А кад дође Исус на ону страну у земљу гергесинску, сретоше га два бесомучника, излазећи из гробова, тако опака да не могаше нико проћи путем оним. И, гле, повикаше говорећи: „Шта хоћеш од нас, Исусе, Сине Божји? Зар си дошао амо пре времена да нас мучиш?“ А далеко од њих пасијаше велико крдо свиња. И демони га мољаху говорећи: „Ако нас изгониш, дозволи нам да идемо у крдо свиња.“ И рече им: „Идите“. И они изишавши отидоше у крдо свиња. И, гле, навали све крдо свиња са брега у море, и утопише се у води. А свињари побегоше; и дошавши у град, казаше све, и за бесомучнике. И, гле, сав град изиђе у сусрет Исусу; и видевши Га, молише да оде из њиховог краја. И ушавши у лађу, пређе и дође у свој град.

Јеванђеље по Матеју, зачало 28. (8,28-34; 9,1)

Пета недеља по Духовима: Христос исцељује бесомучнике

Христос је дошао у земљу гергесинску, која се налазила на источној страни Галилејског језера. Овај крај је био настањен углавном паганским становништвом. Као и у многим другим случајевима, и овај пут Христос показује да Му је стало до сваког човека и да је дошао да донесе Јеванђеље свима, без обзира на то да ли су Јевреји или пагани, односно незнабошци.

Христос није само проповедао, већ је чинио и многа дела која су потврђивала његову Божанску природу. Христос је исцељивао, васкрсавао мртве и чинио многа друга чуда која не би могао да учини ако није Бог. Између осталог, Христос је ослобађао бесомучне, односно опседнуте од Сатане. Док разматрамо чудо о којем нам говори данашње јеванђеље, важно је разумети да је ђаво, односно Сатана стваран и да је веома заинтересован за човека.

Једна од ђаволских тактика је да човека увери у то како он, дакле ђаво заправо не постоји. Нажалост, и многи хришћани упадну у ову замку. Ако не верујемо да ђаво постоји, не верујемо ни да може да нам науди. А тада смо лак плен за ђаволско освајање, односно запоседање нашег бића. Иако ђаво често успева да свакога од нас превари и да понекад завлада одређеним аспектом нашег живота, крајњи му је циљ да човек постане потпуно његов. Треба, наравно, разликовати ђаволска искушења, и наше повремене падове под тим искушењима, од потпуне опседнутости. Човек који је искушаван од ђавола, па и када повремено падне, има потребу за покајањем и тражи од Бога заштиту од ђаволских напада. Међутим,  када је човек потпуно опседнут, он више не влада својим поступцима и нема никакву потребу за покајањем. То се, како су свети Оци говорили, не догађа преко ноћи. То је крајња фаза у ђаволском процесу у којем он покушава да потпуно завлада човеком. Зато је важно да се на време одупремо ђаволским искушењима. Свети апостол Јаков каже: „Покорите се, дакле, Богу, а успротивите се ђаволу, и побећи ће од вас“ (Јак. 4,7). Најснажнија заштита против ђавола јесте покоравање Богу.

Назив бесомучник који налазимо у данашњем јеванђељу за опседнуте, означава човека који је мучен бесовима. Бесови су заправо други назив за нечисте духове, демоне. Одатле долази и наша реч бес или бесан. Бес доводи до лудила, махнитог, односно безумног понашања. Захваћен бесом, човек се тешко контролише, изван себе је, што значи да неко други контролише његовим поступцима. Можемо слободно рећи да је човек у тренуцима неконтролисаног беса пао у ђаволско искушење. То не значи да је у потпуности под контролом ђавола, али ако се бес непрестано понавља и ако човек има све мање контроле над собом, треба да потражи духовну помоћ.

Реч опседнутост, коју у овој проповеди користимо, значи да је ђаво опсео, односно у потпуности овладао човеком и да контролише његове поступке, одлуке, говор, дакле сав његов живот. Опседнути човек је у ђаволском поседу. Он више нема снаге да се сâм бори против ђавола, јер је од њега потпуно савладан. Једини који може ослободити опседнутог јесте Онај који је изнад ђавола, а то је сâм Бог. Када Христос ослобађа људе од ђавола, пројављује се као Бог.

Јеванђељско зачало које смо прочитали, записано нам је у Марковом (5,1-17( и Лукином јеванђељу (8,26-39). Марко и Лука помињу само једног опседнутог, односно бесомучног, док Матеј помиње двојицу. Нећемо се овде бавити разликама које налазимо у запису овога догађаја у појединим јеванђељима. Треба да разумемо да је Нови завет прво настао као предање и да су јеванђелисти касније, на темељу усменог предања, записивали одређене догађаје. Оно што је ове важно јесте нагласак на Христу који има власт над ђаволом, односно демонима.

Два опседнута човека, која су живела у гробовима, викала су Христу:„Шта хоћеш од нас, Исусе, Сине Божји? Зар си дошао амо пре времена да нас мучиш?“ Оно што је важно да приметимо јесте да су из ове двојице заправо говорили демони, односно зли духови, пали анђели који су у служби Сатане. Они контролишу говор људи који су у њиховом поседу. Ђаво итекако жели да завлада нашим говором. Да ли наш језик прославља Бога или служи ђаволу? Шта је садржина нашег говора? Ако је то проклињање, псовка, оговарање, богохуљење, клеветање и вређање ближњих, тада својим језиком заправо служимо ђаволу. Ако то на време не уочимо, ђаво ће све више и више опседати наш језик и на крају ће заправо он говорити кроз нас. Зато је важно да се, заједно са псалмопевцем, свакодневно молимо: „Постави, Господе, стражу устима мојим, и двер ограде око усана мојих“ (Пс. 140,3).

Демони знају ко је Христос, да је Он „Син Божји“. Овим називом они исповедају Христово Божанство. Није довољно само да верујемо у Бога, јер и „ђаволи верују и дрхте“ (Јак. 2,19). Наша вера мора бити пропраћена делима, односно мора бити вера Богу, поверење у Њега. Ови демони знају да им је Христос највећи непријатељ и да их једино Он може отерати из човека кога су потпуно запосели. Демони такође знају и своју коначну судбину која ће их снаћи на дан Страшног суда. Њихов је крај у паклу, где ће најзад бити потпуно савладани и везани. Зато питају Христа: „Зар си дошао амо пре времена да нас мучиш?“

Њихова садашња мука се састоји у томе што у присуству Спаситеља не могу више да муче људе. Тамо где је Христос, ђаво је поражен и нема никакву моћ. Зато се Сатана свим силама труди да човека одвоји од Бога. Нажалост, живимо у друштву које се све више удаљава од Бога, које одбацује Бога и вредности које су нам дате од Њега за наше добро и за квалитетан однос са Богом и са ближњима. Као резултат таквог удаљавања од Бога, односно одбацивања Бога, све више видимо како ђаво контролише појединце и друштво, како намеће своје „вредности“ и како човека води у тоталну пропаст. Зато је важно да будемо у заједници са Христом, јер нам је у овоме свету, који се све више ставља под контролу злих сила, Он једина заштита. Када кажемо да смо у заједници са Христом, то подразумева да смо део заједнице његовог Тела – Цркве, у којој налазимо сва потребна средства за заштиту од нечистих сила. Свако наше удаљавање од Цркве јесте удаљавање и од Христа. Попут овце која се одваја од стада, и ми постајемо лака мета грабежљивог вука, односно Сатане.

Демони знају да Христос жели да ослободи, односно исцели ову двојицу бесомучника. Њему је стало до човека. Демонска потреба за владањем иде тако далеко да они моле Христа да оду у крдо свиња. Свиње су сматране нечистим животињама. Нечисти духови траже простор у нечистом телу. Пред Христом не могу више да науде човеку. Када ђаво завлада човеком, он жели да га потпуно уништи. Ђаво мрзи човека. Он је „човекоубица од почетка“ (Јн. 8,44). Ово је важно да знамо када помислимо да је мало попуштања ђаволу безазлено. Имајмо увек на уму да нам Сатана жели све најгоре, односно пропаст у овоземаљском животу и вечност у паклу. Он нас жели за себе и сада и у вечности. Добра вест је да је Христос дошао да „разори дела ђавоља“ (1. Јн. 3,8). Христос нас воли, жели да нам подари благословен живот на овој земљи и жели да с нама има заједништво у Царству своме.

Занимљиво је да су демони тражили дозволу од Христа да оду у свиње. Свети Јован Златоуст је ово објаснио на следећи начин: „Без његове дозволе демони не смеју чак ни да дотакну свиње… Свако зна да демони више мрзе нас него бесловесне животиње. Дакле, ако нису поштедели свиње, него су их све у трен ока бацили у бездан, тим пре би то учинили с људима које опседају, које су вукли и повлачили по пустињом, да их Провиђење Божје, и поред најгорих мука, није обуздавало и није задржавало од даљег стремљења.“ 

Након што су ушли у крдо свиња, демони су их буквално убили. Свиње су појуриле с брега у воду, где су се удавиле. На овај начин демони су показали и свој бес, али и разорну силу коју имају. Као што су уништене ове свиње, тако ђаво жели уништење сваког човека који дође у његов посед. Довољно је да се само мало окренемо око себе и видимо људе који су разорени, уништени, духовно мртви, јер су отворили врата непријатељу људских душа, убици, да завлада њиховим животима. Ђаво жели убити човека и духовно и физички.

Свињари, видевши овај призор, побегоше у град, где су другима говорили шта су видели. Становници града су изашли у сусрет Христу и молили Га да оде из њиховог краја. Могуће је да су се ти становници бавили узгајањем свиња и да су се уплашили за материјални губитак. Ако су, можда, ти свињари били и Јевреји, онда су билу суочени и са својом савешћу. Христос је узнемирио њихов начин живота. Христос не доноси само мир. Он доноси и немир, и добро је да осећамо немир када нам Христос открива наше грехе. Он жели да нас узнемири како бисмо схватили последице греха и како бисмо дошли до покајања. Питање је како реагујемо у таквим ситуацијама. Или ћемо пожелети Христово присуство и његов мир који ће смирити нашу узнемиреност, или ћемо Му рећи да оде од нас. Ови људи нису могли да поднесу Христа. Христос је учинио шта су тражили до Њега. Отишао је и вратио се у свој град, Капернаум. Пазимо шта тражимо од Господа.

Без обзира на разорну моћ демона, хришћанин мора знати да је „већи Онај који је у вама неголи који је у свету“ (1. Јн. 4,4). Христос је дошао да нас ослободи од контроле и утицаја ђавола. Он ослобађа и оне који су већ опседнути, Хришћани су опремљени Светим Духом да се боре против злих духова, односно да побеђују своје страсти и искушења. У духовном рату који ђаво води против хришћана, хришћани могу бити победници ако су у нераскидивој заједници са Христом. Нека тако буде и у нашим животима. Амин.

Аутор: др Јасмин Милић

Остала тумачења недељних јеванђеља види овде.

Ако желите својом донацијом да помогнете раду Удружења Ипостас, то можете да учините уплатом на рачун:

ДИНАРСКИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
Број рачуна: 205000000053018251
Сврха: Донација

ДЕВИЗНИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
IBAN RS35205007080007045523
SWIFT KOBBRSBG