И гле, неко приступи и рече му: „Учитељу благи, које добро да учиним да имам живот вечни?” А он му рече: „Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једнога Бога. А ако хоћеш ући у живот држи заповести.” Рече му: „Које?” А Исус рече: „Не убиј; не учини прељубу; не укради; не сведочи лажно; поштуј оца и матер; и љуби ближњега свога као себе самога.” Рече му младић: „Све ово сачувах од младости своје; шта ми још недостаје?” Рече му Исус: „Ако хоћеш савршен да будеш, иди продај све што имаш и подај сиромасима, и имаћеш благо на небу, па хајде за мном.” А када чу младић реч, отиде жалостан; јер имађаше многа имања. А Исус рече ученицима својим: „Заиста вам кажем да је тешко богатоме ући у Царство небеско. И опет вам кажем: Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у Царство Божје.” А када то чуше ученици, чуђаху се веома говорећи: „Ко се, дакле, може спасти?” А Исус погледавши на њих, рече им: „Људима је ово немогуће, а Богу је све могуће.” Тада одговори Петар и рече му: „Ето, ми смо оставили све и за тобом пошли; шта ће, дакле, с нама бити?” А Исус им рече: „Заиста вам кажем да ћете ви који пођосте за мном, у новом животу, када седне Син Човечији на престо славе своје, сести и сами на дванаест престола и судити над дванаест племена Израиљевих. И сваки који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу, имена мога ради, примиће сто пута онолико, и наследиће живот вечни. Али ће многи први бити последњи и последњи први.”

Јеванђеље по Матеју, зачало 79. (19,16-30)

Дванаеста недеља по Духовима: Јеванђеље о богатом младићу

Једном приликом Христу је приступио млад човек са питањем: „Учитељу благи, које добро да учиним да имам живот вечни?” Овај сусрет нам се наводи и у осталим синоптичким јеванђељима па је значајно видети како га и други јеванђелисти описују. Јеванђелист Марко нам каже како је овај младић дотрчао Христу у сусрет и клекнуо пред Њим (Мк. 10,17). Клекнувши пред Господом, показује му поштовање на начин како су Јевреји показивали само Богу. Било би претерано да кажемо како је он у Христу препознао Бога, али сигурно да је препознао у Њему више од обичног учитеља. Видео је у Христу онога који може да му да одговор на најважније животно питање, питање о животу вечном.

Овај je младић, како нам каже јеванђелист Лука, био кнез односно старешина (Лк. 18,18). Тешко је тачно рећи на шта се овај израз односи. Оригинални назив којег се у нашем преводу преводи са кнез можемо превести и као управитељ, односно угледан човек. Исти се термин користи и за Никодима. С обзиром да је био млад, можемо претпоставити да није био старешина синагоге или рабин. Вероватно је био члан Великог већа – Синедриона.

Ради се дакле о младом и угледном човеку за кога се каже да је био и богат. Тешко је замислити да се у кратком времену обогатио неким својим радом. Вероватно је већи део свога богатства наследио што му је омогућило и одређени углед у друштву. Са сигурношћу можемо рећи и да није користио свој друштвени положај, попут цариника Закхеја, да се обогати, јер ће касније потврдити да држи заповест Божју: „Не укради”. Да се радило о непоштеном, корумпираном човеку на положају, Христос би га сигурно суочио са тиме.

Уз све наведено, овај је младић био и побожан. Из његових одговора о испуњавању заповести видимо да да се труди да живи морално, у складу са заповестима Божјим. Такође, жели да баштини живот вечни и зато поставља наведено питање Христу.

Христос ће га прво питати: „Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једнога Бога.” Овај младић, како то неки други преводи наводе, Христу се обраћао, као “учитељу добри” а Христос, да парафразирамо, одговара: “Што ме зовеш добрим када је само Бог добар?” Христос овим питањем није демантовао да је добар, нити је прекорио младића што га назива добрим. Јеврејске старешине никада човека нису ословљавали са “добри” већ само Бога. Христос жели да овај младић добро размисли о дубини својих изговорених речи и коме се обраћа. Он је непромишљеним ласкањем заправо изрекао истину о Христу. Да, Христос је благ односно добар јер је Бог. Као и у чину поклоњења Христу на почетку, и овим ословљавањем, младић, иако несвессно, потврђује истину о Христовом Божанству.

Христос наставља: „А ако хоћеш ући у живот држи заповести.” Младић пита: „Које?” Њему су сигурно биле познате Десет заповести које је Господ објавио на Синају. То му и Христос каже у Лукином јеванђељу: „Заповести знаш” (Лк. 18,20). Младић, својим питањем: „Које?” показује и одређену духовну самоувереност јер жели да нагласи, а што ћемо видети из наставка разговора, како нема заповести које он не држи. Христос, иако не по реду, наводи пет заповести из Декалога, од пете до девете: „Не убиј; не учини прељубу; не укради; не сведочи лажно; поштуј оца и матер” завршавајући са сажетком свих ових заповести: „љуби ближњега свога као себе самога.” Прве четири заповести из Декалога се односе на дужности према Богу а осталих шест на дужности према ближњем. Све заповести које је Христос навео овом младићу односе се на дужности односно љубав према блужњем. Младић му одговара: „Све ово сачувах од младости своје; шта ми још недостаје?” Након ових речи, јеванђелист Марко нам каже како Христу младић „омиље”. Христос је пун љубави према “изгубљенима”. Бог неће оставити без одговора оне који траже истину.

Запазимо да је Христос испустио да наведе још једну заповест која се односи на дужности према ближњима, десету заповест која почиње са „Не пожели” и која даје нагласак на жељи за константним стицањем материјалних добара. Они који су богати, који имају пуно, често се осећају да немају довољно и у њима је константна жеља за још већим богатством. Можда је младић приметио да је Христос испустио ову заповест па га из тога разлога пита: „Шта ми још недостаје?” Ако је његово питање ишло у томе смеру, вероватно је сматрао да је и по томе питању савршен. Можда је он стварно био задовољан са оним што је имао, можда у њему није било зависти према ближњима и њиховом поседу. Ако Господ наведе и ову, десету заповест, младић ће бити поприлично сигуран да му више ништа не недостаје у погледу одржавања заповести. Он је добар човек и зато заслужује рај. Да ли нам је познат овакав став?

И данас, многи мисле како извршавају све Божје заповести према ближњима и да ће због тога, без обзира на њихов однос према Богу отићи у рај. Колико пута смо чули од таквих: „Мени не треба Црква. Нисам никога убио, не лажем, не крадем” и уз све додају: „Бољи сам од свих који долазе у цркву”. Људи често на своја дела гледају површно. За њих је важно да својом спољашношћу покажу своју религиозност и моралност. Христос је зато, у проповеди на Гори објаснити шта је суштина закона: „Чули сте како је казано старима ‘Не убиј’… А ја вам кажем да ће сваки који се гњеви на брата ни зашто бити крив суду… а ко рече ‘Будало’биће крив паклу огњеноме” (Мт. 5,21-22). дакле, сама чињеница да нисмо никога убили, није довољна да можемо рећи како држимо држимо заповест „Не убиј”. Наш однос према ближњем, наше речи које му изговарамо могу бити кршење ове Божје заповести. Христос у Проповеди на гори на сличан начин објашњава и поједине друге заповести како би објаснио да је став срца пуно важнији од спољашње форме.

Христос му неће навести ни десету, ни неку другу заповест већ ће рећи: „Ако хоћеш савршен да будеш, иди продај све што имаш и подај сиромасима, и имаћеш благо на небу, па хајде за мном.” Овим захтевом Христос суочава овог богатог младића са његовим правим богом. Иако се младић жели показати као побожан човек који држи све заповести, показаће се да не држи прву и најважнију заповест Божју која гласи: „Немој имати других богова уза ме” (Пост. 20,3). Суочен са избором да бира између вечног живота и пролазног богатства, младић бира богатство: „А када чу младић реч, отиде жалостан; јер имађаше многа имања.” Богатсво је било његов бог. Пред њега је био постављен озбиљан захтев који је заправо тест поверења и ослањања на Бога. Богати младић се ражалостио. Јер, колико год да је извршавао заповести, Бог му ипак није био на првом месту, већ његово благо. Његово богатсво му је приоритет. Он се плаши како ће даље кроз живот ако остане без свега што има. Можда се плаши да ће остати без части, пријатеља, угледа. Нема довољно поверења у Бога. Веће му је поуздање у материјално, пролазно.

Бог нам даје иметак како би смо са њим мудро управљали. Мудро управљање подразумева разумевање да нам је оно што поседујемо Бог дао како би нам служило за нашу добробит и на добробит наших ближњих. Није грех имати, па ни бити богат, уколико је богатство стечено поштеним радом и ако га користимо на славу Божју и на корист нашим ближњима. Проблем настаје када једину сигурност налазимо у ономе што поседујемо. Увек требамо имати на уму да су земаљска блага пролазна. Небеско Царство је непролазно. А нажалост, многи се више труде и више жуде за пролазним него за непролазним. Дакле, није био проблем у богатсву младића, већ у његовом служењу богатству. Богатсво је било његов бог. Одбацио је прву заповест и уместо једнога правога Бога, служио је своме иметку.

Свети Јован Златоуст каже:  „Оно пак што се овде налази није наше и за живота нашег на земљи оно одлази од нас. Нама припада само оно што сачињава наше душевне подвиге: милостиња и човекољубље. Постарајмо се да њих стекнемо, и да они постану наше унутрашње, духовно имање. Ми немамо могућности да одлазећи из овог света понесемо са собом новце, али можемо понети милостињу. Њу и треба изнад свега да шаљемо испред себе у онај свет, да бисмо припремили себи обиталиште у вечним обитељима. Једино је врлина способна да нас прати у онај свет, једино врлина прелази у будући живот.”

Богатство заиста може постати бреме које отежава односно онемогућава богатом да уђе у Царство Божје. На то Христос мисли када каже: „Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у Царство Божје.” Постојала су једна мала, споредна врата према Јерусалиму која су била толико уска да се није кроз њих могло проћи ако су деве биле натоварене. Та врата су називана иглене уши. Често нас разни терети, било да се ради о материјалном, бригама и сл. спречавају да следимо Христа. Овоме младићу је његов терет било његово материјално богатство. И зато Христос од њега тражи да то бреме одбаци.

Свако од нас има неки свој терет, нешто што му постаје приоритет и што га спречава да у потпуности служи Богу. Зато се у познатој литургијској песми Иже херивуми позива: „Ми који Херувиме тајанствено изображавамо, и Животворној Тројици Трисвету песму певамо, сваку сада животну бригу оставимо. Амин. Као они који ћемо примити Цара свих, Анђелским Силама невидљиво праћенога. Алилуја, алилуја, алилуја.” Све што стоји као препрека између нас и Бога треба одбацити из нашег живота.

Многи попут овога младића и оних који су чули њихов разговор, мисле да Бог од нас тражи превише. „Ко се, дакле, може спасти?”  – питају се. Наиме, у Христово време богатство се сматрало посебним Божјим благословом. Ако дакле младић, који је, судећи по богатсву али и вршењу заповести, на високом духовном нивоу има потешкоћа да баштини живот вечни, ко се онда може спасти? Али Христос одговара: „Људима је ово немогуће, а Богу је све могуће.”  Наша дела често говоре против нас, али када Богу верујемо, када се Њему препустимо, Он ће од немогућега учинити могуће. Спасење је у коначници дар Божји. Ми учинимо са наше стране шта Бог од нас тражи а Господ ће учинити свој део.

На крају рецимо да Христос није обезвредио вршење заповести. Свакако да нашим делима требамо да потврдимо како поштујемо Бога и како смо му послушни. Наша добра дела су важна али нису довољна да би смо дошли у Царство Божје. Спасење није ствар форме него заједнице са Богом. Христос тражи од нас да му се потпуно предамо, да се у свему ослонимо на Њега, да идемо за Њим и да ништа у нашем животу не буде важније од Њега. Одбацимо свако бреме које нас спречава да служимо Богу у потпуности. Нека наше право богатсво, како на то и наша реч за богатсво упућује, буде Бог. Богат је онај који има Бога. Нека нам Бог у томе помогне. Амин.

Аутор: Др Јасмин Милић

Остала тумачења недељних јеванђеља види овде.

Наручите још данас књигу Великопосне и пасхалне проповеди. Наруџбе на е-маил: udruzenjeipostas@gmail.com

Ако желите својом донацијом да помогнете раду Удружења Ипостас, то можете да учините уплатом на рачун:

ДИНАРСКИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
Број рачуна: 205000000053018251
Сврха: Донација

ДЕВИЗНИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
IBAN RS35205007080007045523
SWIFT KOBBRSBG