И како хоћете да вама чине људи, чините тако и ви њима. И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грешници љубе оне који њих љубе. И ако чините добро онима који вама чине добра, каква вам је хвала? Јер и грешници чине тако. И ако дајете у зајам онима од којих се надате да ћете добити, каква вам је хвала? Јер и грешници грешницима дају у зајам да добију опет онолико. Него, љубите непријатеље своје, и чините добро, и дајите у зајам не надајући се ничему; и плата ће вам бити велика, и бићете синови Свевишњега, јер је он благ и према незахвалнима и злима. Будите, дакле, милостиви као и Отац ваш што је милостив.

      Јеванђеље по Луки, зачало 26. (6,31-36)

Деветнаеста недеља по Духовима: О љубави према непријатељима

Данашњи јеванђељски текст Господ је изговорио у Проповеди на гори. У њему се налази најзахтевнија Христова заповест – да волимо непријатеље. Морамо признати да је понекад тешко волети и оне који нам никакво зло нису учинили, а Христос тражи од нас да волимо и оне који су нам нанели зло, који нас злостављају, проклињу и који нас мрзе. Наша се људска природа буни против овог Христовог захтева: „Све могу, Господе, али да волим непријатеље, то не могу.“

.Стари завет је захтевао љубав према ближњем али не и према непријатељу. У Јеванђељу по Матеју, 5,43, Христос каже: „Чули сте да је казано: Љуби ближњега свога, а мрзи непријатеља свога.“ Нигде у Староме завету не пише: „Мрзи непријатеља свога“. Међутим, многи су тако разумели старозаветно учење и тако га тумачили. Зато је Господ веома јасно нагласио шта очекује од својих ученика када је у питању љубав према другима. Његово учење је порука љубави – љубави према Богу, према ближњем, па чак и према непријатељу.

Нажалост, хришћанство није увек аутентични сведок ни љубави према ближњем, а камоли према непријатељу. С једне стране, Христова порука је јасна – она је, како смо рекли, порука љубави. Чули смо многе проповеди, прочитали многе хришћанске књиге које говоре о љубави, а у исто време односи међу хришћанима су често испуњени непријатељством, оговарањем, клеветањем, подметањем, дакле, отвореном мржњом и неспремношћу за помирењем. Тако не би смело да буде. А када се говори о љубави према непријатељу, многи то не желе ни да чују. Господ Христос то зна и зато је, пре него што је изговорио речи данашњег јеванђеља, рекао: „Али говорим вама који слушате“(Лк. 6,27). Велики проблем многих данашњих хришћана јесте што не желе да слушају. Све знају, све им је јасно, нису поучени, нису спремни да схвате, уче, разумеју. Христос жели да Га слушамо и примењујемо његову Реч у свом животу. У истом стиху Христос говори шта то треба да чују његови ученици: „Љубите непријатеље своје, добро творите онима који вас мрзе“.

Зашто нас Христос позива да волимо своје непријатеље? Па и због сопствених очекивања, и од Бога и од људи. Нико не жели да их други мрзе, да врше насиље над њима, да их проклињу и да им чине били какво зло. Сви смо осетљиви када је реч о нама, али када су у питању други, меримо различитим стандардима. Управо нас зато Христос учи златном правилу: „И како хоћете да вама чине људи, чините тако и ви њима“. Свети Јован Златоуст каже: „Будимо снисходљиви према својим непријатељима да би такав и Господ био према нама“.

Христос тражи од нас да љубав према непријатељу покажемо и конкретним делима – да добро творимо онима који нас мрзе и да ништа не очекујемо заузврат. Зашто то Христос од нас тражи? Реч добро која нам се наводи, у данашњем јеванђељу у оригиналном тексту повезана је и с речју лепота, односно с красотом.

Шта мржња чини од човека? Особа која мрзи, није срећна. У светописамском смислу, срећа се повезује с благословом. Благословен је онај ко је срећан. А бити несрећан значи живети у проклетству. Мржња је, дакле, плод проклетства и наноси штету првенствено ономе ко мрзи, јер на себе навлачи проклетство.

Мржња изобличује човекову унутрашњост, али и спољашњост. Људи који мрзе непријатни су и духовно ружни. Не осећамо се лепо у њиховој близини, што можемо јасно видети на Каиновом примеру. Након што се у његовом срцу родила мржња према брату Авељу, Бог му се обраћа речима: „Што се срдиш? Што ли ти се лице промени? Нећеш ли бити мио кад добро чиниш?“ Односно, како исправније преводи др Милин:  „ако добро радиш, зар нећеш радошћу сијати?“ (Пост. 4,6-7).

Из овога разлога Христос  нас позива да чинимо добро. Наиме,  када чинимо добро, радост ће завладати нашим срцем и наша ружноћа ће се претворити у лепоту. Добар човек, односно онај који је пун милости, који прашта, који воли, леп је човек. Колико год можда није леп по мерилима неке физичке лепоте, зрачиће оном исконском лепотом.

Данас се чак може чути и тврдња да је глупо бити добар. Међутим, Христово начело је оно које нас штити од ружноће духа, од немира, од мржње као деструктивног чиниоца целокупног нашег бића. Зато, чинимо добро чак и онима који нам чине зло. То је заправо много моћније оружје од мржње и злобе. А многи од нас су сведоци да је управо то начин да се прекине непријатељство, односно да се непријатељ заустави. С друге стране, ако одговарамо на исти начин, и сâми се предајемо злу. Дакле, Христос пре мисли свега на наше добро када пред нас поставља овај захтев.

Господ Христос нас позива да будемо милостиви као што је наш Отац милостив. Милосрђе је повезано са праштањем. У Молитви Господњој молимо се да нам Господ опрости грехе наше као што и ми опраштамо дужницима нашим. Опраштање наших сагрешења условљено је нашим опраштањем другима. Нажалост, многи хришћани то заборављају. Попут немилосрдног слуге, очекују да им буде опроштено, али нису спремни опростити другима.

По овоме питању Христос жели да се угледамо на Оца небеског: „Будите ви, дакле савршени, као што је савршен Отац ваш небески“ (Мт. 5,48). Пред нас је постављен највећи пример праштања и љубави. Господ  не тражи од нас површност, већ да дамо најбоље од себе. Зато и захтева такву савршеност која је једнака савршенству Оца небеског. Свесни смо да као грешни људи не можемо достигнути савршенство у овоме животу. Међутим, ка томе треба да тежимо. То и јесте циљ нашег духовног живота. Господ нам даје пример праштања, милосрђа и љубави према непријатељима. Опроштење које смо од Њега добили дело је милосрђа; нисмо то заслужили. Заправо смо  били непријатељи Божји. Окренули смо му леђа, одбацили Га, нисмо Га волели, али Он је волео нас. Сви добро знамо стих из Јована 3,16 који нам говори како је Бог заволео овај свет да је  дао свог Сина да они који верују у њега не погину, него да имају живот вечни. Дакле, дело милости Божје јесте дело љубави Божје према нама. Његов чин праштања је чин његове љубави према нама.

Љубав је неопходна да бисмо опростили онима који нам чине зло. А када у љубави опраштамо другима, тада и Бог прашта нама. Сетимо се оне жене која је у покајању пала пред ноге Христове. Он јој опрашта и каже: „Опраштају јој се греси многи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта, малу љубав има“ (Лк. 7, 47). Опроштење доноси мир и радост у срца наша. Архимандрит Рафаил Карелин каже: „Реч ‘опрости’ је велика тајна. Када опраштамо човеку, у души осећамо неописиви мир и срећу. На земљи нема веће среће него опростити ономе ко нас је увредио. И што је увреда која нам је била нанета неправеднија и суровија, и што је наш опроштај искренији и дубљи, тим је већа и светлија ова радост коју осећамо када опростимо!“

Рекли смо да је волети непријатеље тешка заповест. Да бисмо је испунили, потребно је да се молимо, како каже свети Лука, архиепископ кримски, „да Господ очисти наша срца од злобе и подари нам врлине; кротост, смирење и божанску љубав. Никада не заборавимо најкориснију молитву, ону у којој се молимо за љубав. Молите се и својим речима док вас Бог просветљује. Молите се, на пример, на следећи начин: ‘Господе, дај ми божанску љубав, научи ме да волим све људе, и грубе и дрске, чак и безумне и безбожне, као што Ти, Господе, волиш све нас, залутале и грешне људе’.“

Свети Јован Кронштатски каже: „Сваки човек који чини било какво зло, који задовољава било коју страст, довољно је кажњен злом које је починио, страстима којима служи, али првенствено тиме што се он удаљава од Бога, а Бог се удаљава од њега. Стога би било сулудо и најнехуманије гајити гнев на таквог човека; било би исто као удавити човека који тоне или гурнути у ватру особу коју већ прождире пламен. Таквом човеку, као ономе који је у опасности да погине, морамо показати двоструку љубав и усрдно се молити Богу за њега; не осуђујући га, не радујући се његовој несрећи.“

Наша љубав, изражена благошћу и милосрђем, односно праштањем, неће нужно променити другог. Зато нас апостол Павле позива да „ако је могуће, колико до вас стоји, имајте мир са свим људима. Не чините освету за себе, љубљени, него подајте месту гневу Божјем, јер је написано: ‘Моја је освета, Ја ћу вратити’ говори Господ. Ако је, дакле, гладан непријатељ твој, нахрани га; ако је жедан, напоји га; јер тако чинећи згрнућеш живо угљевље на главу његову. Не дај да те зло победи, него победи зло добрим“ (Рим. 12,18-21).

Треба, дакле,  колико до нас стоји, заштити се од зла. Удаљићемо се од оних који чине зло, молећи се за њих, благосиљајући их, чувајући своје срце од мржње и жеље за осветом. На крају ће Бог судити. Неправда, непријатељство; мржња, подметање, клевете неће проћи некажњено. Господ је праведан Судија, и нико неће избећи његов суд. Наш однос према непријатељима не значи да ће њихови поступци, уколико се не покају, остати некажњени. Уосталом, принцип сетве и жетве је већ видљив овде на земљи.

Међутим, када је у питању наш суд, онда каквом мером меримо, мериће нам се; како судимо, судиће нам се нам, говори нам Господ у наставку данашњег јеванђеља (Лк. 6,38-39). Зато, нека наша мера буде мера љубави, доброте, милосрђа, праштања. Тада ћемо већ овде на земљи доживети благослов, односно срећу мира, љубави и спокоја и вечно блаженство на Небу. Амин.

Аутор: др Јасмин Милић

Остала тумачења јеванђеља види овде.

Наручите још данас књигу Великопосне и пасхалне проповеди. Наруџбе на е-маил: udruzenjeipostas@gmail.com

Ако желите својом донацијом да помогнете раду Удружења Ипостас, то можете да учините уплатом на рачун:

ДИНАРСКИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
Број рачуна: 205000000053018251
Сврха: Донација

ДЕВИЗНИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
IBAN RS35205007080007045523
SWIFT KOBBRSBG