Šta je narcisoidni poremećaj ličnosti?

Ovaj poremećaj spada u ,,klaster,, ili grupaciju B u koji spadaju histrionični, antisocijalni i granični poremećaj ličnosti. Klaster B karakteriše impulsivnost, eratičnost, dramatičnost, često i nepredvidivo ponašanje. Poremećaji grupacije B imaju neke zajedničke odlike, a opet se donekle i razlikuju. Gotovo je nemoguće dobiti dijagnozu ovog poremećaja (šifra F60.81) jer pojedinac koji pati od NPL, nikada neće potražiti stručnu pomoć. Kako onda postoje statistički podaci o prevalenciji ovog poremećaja?

Po DSM-u V (statističko dijagnostički priručnik mentalnih poremećaja) koji se koristi ponajviše u Americi, prevalencija ovog poremećaja dostiže i do preko 6% Američke populacije, od kojih je 50 %-70% muškaraca. Ovaj poremećaj je veoma prisutan u okviru antisocijalnog poremećaja ličnosti i upravo zbog njega, u većini slučajeva, po nalogu suda ili zbog zloupotrebe raznih supstanci, delikventnog, kriminalnog ponašanja itd. pojedinac biva primoran da poseti psihijatra ili psihoterapeuta koji kroz razgovor uočava patent ponašanja i mišljenja koji se uklapa u narcisoidni poremećaj ličnosti. Može da se desi da je komorbiditet sa depresijom ili anksioznošću razlog posete psihijatru te pojedinac zapravo ne ide zbog narcizma već zbog drugog mentalnog problema koji ga muči.

Etiologija narcisoidnog poremećaja ličnosti

Osoba sa NPL često odrasta uz hladnog, distanciranog roditelja koji ne posvećuje detetu pažnju, ne hvali ga, nije topao prema njemu, možda ga čak i kinji ili je manipulativan ili i sam, narcisoidan. Dakle zlostavljanje i zanemarivanje u detinjstvu mogu doprineti razvoju ovog poremećaja. Detetove potrebe za ljubavlju, pažnjom i toplinom, ostaju nezadovoljene. Ono da bi se zaštitilo, stvara lažnu sliku o sebi, ono samo sebi razvija sliku vrednosti, zadovoljstva i sigurnosti te se samim tim razvija narcisoidni poremećaj ličnosti.

Kriterijumi za dijagnostikovanje ovog poremećaja po DSM V:

Sveobuhvatni obrazac grandioznosti, potrebe za divljenjem, nedostatak empatije, počevši od ranog odraslog doba i prisutan u različitim kontekstima, na šta ukazuju 5 ili više od sledećeg:
1) Osoba ima graniozni osećaj sopstvene važnosti (preteruje kada govori o svojim dostignućima i talentima, očekuje da bude prepoznat kao neko ko je iznad drugih)

2) Preokupirana je fantazijama o uspehu, moći, lepoti ili idealnoj ljubavi.

3) Iziskuje preterano divljenje.

4) Ima osećaj da ima pravo na privilegije, poseban tretman i sl.

5) Koristi druge da bi postigla sopstvenu korist.

6) Nedostaje joj empatija.

7) Često je zavidna i smatra da su drugi ljubomorni i zavidni na nju.

8) Ponaša se arogantno i oholo prema drugima.

Pojedinci sa ovim poremećajem veruju da su superiorni, posebni ili jedinstveni i očekuju da ih i svi drugi tako prepoznaju i vide. Smatraju da mogu da se druže samo sa ,,visokostatusnim, posebnim osobama,, jer se ,,slično sličnom raduje,,. Insistiraju da ih pregleda najbolji doktor, da uvek dobiju prvoklasni tretman, podcenjujući ,,obične,, individue koje su manje poznate, uspešne i sl. Očekuju kada idu negde da se dočekaju sa pompom, veoma im je važna spoljašnost i da svi o njima misle u superlativu.

Doktorka Ramani Durvasula, klinički psiholog, bavi se podrobno ovim poremećajem ličnosti. Ona razlikuje sedam tipova narcisa i to: grandiozni narcis, pritajeni narcis, maligni narcis, ,,komunalan,, ili društveni narcis, generacijski narcis, benigni narcis i konačno, narcis koji ima od svega navedenog po malo. Ona ponavlja iznova da je narcis u suštini duboko nesiguran i iznutra ima osećaj praznine te mu stalno treba spoljni podsticaj. Za više informacija o NPL preporučujemo njen youtube kanal ,,DoctorRamani,, koji ima skoro 2 miliona pratioca.

Osobe sa NPL generalno dakle iziskuju preterano divljenje. Njihovo samopouzdanje je veoma krhko. Preokupirani su sopstvenim uspehom, dostignućima, imidžom i time kako ih drugi vide. Ovo često dovodi do potrebe za pažnjom i divljenjem okoline. Empatija im nije jača strana te im je teško da prepoznaju želje, potrebe i osećanja drugih. Često pričaju samo o sebi i to podrobno i detaljno potpuno zanemarujući da i druga strana ima takođe potrebe i osećanja. Drugim rečima, nisu dobri slušaoci i često su nestrpljivi i prezrivi kada neko govori o sopstvenim brigama i problemima.

Pošto smatraju da su ,,Bogom dani,, često su zavidni tuđim dostignućima i smatraju da su upravo oni ti koji zaslužuju unapređenje, uspeh i sl. Potcenjuju uspeh drugih i potpuno su nesvesni koliko mogu da povrede drugu osobu svojim opaskama. U vezama su na početku divni da bi vremenom postali arogantni, nepažljivi i emotivno kinjili partnera koristeći gaslighting, glumljenje žrtve, pasivnu-agresiju i razne manipulativne obrasce. Osoba sa NPL takođe može biti jako osetljiva na kritiku, antagonistična, ambiciozna i sklona besnim ispadima.

Nažalost, ovaj poremećaj ličnosti, upravo zbog svojih karakteristika je gotovo nemoguće lečiti, niti osoba sa ovim poremećajem smatra da joj je potrebna pomoć, čak i ako dospe do nekog nivoa samosvesti i uvidi koliko svojim ponašanjem povređuje druge. Dakle, što se tiče psihologa, mnogi su digli ruke od NPL.

Možda bismo hrišćanskim rečnikom najbolje okarakterisali ovaj poremećaj kao – gordost. Preneseno na hrišćanstvo, gordost se leči poniznošću, molitvom, činjenjem milostinje, molitvom da se postigne metanoja (preumljenje) i učestvovanjem u Svetim Tajnama crkve. Šta je čoveku nemoguće, Bogu je moguće, pa i da izleči ovaj poremećaj ličnosti. ,,Po veri vašoj neka vam bude,, (Mt. 9:29)

Pogledajte članak i o ..histrioničnom poremećaju ličnosti,, i “antisocijalnom poremećaju ličnosti,”

Anđela Stevanović, mast. teologije