А догоди се када се народ слеже к Њему да слуша реч Божју, и Он стајаше крај Генисаретског језера,
и виде две лађе где стоје украј језера, а рибари беху изишли из њих и испираху мреже. И уђе у једну лађу, која беше Симонова, и замоли га да одмакне мало од обале,; и седе, и учаше народ из лађе. А кад преста говорити, рече Симону: „Хајде на дубину и баците мреже своје за лов“. И одговарајући. Симон рече Му: „Учитељу, сву ноћ смо се трудили и ништа не ухватисмо; али. на Твоју реч, бацићу мрежу“ И учинивши то, уловише велико мноштво риба, те им се мрежа поче цепати. И дадоше знак друштву, које беше на другој лађи, да дођу да им помогну; и дођоше, и напунише обје лађе тако да се оне потапаху. А кад виде Симон Петар, припаде коленима Исусовим говорећи: „Изиђи од мене, Господе, јер сам човек грешан“. Јер, запрепашћење обузе њега и све који беху с њим због лова рибе што ухватише, а тако исто и Јакова и Јована, синове Зеведејеве, који беху другови Симонови. И рече Исус Симону: „Не бој се, од сада ћеш људе ловити“. И извукавши обе лађе на земљу, оставише све и отидоше за Њим.
Јеванђеље по Луки, зачало 17. (5,1-11)
Осамнаеста недеља по Духовима: Јеванђеље о чудесном риболову
Народ се окупио око Христа на обали Генисаретског, односно Галилејског језера, које се због његове величине понекад у јеванђељима назива и морем, Тиверијадским морем. Ту се налазе и две лађе из којих су изашли рибари како би, након неуспешног рибарења, испрали своје мреже. Христос улази у једну од њих, Симонову, и из ње проповеда окупљеном мноштву. Симонова лађа постаје проповедаоница Месије и Богочовека. Христу треба Симон, треба човек за сарадника у јеванђељској мисији. Управо ће Симон, касније прозван Петар, бити један од главних Христових апостола. Иако је на посебан начин позвао и послао апостоле, Господ жели да уђе и у наше лађе, наше животе, како би из њих проповедао јеванђеље. Ако смо у заједници са Христом, тада наши животи треба да буду жива проповед за Њега.
Дакле, мноштво народа се „слеже к Њему да слуша реч Божју“. Често у јеванђељима читамо о људима који траже Христа ради исцељења или неког другог чуда. И данас се многи сете Бога само кад им је потребан. Али, колико је оних којима треба реч Божја? Неки који су се наситили са пет хлебова и две рибе, тражили су касније од Христа да учини неко ново чудо. Када је Христос одбио да удовољи њиховом захтеву, отишли су од Њега. Христос пита ученике, хоће ли Га и они напустити, а Петар одговара: „Господе, коме ћемо отићи? Ти имаш речи живота вечнога” (Јн. 6,68). Пророк Амос каже: „Гле, иду дани, говори Господ Господ, кад ћу пустити глад на земљу, не глад хлеба ни жеђ воде, него слушања речи Господњих“ (Амос 8,11). Људи су данас духовно гладни. Покушавају да се насите са различитих трпеза које не могу да утоле глад. Једино ко може да испуни празнину душе, ко је може нахранити, јесте Христос.
Зашто нама треба Бог? Само да одговори на неке наше потребе, или нам је потребан, јер желимо да имамо заједницу с Њим, да слушамо Реч његову, да ту Реч живимо, да је својим делима сведочимо? Позната нам је песма светог владике Николаја Велимировића: „Говори Господе, слуга твој слуша Тебе, само Тебе, жељна му је душа…“. Она је надахнута речима младог Самуила, који је на позив Господњи одговорио: „Говори, чује слуга твој“ (1. Сам. 3,10).
Када говоримо о слушању Речи Божје, заправо говоримо о послушности. Господ жели да верујемо његовој Речи и да поступамо по њој. Након што је проповедао, Христос је од Симона и рибара који су били с њим, од којих се помињу Јаков и Јован, синови Зеведејеви, тражио да Га послушају: „Хајде на дубину и баците мреже своје за лов“. Христос није тражио ништа посебно што Симон и остали рибари нису учинили много пута раније. Али овога пута Христос тражи од њих да то учине након што су имали неуспешну ноћ у рибарењу. Вероватно су били уморни и разочарани. Симон убеђује Христа да од тога посла нема ништа. „Учитељу, сву ноћ смо се трудили и ништа не ухватисмо“. Ноћ се сматрала најпогоднијом за рибарење. Међутим, резултата није било. Зато Симон сматра, на основу свога искуства и знања, да резултата неће бити ни сада.
Колико пута се и ми нађемо у сличној ситуацију! Слушамо како треба за нешто да се молимо, да верујемо Богу без обзира на околности у којима смо се нашли, али сматрамо да наше молитве немају никакву сврху. Пуно пута смо се молили ,али Бог није одговорио онако како смо ми хтели. Зато нам се можда понекад догоди да сматрамо како молитва, односно вера у Бога нема смисла. Можда размишљамо у смислу: „Покушали смо, али није успело“. Иза таквих мисли стоји Сатана, који нас жели обесхрабрити на нашем путу вере.
Симон, иако Господу објашњава да нема смисла то што Он од њих тражи, спреман је да поступи по Христовој речи: „…али, на Твоју реч, бацићу мрежу.” Да ли је можда овим Симон заправо хтео да се и сâм Христос увери како се рибе неће ухватити? Ове Симонове речи можемо тумачити на овај начин: „Учитељу, лепо сам Ти рекао да смо целу ноћ ловили. Па кад ноћ није дала резултата, ништа се неће ни сада догодити. Али кад баш хоћеш, бацићу мрежу, па ћеш се и сâм уверити у то да сам у праву.“ Овакав сценарио није немогућ. У њему се и ми можемо пронаћи. Колико пута се молимо реда ради, а да и сами не верујемо да ће се нешто догодити, да ће наша молитва бити услишена. Можда се тада питамо „Где си Боже?“. и на тај начин Му приговарамо дајући му до знања како смо, тобоже, ми у праву. Ми све чинимо како треба, молимо се, постимо, идемо у цркву, али Бог не одговара како желимо.
Други сценарио, који је вероватнији, јесте да је Симон показао послушност. Без обзира на његову стручност у рибарењу, жели да послуша Христову реч. У својој снази, у својој стручности Симон и остали рибари остају без резултата, али ако Христос од њих тражи да ипак баце мреже, спреман је да послуша. Послушност даје резултате. Толико је риба ухваћено да су се мреже цепале. Рибари који су били на другој лађи, прискочили су у помоћ. Обе лађе су се толико напуниле да су под тежином почеле да се потапају. Када са вером послушамо Христа, одговор неће изостати.
Кад је Симон схватио да се треба поуздати у Реч Христову, а не у своје способности и своје знање, тада се догодило чудо. И наша су срца често затворена за Господа, за Реч његову, јер мислимо да све знамо, да смо довољно способни да можемо све сами. Али нас живот неретко демантује. Тада једноставно морамо признати, попут Израиљевог цара Јосафата, који је, гледајући силну туђинску војску испред себе, рекао: „У нама нема снаге да се опремо томе мноштву великом, које иде на нас, нити ми знамо шта бисмо чинили, него су очи наше упрте у Тебе“ (2. дн. 20,12). Када Богу исповедимо своје слабости и послушамо његову реч, тада ћемо видети дела Божја у нашем животу. Свети владика Николај Велимировић каже: „Исповедите пред Богом немоћ своју, и Бог ће вам послати свемоћну благодат своју“.
Христос овим чудом жели да упути духовну лекцију о поверењу у његову Реч, али и да покаже своје старање за људске потребе. Чињеница да рибари нису ништа уловили, утицала је на њихову егзистенцију. Од риболова су живели и хранили своје породице. Као и у чуду храњења 5.000 људи, и у овоме чуду Христос нас учи да Му верујемо и да нас неће оставити без хлеба насушног. Он, који се брине за птице небеске и за кринове у пољима (ср. Мт 6,26-28), побринуће се и за наше насушне животне потребе.
„А кад виде Симон Петар, припаде кољенима Исусовим“…“ Занимљива је ова двострукост Петровог имена. Симон је његово име које је добио од родитеља. Значење овога имена на јеврејском је чути, односно слушати, и може се протумачити на начин да је Бог чуо, односно услишио молитву. Петар је његово име које је добио од Христа. Петар потиче из грчког језика и значи стена. Дакле, Симон означава старог човека, човека пре Христа, а Петар новог човека у Христу. Али Петар се некада назива Симон Петар, дакле, и старим и новим именом, што означава старог и новог човека у исто време. Док смо у овоме телу, сви смо ми и Симон и Петар, некада више Симон, некада Петар. Од наше послушности Богу зависи који ће човек да превлада у нама, онај стари или нови. Једном је један свештеник у једној сеоској цркви упитао вернике: „Како да убијемо оног старог човека у нама?“ Једна стара верница је рекла: „Не треба га хранити, па ће цркнути“. У овом једноставном одговору једне старице крије се велика истина. Којег човека хранимо у нама, тај ће опстати.
„Изиђи од мене, Господе, јер сам човек грешан“. У овоме чуду Христос открива своје свезнање и своју моћ. Открива се као Бог. То Симон Петар препознаје и зато пада пред Њега, исповеда своју грешност и Христа као Господа. Петар је Христа раније назвао Учитељем. Сада Га назива Господом. Често ће противници Христовог Божанства рећи да Он никада за Себе није рекао да је Бог. Христос то није ни морао да каже, јер су његова дела говорила о Њему и потврђивала његово Божанство. Петар поступа попут старозаветних пророка, који су се у сусрету са Богом осетили недостојни његовог присуства. Пророк Исаија, када се сусрео са Господом, каже: „Јао мени! Погибох, јер сам човек нечистих усана“ (Ис. 6,5). Пророк Јеремија се осећа недостојним пред Богом: „Господе, Господе, ево, не знам говорити, јер сам дете“ (Јер. 1,6). На исти начин, пред величином Божјом, коју препознаје у Христу, Петар пада и схвата своју грешност и исповеда Христа као Господа, као Бога.
Христос каже Симону: „Не бој се, од сада ћеш људе ловити“. Управо је овим Христовим речима надахнут и тропар Педесетнице: „Благословен јеси, Христе Боже наш, који си показао Апостоле премудрим ловцима, пославши им Духа Светог. Помоћу њих си задобио Васељену, Човекољупче слава Ти!“ Господ је употребио просте рибаре за велика дела. Симону, Јакову и Јовану Господ поверава велику службу у којој ће бити суочени са многим изазовима, сумњама и страховима. Зато Господ изговара речи: „Не бој се!“
Страх је природна човекова емоција. Некада је страх оправдан и може нас сачувати од одређене опасности. У томе смислу разумемо и термин страхопоштовање, које треба да гајимо према Богу. Међутим, често се у нама јављају страхови, који нас онеспособљавају да се суочимо са одређеним околностима у којима се налазимо. Свети Јован Златоуст каже: „Онај који живи Духом Светим: он стоји изнад страхова и невоља, и опасности и сваке промене, зато што ничему од тога није подложан, већ је – што је много важније – духовно слободан од свега што се око њега догађа.“
Овим чудесним риболовом Христос је, као и у другим приликама, показао да има власт нас свима околностима. Ако у таквог Христа верујемо, чега се треба плашити?
У овим речима Христос се такође открива и као Бог. То су речи Господње које се често понављају у Староме завету када Бог охрабрује своје слуге, свој народ: „Не бој се, јер сам Ја с тобом; не плаши се, јер сам ја Бог твој; укрепићу те и помоћи ћу ти, и подупрећу те десницом правде своје“(Ис. 41,10).
Рекли смо на почетку да Христу треба човек. Симон, Јаков и Јован остављају своје лађе и „отидоше за Њим“.. Било је ту и других рибара, мада се њихова имена не спомињу. Ти други, и поред тога што су видели чудо, нису били спремни да све оставе и пођу за Христом. Многима је тешко да оставе „све“, односно свој стари живот и да пођу за Христом. Плаше се губитка, попут оног богатог младића који није био спреман да све остави и пође за Христом. Али са Христом не губимо, већ добијамо, и то не само у будућем, већ и у овом животу.
У Молитви пре читања јеванђеља, у Литургији Светога Марка се, између осталог ,изговара: „Владико, пошаљи светлост твоју и истину твоју, и просвети очи ума нашег за разумевање божанствених твојих речи, и удостој нас да будемо њихови слушатељи, и не само слушатељи, него и извршиоци речи, оспособљени да дајемо плодове…“ Слично се изговара и у Литургији Светога Јакова: „Боже, који си нас поучио твојим божанским и спаситељним речима, просветли душе нас грешних да могу усвојити оно што је досад прочитано, да не будемо само слушаоци духовних изрека, него и делатељи добрих дела…“.
Нека нам Бог помогне да будемо послушни Божјој речи, да се не уздамо у своје знање, своје способности и снагу, већ у Христа који из немогућих ситуација чини могуће, на славу свога имена. Амин.
Аутор: др Јасмин Милић
Наручите још данас књигу Великопосне и пасхалне проповеди. Наруџбе на е-маил: udruzenjeipostas@gmail.com
Ако желите својом донацијом да помогнете раду Удружења Ипостас, то можете да учините уплатом на рачун:
ДИНАРСКИ РАЧУН:
Удружење ИПОСТАС
Број рачуна: 205000000053018251
Сврха: Донација
ДЕВИЗНИ РАЧУН:
Удружење ИПОСТАС
IBAN RS35205007080007045523
SWIFT KOBBRSBG
ИПОСТАС - Хришћанско удружење 