Другу причу чујте: „Беше човек домаћин који посади виноград и огради га плотом, и ископа у њему пивницу, и сагради кулу, и даде га виноградарима, и отиде. А када се приближи време бербе, посла слуге своје виноградарима да приме плодове његове. И виноградари, похватавши слуге његове, једнога избише, а једнога убише, а једнога камењем засуше. Опет посла друге слуге, више него пре, и учинише им тако исто. А најзад посла им сина свога говорећи: „Постидеће се сина мога“. А виноградари видевши сина, рекоше међу собом: „Ово је наследник; ходите да га убијемо, и да присвојимо наследство његово.“ И ухватише га, па изведоше напоље из винограда, и убише. Када, дакле, дође господар винограда, шта ће учинити виноградарима оним?“ Рекоше му: „Злочинце ће злом смрћу погубити, а виноград ће дати другим виноградарима, који ће му давати плодове у своје време“. Рече им Исус: „Зар нисте никада читали у Писму: ‘Камен који одбацише зидари, тај постаде глава од угла; то би од Господа и дивно је у очима нашим.‘ Зато вам кажем да ће се од вас узети Царство Божије, и даће се народу који доноси плодове његове.“
Јеванђеље по Матеју, зачало 87. (21,33-43)
Тринаеста недеља по Духовима: Јеванђеље о злим виноградарима
Једном приликом Христос се нашао у Храму, где је учио присутни народ. Првосвештеници и старешине народне приступили су Му и затражили од Њега да објасни ко му је дао власт, односно ауторитет да учи (Мт. 21,23). Христос им одговара противпитањем, Ко је дао власт Јовану Крститељу да крсти народ? Првосвештеници и старешине народне, плашећи се да не даду погрешан одговор, рекоше Христу: „Не знамо“. Наиме, да су рекли да је од Бога, били би упитани: „Зашто му, дакле не веровасте, а ако кажу да је од људи, бојали су се реаговања народа „јер сви Јована држе за пророка“ (Мт. 21,25-26). Христос им одговара да ни Он њима неће одговорити на њихово питање, али им казује две приче.
Прва је о човеку који је имао два сина и послао их да раде у његовом винограду. Један је рекао да неће, али је ипак на крају отишао а други је рекао да хоће, али није отишао. Христос их упита: „Који је од ове двојице испунио вољу очеву?“ Рекоше му: „Први“. Рече им Исус: „Заиста вам кажем да ће цариници и блуднице пре вас ући у Царство Божје. Јер вама дође Јован путем праведним, и не веровасте му; а цариници и блуднице повероваше му…“ (Мт. 21,31-32).
Првосвештеницима и старешинама народним сигурно није било угодно да ово чују. Они су са позиције ауторитета питали Христа како се усуђује да учи друге, а Христос их суочава са њиховим неверјем у Бога и њиховом односу према онима које им је Бог слао у прошлости и према ономе кога им шаље у њихово време. И није без разлога споменуо Јована Крститеља. Њега је Бог послао јеврејском народу како би га позвао на покајање и припремио за долазак Месије. Међутим, био је убијен, јер је проповедао Реч Божју. Зато им Христос казује и ову, другу причу како би им појаснио да јеврејски народ нема само привилегију да је Богом изабран, већ да има и одговорност пред Богом – да Му приноси плодове послушности његовој Речи, а то значи и да прихвати Онога који је проречен као Месија и који сада стоји пред њима.
Господ им казује причу о домаћину који је посадио виноград, дао их виноградарима и отишао.У време бербе домаћин шаље своје слуге виноградарима „да приме плодове његове“. Али виноградари „похватавши слуге његове, једнога избише, а једнога убише, а једнога камењем засуше“. Домаћин је опет послао своје слуге, али виноградари су исто учинили и са њима. На крају је послао и свога сина, али га виноградари „ухватише, изведоше напоље из винограда, и убише“.
Домаћин у данашњем јеванђељу је Бог. Виноград је Божји народ. Виноградари су вође народа, а слуге су пророци. Господ је свој народ, као чокот, пренео из Египта и посадио га у Обећаној земљи, земљи Ханану (Пс. 80,7). Виноград је, дакле, и народ и географски простор – земља од Бога дарована јеврејском народу. Да би један виноград уродио плодом, потребно је да буде квалитетно припремљен, обрађен. Господ је све учинио како треба. Христос заправо цитира речи пророка Исаије 5,1-2. Са Божје стране све је било спремно да његов народ доноси добре плодове.
Свети владика Николај Велимировић, говорећи о значењу уређеног винограда, наводи следеће: „Плот око винограда означава законе које је Бог дао народу Изабраном и којима га је као зидом оделио од осталих народа. У Израиљу постави закон, који даде оцима нашим, да га предају деци својој (Пс. 77,5). Пивница означава обећање Месије, правога Спаситеља рода људског, којим се обећањем народ забрани појио кроз векове као животворним пићем. Таквим животворним пићем само је Господ Исус Себе називао говорећи: ко је жедан нека дође к мени и пије (Јн. 7,37; 4,14) и који му Мене верује, неће никад ожеднети (Јн. 6,35). Кула означава стари жртвени храм, праобраз свете Цркве Божје после доласка Христова.“
На почетку данашњег еванђелског зачала читали смо како је домаћин, након што је посадио виноград „отишао“” Свети Кирило Александријски тумачи одсутност домаћина на начин да се Бог од јављања Мојсију на Синају није више људима јављао на видљив начин, већ је слао људима пророке како би ‘оприсутнили Бога’.“ Стари завет је историја Божјег сталног позива његовом народу на покајање и плодове покајања. Зато им шаље пророке који су им говорили реч Божју, опомињали, позивали на повратак Богу и предсказивали да ће доћи Месија. Али, уместо да прихвати Реч Божју, Божји народ је неретко одбацивао пророке, а тиме и самога Бога. Најсвежији првосвештеницима и старешинама народним био је Јован Крститељ. Убијен је јер је говорио истину о греху и његовим последицама.
Најзад, Бог шаље свог Сина. Овом причом, параболом, Христос Себе открива као Сина Божјег и најављује шта ће Му се догодити. О је тај угаони камен, „Камен који одбацише зидари“ (Пс. 118,22). Првосвештеници и старешине предаће Га на смрт. Управо због тога ће Бог дати виноград на управу „другим виноградарима“. Господ првосвештеницима и старешинама народним заправо открива да су они ти виноградари, али зли виноградари који ће за Сина рећи „ходите да Га убијемо“.
Зашто је Божји народ одбацио гласнике Божје речи, а тиме и самога Бога? Из истога разлога због којег су Адам и Ева показали непослушност према Богу – поверовали су да могу живети без Бога, заправо да ће и сâми постати богови. Опасна сатанска лаж уродила је плодом. То се догађа и данас. Многи мисле да им не треба Бог. Можемо слободно рећи да је данас мало правих атеиста, оних који заиста верују да Бога нема (у томе смислу, атеисти су исто верници – они верују да Бога нема), али је пуно већи број антитеиста, оних који не желе да Га има и зато се боре против Њега.
„Господња је земља и што год је у њој, васељена и све што живи на њој“(Пс. 24,1), каже нам псалмопојац. Међутим, народ Божји и његове вође су умислили да је земља њихова, да су они њени господари. Вође народа одбацили су Бога као Господара винограда. Зато се остварило пророштво из Исаије 5,5: „Сада ћу вам казати што ћу учинити винограду своме. Оборићу му ограду, нека опусти, развалићу му зид, нека се погази.“
И ми смо често у искушењу да помислимо како смо сами своји господари. Неки владари заборављају да је земља Господња и да смо је добили само на управљање. Многи заборављају да је живот дар од Бога и да га треба живети Богу на славу и на добро ближњих. Све више чујемо пароле: „Ја сам господар свога тела“, чиме се оправдава абортус, промена пола и остали тешки греси против тела које нам је дано да буде храм Духа Светога (1 Кор 6,19). Многи се понашају према ближњима као према своме власништву. Материјална добра која имамо, такође су дар Божји. Све што имамо, живот, душу, тело, таленте, иметак, земљу – све је заправо Божје и Бог ће тражити од нас рачун како смо свиме тиме управљали.
Господ је посадио нови виноград. То више није једна посебна етничка скупина, нити географски простор. Христова Црква је Нови Израиљ. Послана је да целом свету објављује јеванђеље. Зато је сва земља простор на којем треба да се шири Христов виноград. Црква је један народ у Христу којега чине, у етничком смислу различити народи у и језици. За тај виноград архијереј, за време архијерејске Литургије држећи у рукама дикирије и трикирије, узноси молитву утемељену на Псалму 80,14-15: „Господе, Господе, погледај са неба и види виноград овај свој и посети га, утврди га и усаврши га, јер њега засади Десница Твоја“”
Припадност Цркви Христовој, која је Тело његово јесте привилегија, али о обавеза. Многи и данас сматрају да је припадност Цркви довољна за спасење. Припадност Цркви је важна и неопходна, као и веровање у хришћанске доктрине, али све то није довољно за спасење ако наши животи не потврђују припадност Цркви, односно Христу, и ако нису у складу са оним у шта верујемо. Наше душе су виноград Господњи. Ако не доносимо потребне плодове на славу Божју, својим животима сведочимо да нисмо послушни Божјој речи.
Који су то плодови које ми као хришћани треба да доносимо пред Бога? То су плодови Светога Духа: „Љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброта, вера, кроткост, уздржање“ (Гал. 5,22-23). Наравно, Духа Светога не можемо ограничавати само на овај попис. Сва наша дела која произлазе из послушности Богу, јесу плодови Светога Духа. Наша љубав према Богу и према ближњима јесте испуњење Закона Божјег.
Сви смо ми, као удови Тела Христовог, виноградари у оном делу његовог винограда који нам је Господ поверио. То може бити Црква, држава или њен одређени део (град, општина), породица, радно место, наши ближњи. Тамо где нас је Господ поставио, треба да будемо вредни како бисмо Богу принели најбоље плодове нашег живота и рада. А то можемо постићи само у заједници са Христом.
Плодан хришћански живот прославља Бога (Јн. 15,8). У Проповеди на гори Христос каже: „Тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе Оца вашега који је на небесима” Мт. 5,13-16). Нека такав буде и наш живот. Амин.
Аутор: Др Јасмин Милић
Наручите још данас књигу Великопосне и пасхалне проповеди. Наруџбе на е-маил: udruzenjeipostas@gmail.com
Ако желите својом донацијом да помогнете раду Удружења Ипостас, то можете да учините уплатом на рачун:
ДИНАРСКИ РАЧУН:
Удружење ИПОСТАС
Број рачуна: 205000000053018251
Сврха: Донација
ДЕВИЗНИ РАЧУН:
Удружење ИПОСТАС
IBAN RS35205007080007045523
SWIFT KOBBRSBG
ИПОСТАС - Хришћанско удружење 