рачун:

ДИНАРСКИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
Број рачуна: 205000000053018251
Сврха: Донација

ДЕВИЗНИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
IBAN RS35205007080007045523
SWIFT KOBBRSBG