Изиђе сејач да сеје семе своје; и кад сејаше, једно паде крај пута, и погази се, и птице небеске позобаше га. А друго паде на камен, и изникавши, осуши се, јер немаше влаге. А друго паде усред трња, и узрасте трње и угуши га. А друго паде на земљу добру, и изникавши, донесе стоструки род. Говорећи ово повика: „Ко има уши да чује, нека чује!“

 А ученици његови питаху Га говорећи: „Шта значи ова прича?“ А Он рече: „Вама је дано да знате тајне Царства Божјега; а осталима бива у причама, да гледајући не виде, и чујући не разумеју. А ова прича значи: Семе је реч Божја. А које је крај пута, то су они који слушају, али потом долази ђаво и узима реч из срца њиховога, да не верују и да се не спасу. А које је на камену, то су они који када чују с радошћу примају реч; и ови корена немају, те за неко време верују, а у време искушења отпадну. А које у трње паде, то су они који чуше и, живећи у бригама и богатству и сластима овога живота, буду угушени и не донесу рода. А које је на доброј земљи, то су они који чувши реч, у доброме и чистом срцу држе је, и род доносе у трпљењу.“ Ово говорећи повика: „Ко има уши да чује, нека чује!“

         Јеванђеље по Луки, зачало 35. (8,5-15)

Двадесет и прва недеља по Духовима: Јеванђеље о сејачу и семену

Почетак 8. главе Лукиног јеванђеља говори нам да Христос „прохођаше по градовима и по селима проповедајући и благовестећи Царство Божје“. Јеванђелист наглашава да су са Њим ишли и апостоли, али и многе жене, притом наводећи њихова имена, које су биле излечене од злих духова и болести (Лк. 8,1-3). Када се сабрало много народа из многих градова (Лк. 8,4), Христос им је изговорио  причу о сејачу и семену.

Христос често користи примере из свакодневног живота како би својим слушаоци ма приближио истине о Царству Божјем. У пролеће могли су се видети људи како бацају семе по својим њивама. Вероватно је међу Христовим слушаоцима било оних који су имали искуства са сејањем. Ова Христова прича је веома кратка, али доноси врло значајну и богату поруку. Говори о сејачу како баца семе које пада на четири врсте тла:

 „Изиђе сејач да сеје семе своје; и кад сејаше, једно паде крај пута, и погази се, и птице небеске позобаше га. А друго паде на камен, и изникавши ,осуши се, јер немаше влаге. А друго паде усред трња, и узрасте трње и угуши га. А друго паде на земљу добру, и изникавши, донесе стоструки род.“

Да бисмо на правилан начин разумели ову Христову параболу, требало би да знамо да се у тадашњој Палестини прво бацало семе, а након тога је та земља орана. Палестински сељак је сејао по пољу које се често није разликовало од пута. Земља је била тешка за обрађивање, јер се састојала од каменитих делова, а делови добре земље су били разбацани тако да је било тешко одмах проценити где је најбоље бацити семе. Тек након што би сејач обавио сејање, набацао би земљу на семе и чекао његов раст. Зато се у овој причи говори о четири врсте различитог тла: тле покрај пута, каменито тле, тле обрасло трњем и добро тле, односно добра земља.

Након што је испричао ову причу, Христос је, каже јеванђелист, повишеним гласом („повика“) рекао: „Ко има уши да чује, нека чује!“ Другим речима, није довољно да Га слушаоци чују, већ и да Га разумеју.

Ученици питају Христа: „Шта значи ова прича?“ Застанимо на тренутак код овог питања. Оно би требало да буде постављено и од нас сваки пут када слушамо Реч Божју у цркви док се чита апостол или јеванђеље, док слушамо делове Литургије или док сами читамо Реч Божју. Хришћанин не би смео да буде само посматрач, само онај који ће да одстоји неко време на Литургији и да изађе из цркве исти какав  је у њу и ушао. Хришћанин треба да има „уши да чује“, односно да разуме и да живи поруке из Речи Божје. Зато је проповед или беседа у цркви важан део. Важно је и да хришћани читају богоугодне књиге проверених духовника, који на исправан начин тумаче Реч Божју. Будимо духовно радознали, трудимо се да што више разумемо Христове речи, а на тај начин и тајне Царства Божјег.

Сада следи други део данашњег јеванђеља, односно тумачење параболе о сејачу и семену. Прво ће Христос нагласити разлику између оних који разумеју истине о Царству Божјем и оних који „гледајући не виде, и чујући не разумеју“. Нема оних који не виде и нема оних који не чују. Бог се на различите начине објављује човеку и проговара му, али многи и поред здравих очију остају духовно слепи и поред здравих ушију духовно глуви. Нико неће имати изговор на Страшном суду да није чуо, да није видео. Они до којих продире Реч Божја, у којима семе Божје речи доноси плод, њима је дано да знају „тајну Царства Божјега“. Тајну свога Царства Бог открива онима који су отворени да знају, да чују, да виде.

Иако Христос почиње од тумачења семена, јасно је да је сејач у овој причи сам Христос. Он је дошао као оваплоћена реч Божја и Он говори Реч Божју – Реч вечнога живота.

„Семе је реч Божја.“ Као што мало семе тражи плодно тле, тако и Божја реч тражи плодно срце како би у њему расла и донела плод. Занимљиво је да Христос упоређује Реч Божју са семеном. Када се семе посеје и када има погодне услове да исклија, да донесе род, оно покреће своју унутрашњу снагу да ствара плод. Христос је својим проповедањем сејао семе речи Божје тражећи плодно тле у људским срцима. Сетимо се како смо недавно говорили о чудесном риболову и како се „народ слеже к Њему да слуша реч Божју“ (Лк. 5,1). Као што је сејач у Христово време вадио из своје торбе семење и бацао га на све стране, тако је и Христос проповедао Реч Божју свима и послао своје ученике да и они чине тако: „Идите по свему свету и проповедајте јеванђеље сваком створењу“ (Мк. 16,15). Христос је наставио да сеје семе речи Божје преко својих апостола, односно кроз Цркву своју, све до наших дана. Попут семена које доноси плод, и Божја реч, како каже Бог преко пророка Исаије: „…кад изиђе из мојих уста: неће се вратити Мени празна…“ (Ис. 55,11).

Четири врсте тла су, дакле, четири врсте људи, односно њихова срца. И у Христово време међу његовим слушаоцима били су они који су могли себе пронаћи  у овоме попису. Реч Божја је сејана, али није код свих доносила плод.

„А које је крај пута, то су они који слушају, али потом долази ђаво и узима реч из срца њиховога, да не верују и да се не спасу.“ Ово тле је људско, површно срце, до којег дође реч Божја, али оно не мари за њу. Такви људи ће отићи и у цркву, изјасниће се као верници, али не желе да се семе Божје речи дубоко засади у њиховом срцу. Они не маре за своје спасење. Њима је Бог „крај пута“, односно „успут“ То су они, народски речено, којима  „на једно уво ушло, а на друго изашло“. Отварају се више ђаволској превари неголи Божјој истини.

„А које је на камену, то су они који када чују, с радошћу примају реч; и ови корена немају, те за неко време верују, а у време искушења отпадну.“ Камено тле је заправо људско срце које се накратко одушеви Речју Божјом и радосно је због ње. Али, такво, површно и плитко одушевљење, .које не може да пусти корење због каменитог, односно плитког тла, у време искушења довешће до невере и отпада. Зато Христос тражи од нас да Му верујемо у свакој ситуацији, и када нам је добро и када смо у околностима које природно доводе до забринутости, несигурности или немира. Наша површна, плитка религиозност неће нам донети безбедност  Само ако је Реч Божја дубоко пустила своје корење у нашем срцу, моћи ћемо да се одупремо сваком искушењу и нашу веру сачувамо, без обзира на околности у којима се налазили.

„А које у трње паде, то су они који чуше и, живећи у бригама и богатству и сластима овога живота, буду угушени, и не донесу рода.“ То је људско срце које је чуло Божју реч, али мисли да су прави плодови његовог живота материјални статус, односно овоземаљска задовољства. Они су увек заузети, немају времена за Цркву, за Бога, за Реч његову. У својој заузетости да обезбеде материјално богатство, занемарују вечно благо на Небесима. Нажалост, њихова јурњава за пролазним вредностима гуши у њима посејано семе Речи Божје, и оно не доноси плод.

„А које је на доброј земљи, то су они који чувши реч, у доброме и чистом срцу држе је, и род доносе у трпљењу.“ То је срце у које се семе Речи Божје укорењује. Само оно семе које је пустило корен, може донети род. Овде Бог тражи сарадњу између Себе и нас. Као што Бог даје семе, земљу, кишу и сунце, а да земљорадник са своје стране  обрађује земљу, тако Господ тражи од нас да „обрађујемо“ своје  срце, то јест, нашег духовног човека како би у њему Реч Божја могла доносити „стоструки род“. То чинимо свакодневним животом у Христу, дакле, молитвеним, литургијским и делатним, јеванђељским животом. У таквој заједници са Христом наше срце ће бити плодно тле за Реч Божју и доносиће потребне плодове.

Христос на крају поново изговара речи: „Ко има уши да чује, нека чује!“ Другим речима, коме можда није било јасно када је испричао ову причу, сада након што ју је и протумачио, требало би да му је  јасно. Нажалост, и када Господ тумачи, и када су тајне Царства Божјег откривене, и даље је оних који нити виде, нити чују.

На крају, приметимо да је мањи део посејаног семена пао да добру земљу, на добро тле. Већи део семена није донео род. Кроз Цркву своју Христос и данас сеје Реч Божју на све стране света, мада, мада  она не налази у свима плодно срце. Објашњавајући ову чињеницу, св. Јован Златоусти каже: „Христос је изашао ради сејања. Зашто је, реци ми, пропао највећи део семена? Ово се није догодило због Онога који је сејао, већ због земље која је примала семе, то јест, због душе која није пазила.“ Дале, поновимо се да Бог тражи сарадњу. Он је своје учинио. На нама је да учинимо свој део, да обрађујемо „земљу“ срца свога  за Реч Божју.

Нека нам Господ помогне да наша срца буду плодно тле за Реч Божју, да се она дубоко укорени у нама и да тле нашег срца обрађујемо својим  заједничарењем са Христом. Тада ће Реч Божја  донети у нама стоструки род за Царство Божје. Амин.

Аутор: др Јасмин Милић

Послушајте проповед и запратите канал Јеванђелска мисао:

Остала тумачења јеванђеља види овде.

Наручите још данас књигу Великопосне и пасхалне проповеди. Наруџбе на е-маил: udruzenjeipostas@gmail.com

Ако желите својом донацијом да помогнете раду Удружења Ипостас, то можете да учините уплатом на рачун:

ДИНАРСКИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
Број рачуна: 205000000053018251
Сврха: Донација

ДЕВИЗНИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
IBAN RS35205007080007045523
SWIFT KOBBRSBG