Христос бива упитан о томе како неко може наследити живот вечни. Он одговара на ово питање причајући параболу о милостивом Самарјанину:

И гле, законик неки устаде и кушајући га рече: *Учитељу, шта ми треба чинити да наслиједим живот вјечни? А он му рече: Шта је написано у Закону? Како читаш? А он одговарајући рече: *Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свим умом својим; и † ближњега свога као самога себе. А он му рече: Право си одговорио; *то чини и живјећеш. А он, желећи себе да оправда, рече Исусу: А ко је ближњи мој? А Исус одговарајући рече: Човјек неки силажаше из Јерусалима у Јерихон, и западе међу разбојнике, и ови га свукоше и ране му зададоше, па одоше, а њега полумртва оставише. Случајно пак силажаше оним путем неки свештеник и видјевши га, прође. А тако и Левит, кад је био на оном мјесту, приступивши, погледа га и прође. А Самарјанин неки путујући дође до њега, па кад га видје сажали му се; И приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе, доведе га у гостионицу, и постара се око њега. И сутрадан полазећи извади два динара те даде гостионичару, и рече му: Побрини се за њега, а што више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим. Шта мислиш, дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што бјеше запао међу разбојнике? А он рече: Онај који му милост учини. А Исус му рече: Иди па и ти чини тако.

Човека у тешком стању заобилазе и левит и свештеник, не обраћајући пажњу на њега. Наилази добри самарјанин који га је збринуо и спасао, завио му ране уљем и вином, одвео га у гостионицу плативши гостионичару да га чува и побрине се за повређеног док се овај не врати. Христос напомиње у одговору на горепоменуто питање законика- да би неко могао наследити Царство Небеско- треба да заволи Бога и ближњег као самога себе, откривајући нам ко је наш ближњи закључивши ову параболу питањем. Он пита законика који је од оне тројице ближњи повређенога човека. Одговор се подразумева.

Наравно да ова прича има одређену симболику. Наиме, добри самарјанин је Христос, повређени човек је човек који пада у грех, човек који је у тешкој ситуацији, човек коме је потребна помоћ. Левит и свештеник представљају религиозног човека сваког доба па и данашњице. Гостионица је црква која прихвата сваког, а гостионичар је пастир. Два динара су ,,залихе,, дате како би се побринуо повређени човек-Стари и Нови Завет. Уље и вино јесу свете Тајне Цркве којима се пали човек збрињава и окрепљује.

Важан детаљ јесте да је религиозни човек равнодушан према повређеном. Када смо утврђени у својој ,,побожности”, у томе да следимо одређена црквена правила и живимо у тој својој самоправедности, онда смо у немогућности да заиста уђемо у однос са другим и да разумемо другог. Када је религиозни живот испуњавање одређених правила, он не може имати искуство једног односа, иступљење из сопства и себичности, познање сопствених страсти и слабости и разумевање другога.

Онда када је наш живот духован, не религиозан, односно, потрага за Богом, тада почиње да се активира наше срце. Истински однос се не гради у оквиру неких правила и постулата, већ углавном самоспознајом, активирањем срца и потрагом за другим. У томе има много ризика, перипетије и бола, али тиме нам се образује савест, етос и емпатија према сваком човеку. Не можемо након тога да будемо равнодушни.

Духовни квалитет се у томе препознаје. Ако је неко равнодушан према људима који нису ,,његови“, онда је тај човек духовно мртав. Ово се дешава када сматрамо да се духовни живот изједначава са држањем одређених канона- да будемо добри, врли и да не грешимо, штитећи тако сопствено достојанство. Међутим, онда када схватимо да је духовни однос константна борба у којој се трудимо да нађемо Бога, да Господ постане видљив у нашем срцу, да препознамо која је наша истинска жудња и да уђемо у авантуру тражења немогућег, онда нас то ,,разрушава,, и тек тада постајемо истински-људи.

Проповед архимандрита Варнаве Гиангу у Солуну, 10.11.2024.

Са грчког превела Анђела Стевановић, маст.теологије.

Извор:

Наручите још данас књигу Великопосне и пасхалне проповеди. Наруџбе на е-маил: udruzenjeipostas@gmail.com

Ако желите својом донацијом да помогнете раду Удружења Ипостас, то можете да учините уплатом на рачун:

ДИНАРСКИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
Број рачуна: 205000000053018251
Сврха: Донација

ДЕВИЗНИ РАЧУН:

Удружење ИПОСТАС
IBAN RS35205007080007045523
SWIFT KOBBRSBG